10.07.2016.

Kako pomoći deci da prebrode želju za kućom u kampu sa noćenjem


Autor: Majkl Tompson

Bio
Prošlog leta sam posetio devet kampova sa noćenjem i razgovarao sa decom o njihovim iskustvima daleko od kuće. Impresionirao me je način na koji deca prevazilaze svoju želju za kućom, naročito ako je ova želja veoma jaka tokom prve nedelje ili prvog boravka u kampu.

Jedna devojčica, Dženi, se priseća svoje želje za kućom u kampu: „Osećala sam kao da mi stomak gori, i baš je peklo... Nisam znala zašto, a mnogoo sam se plašila... Nisam želela da mi drugari pomognu. Samo sam htela da se utopim u svoju tugu.“

Da li joj je osoblje u kampu pomoglo? „Ljudi su mi govorili da nađem neku zanimaciju i da će mi to pomoći, a ja sam samo želela da se isplačem.“ Pitao sam je da li je plakala po čitav dan. Uz osmeh mi je odgovorila. „Ne baš. Bilo je i pauza.“ A kako se izborila? „Tokom mog prvog boravka ovde, jedna devojčica mi je pomogla – rekla mi je da sve posmatram u komadima od po tri dana. I tako sam izdržala.“

Devojčica koja mi je ovo rekla je imala 14 godina i uživala je u svom petom letu u kampu sa noćenjem. Ona je ranije bila među kamperima sa najvećom željom za kućom. Trebala su joj tri leta da pobedi tu želju, a kada se osvrne, ljutila se na mamu i tatu što su joj dopustili da drugog leta ode ranije iz kampa. Kada sam je pitao da li je ponosna na sebe, rekla mi je „Samo da nije bilo te jedne godine, bila bih možda još više ponosna... To je prosto bilo tu, a ja sam naučila da ga iskoristim.“ Zvučala je razumno, ali sam video da je uživala u svojoj pobedi.

Devedeset pet procenata dece osete barem malo želje za kućom kada su daleko od roditelja, u letnjem kampu. Želja za kućom je sasvim normalna. Ako dete voli svoje roditelje i ima dobar dom, zašto ne bi osećalo žudnju za mamom, tatom, svojim psom ili domaćim obrocima? Paradoksalna stvar u vezi sa kampovima je da čak i kada deca ponekad osećaju bolnu želju za kućom, najčešće kažu da su tokom dnevnih aktivnosti veoma srećna.

Problem roditelja je da utvrde da li je njihovo dete u kampu srećno ili žalosno. Teško je to oceniti na daljinu, naročito ako je vaše dete od onih kampera koji kući šalju ovakva pisma:

Dragi Mama i Tata,Još uvek se ne osećam dobro. Povraćala sam 4 puta od dolaska. Nije mi zabavno i samo želim da dođem kući i odem kod mog doktora, da vidim šta mi je. Mrzim Vindi, ovde je gore nego u Sanset kampu. Moja soba je OK, ali još uvek nisam spavala čitavu noć.
Povraća? Ne spava? Čitajući ovo pismo, savesna majka grabi ključeve od kola i već je na vratima, na putu ka kampu da pokupi svoje dete. Al' samo malo... pismo dalje glasi:

Moja omiljena osoba u sobi je PS Liza (PS je pomoćnik savetnika) – ona je super... Čak mi i Ben i Džoni nedostaju. Bar je ova nedelja prošla malo brže... Pa, pozdravi mi mačke...

Volim vas, nedostajete mi i hoću kući,
Hejli
Ovo pismo me je nasmejalo jer ga je napisala ćerka direktorke kampa u Minesoti, koja je boravila u kampu sa noćenjem u Masačusecu u kome, deceniju kasnije, radi kao dugogodišnji član osoblja.

Istraživanje nam pokazuje da iako skoro sva deca imaju određena „osećanja želje za kućom“, samo jedan od pet kampera – kao Dženi, devojčica sa početka ovog teksta – oseti ozbiljan stres. A svega 8 % dece razvije tako tešku želju za kućom da nisu u stanju da je pobede. Za tu decu, želja za kućom ostaje jaka tokom čitavog boravka u kampu, da bi opala tek u poslednjih nekoliko dana, kada znaju da će roditelji uskoro doći.

Šta možete učiniti da pomognete detetu da pobedi želju za kućom u kampu?
  1. Pozabavite se pripremom. Recite deci da je želja za kućom normalna, da znači da dete voli svoj dom.
  2. Pokažite empatiju za strahove deteta, ali nemojte dozvoliti da strahovi pređu na vas.
  3. Iskažite poverenje u otpornost vašeg deteta i potvrdite njegovu hrabrost koju iskazuje odlaskom u kamp.
  4. Recite svom detetu da ste sigurni da će dobiti pomoć od savetnika i drugara kada mu zatreba.
  5. I svakako recite detetu da želite da se zabavi. Ispratite dete u kamp sa blagoslovom, ne sa napetošću.
Ako je vaše dete već boravilo u kampu sa noćenjem, da li je njegova želja za kućom bila podnošljiva? Ako prvi put boravi u kampu sa noćenjem, da li se previše brinete kako će se snaći?


Izvor: Helping Kids Beat Homesickness at Sleep-Away Camp

Pripreme za kamp - minimalni standardi po ACA

Posete kampu


Kada dobijete brošuru kampa, podrazumeva se da ćete imati pitanje za direktora kampa. Nakon prvog telefonskog razgovora ili prepiske, odmah počinjete da razvijate utisak o kampu I načinu rada u njemu. Kamp će možda biti opisan samo u kratkim, opštim crtama u svojim brošurama. Okolina može biti zapanjujuća. Aktivnosti u kampu mogu biti širokog spektra: od badmintona do plesa. Doduše, kad se sve sabere, ljudski faktor i način na koji se izvode sve te aktivnosti i kako se njima upravlja određuje kvalitet programa kampa. Upoznajte se lično sa direktorom kampa preko telefonskog poziva, prepiske i lične posete. Zamolite direktora da vam opiše filozofiju kampa i kako je saradnici sprovode.



Šta je filozofija kampa i šta program naglašava?

Svaki kamp ima sopstveni metod konstruisanja svojih programa na osnovu svoje filozofije. Da li se ona poklapa sa vašom roditeljskom filozofijom? Mnogi kampovi aktivno promovišu takmičarski duh i prijateljsko suparništvo među timovima u kampu, kao u timskim sportovima. Za mnoge kampere, ovo je čista zabava. Neki roditelji smatraju da je sticanje takmičarskog duha u ranim godinama života neophodno za sticanje veština preživljavanja. Sa druge strane, neki roditelji su pobornici kooperativnog učenja. Istraživanja su pokazala da netakmičarske metode podstiču decu da više nauče, to zapamte duže i razviju veće samopouzdanje i poštovanje prema drugima. Poznavanje ličnosti vašeg deteta i njegovog stil učenja je veoma bitno tokom izbora pravog kampa.


Kakvo iskustvo poseduje direktor?

Minimalni standardi ACA (Američke asocijacije kampova) preporučuju da direktori poseduju diplomu fakulteta, da su završili IN-SERVICE trening u prethodne tri godine i da imaju bar 16 nedelja administrativnog iskustva u kampu pre nego što preuzmu odgovornosti direktora.


Kakvu obuku prolaze saradnici u kampu?

Kao minimum, saradnici u kampu moraju biti obučeni za mere bezbednosti, procedure i komunikaciju u hitnim slučajevima, tehnike za upravljanje ponašanjem, prevenciju vršnjačkog nasilja, prikladno ponašanje saradnika i kampera i specifične procedure pri nadzoru.


Koji je odnos broja saradnika i kampera?

Standardi ACA zahtevaju drugačije odnose za različite starosne grupe i posebne potrebe. Uopšteno, odnos za kampove sa prenoćištem je jedan saradnik na 6 kampera od 7-8 godina: jedan saradnik na 8 kampera od 9-14 godina; jedan saradnik na 10 kampera od 15-18 godina. U dnevnim kampovima odnos je jedan saradnik na osam kampera 6-8 godina, jedan saradnik na 10 kampera od 9-14 godina i jedan saradnik na 12 kampera od 15-18 godina.


Koja je starost saradnika?

Standardi ACA preporučuju da 80% ili više saradnika bude starije od 18. Osoblje mora da ima bar 16 godina i da bude bar dve godine starije od kampera sa kojima radi.


Koji su tražene osobine saradnika?

Kvaliteti poverenja i pouzdanosti koje traži bilo koji poslodavac su osobine koje se vrednuju kod saradnika kampa. Takođe, sposobnost prilagođavanja raznolikim situacijama, sposobnost za rad sa klijentelom kampa i empatija, izgrađena slika o sebi i druželjubiva ličnost su bitne osobine osoblja u kampu.


Koji procenat saradnika se vraća iz godine u godinu?

Najviše kampova ima stopu vraćanja od 40-60%. Ako je ta stopa niža, saznajte zašto.


Kako se rešavaju problemi sa ponašanjem i disciplinom?

Kroz ovo se najjasnije uviđa filozofija direktora kampa. Pozitivna podrška, asertivni uzori i osećaj fer tretmana se uopšteno smatraju ključnim komponentama savetništva i liderstva u kampu. Pravila su neophodna u bilo kojoj organizaciji, a postupci disciplinovanja bi trebalo da budu razumni i poznati svima. Ako prekršaji podrazumevaju posledice, one se one moraju odmah primeniti, na fer i miran način bez upućivanja nepotrebne kritike kamperima.

Kako se kamp suočava sa posebnim potrebama?

Ako vaše dete ima posebne potrebe, pitajte direktora kampa za potrebne dodatne namirnice i opremu. Da li među osobljem postoji lekar? Određeno mesto za čuvanje insulina ili lekova protiv alergije? Da li kamp nudi posebna jela za kampere sa posebnom ishranom? Svako od ovih pitanja je bitno.

Kako se kamp suočava sa željom za kućom i problemima sa prilagođavanjem?

Filozofija kampa u vezi pomaganja deci da se prilagode, još jednom, jeste bitna. Poštujte pravila kampa u vezi sa kontaktom dece i roditelja.

A preporuke?

Ovo je generalno najbolji način da se proveri reputacija kampa. Direktori kampa će rado pružiti preporuke.

Da li je kamp akreditovan ACA kamp? Zašto? Zašto ne?


Logično je da članovi vaše porodice idu u kamp koji akreditovala ACA. Akreditacioni posetioci postavljaju preko 300 pitanja u vezi osnovnih zdravstvenih i bezbednosnih mera, kao i programa, koja su od značaja za funkcionisanje kampa. Ovo ne garantuje okruženje bez rizika, ali su to jedni od najboljih dokaza roditeljima o tome koliko je kamp posvećen bezbednom i brižnom okruženju za njihovu decu.

Izvor





06.06.2016.

Uhvatite ih kako rade ispravnu stvar



Često mislim kako bi bila odlična ideja da roditelji prolaze istu vrstu obuke i orijentacije koju prolaze i saradnici u kampu pre nego što počnu rad sa decom. Često mi bivši saradnici kažu da su naučili mnogo o tehnikama roditeljstva upravo kroz rad sa decom u kampu!

Roditelji i učitelji se često fokusiraju na ono što ne žele deca da rade, umesto na to što žele da rade. U Gold Arrow Kampu, mi obučavamo naše saradnike za tehnike usmeravanja pozitivnog ponašanja. Ovo su tri koncepta koje naši saradnici uče:

“Uhvatite ih kako rade ispravnu stvar”


Umesto da pokušavamo da uhvatimo kampera kako radi nešto što nije u redu, trebalo bi da se fokusiramo na ono što rade kako treba. Kada deca shvate da ih mi primećujemo kako rade dobre stvari, biće podstaknuti da rade više tih poželjnih, dobrih stvari. Dodatna korist je da će i ostali kamperi koji to vide takođe biti podstaknuti na lepo ponašanje, da bi i oni dobili pozitivnu pažnju. Ako veći deo grupe u spavaonici radi nešto što nije pravilno, mi ćemo izdvojiti i dati kompliment onoj deci koja rade ono što treba, umesto da dosađujemo ostalima. Dakle, umesto “prestanite da se zezate i obujte se za doručak”, rećićemo “Hej, svaka čast što ste obuli patike čim sam rekla, Đole i Simo.” Svi ostali čuju naš kompliment i motivisani su da se pokrenu (i možda da nas sledeći put poslušaju iz prve)!

Kod kuće, moj omiljen primer je “Super si stavio salvetu u krilo, Jovane”. Time što dajemo kompliment jednom detetu, ostale smo odmah podsetili na to da treba da urade to za šta ste dali kompliment.

Uzdržite se od “nemoj” i “ne”

U pravilima i upustvima za poželjne fraze u kampu, koristimo pozitivno izražavanje kad kod smo u prilici. Kada odrasli koriste “nemoj” ili “ne”, deca često čuju samo deo rečenice iza “nemoj” ili “ne”. Mnogo je efektnije da kažemo kamperima šta želimo da rade. Na čamcu, naš instruktor će reći “čuvajte ruke unutar čamca” umesto “nemojte da gurate ruke van čamca”. Na neravnom putu, gde je bezbednije hodati, umesto “nemoj trčati!”, reći ćemo “Korakom, molim vas!”

Kod kuće, ovo mogu biti situacije poput “ruke i noge k’ sebi”, kada se deca ćuškaju ili udaraju. Ili, na primer, “sad je vreme da počistimo”, umesto “Dosta igranja”.

Pravilo 80-20


Kada se radi o neprimerenom ili negativnom ponašanju kampera, učimo naše saradnike o pravilu 80-20. Naši saradnici znaju da je u razgovoru sa kamperom o problemu u vezi sa ponašanjem, najbolje da mi pričamo samo 20% vremena. To znači da će kamper, prema tome, pričati 80% vremena, dok saradnik samo sluša. Mi želimo da kamperi sami shvate uticaj svog ponašanja na ostale, i da sami smisle plan poboljšanja. Prema tome, postavljamo otvorena pitanja, na primer:

“Kako misliš da je ono što si rekao/la uticalo na ostalu decu u grupi?”

“Kako bi se ti osećao da je neko tebe tako nazvao?”

“Šta drugo možeš da učiniš kad se sledeći put naljutiš?”

Kada deca sama razmisle o situaciji i smisle svoj plan poboljšanja, oni su kreatori i vlasnici tog plana i sprovešće ga sa većim uspehom. Plus, saradnik onda može da ih pohvali na odličnoj ideji za poboljšanje i razgovor može imati pozitivan ton i fokus.

Ovo su samo neke od mnogih tehnika kojima učimo naše saradnike tokom kampa. Mislim da mogu biti od velike pomoći i za roditelje kod kuće!


Pročitajte i:

Četiri načina da škola počne da liči na kamp



03.06.2016.

Naučite decu da se spakuju u 5 koraka

Za decu pakovanje za odlazak u kamp treba da bude deo njihovog osamostaljivanja.

Pripreme za pakovanje preporučujem da počnete 5 dana pred putovanje.

U pripreme spada spisak i otvoren kofer.

Pakovanje rade deca! 

Zašto? Zbog toga da bi znali gde su šta stavili.



Jedan od najboljih saveta koji vam mogu dati je da pokažete deci na jednom primeru kako se pojedine stvari pakuju, na primer majica (urolano) ili sandale (jedna nasuprot druge u obrnutom smeru).

Želela bih da sa vama podelim nekoliko saveta i trikova: odeću podelite po danima, stavite u najlon vrećice, na svakoj vrećici napišite za koji je dan. 

Spremite i jednu veću najlon vrećicu za odlaganje prljavih stvari.

Prvi korak:
Iznesite kofer i ranac koje će dete  koristiti. 

To je jasan znak, koji će im ukazati da ne mogu da ponesu čitavu kolekciju plišanih igračaka. Poseban savet je da im dozvolite da sami pakuju kofer. Pokažite im kako, jednim primerom.

Drugi korak:
Pre pakovanja neophodno je prvo da dete napravi spisak. 

Dete treba samo da napiše spisak stvari koje želi da ponese, a onda ga zajedno korigujte.
Spisak se po završetku pakovanja stavlja od gore, u kofer.

Pomozite im u korekciji spiska! Spisak se može pisati na jednom listu papira ili zasebno, na nekoliko, po danima, da deca odaberu odevnu kombinaciju za svaki dan u kampu.







Primer za dnevni raspored u koferu:




Evo i jednog videa za primer, a predlažem da i sami snimate pakovanje, da postavite na Youtube za pomoć drugoj deci. Ima ih zaista malo, a vi postanite Youtube zvezda  :)




Treći korak:

Dete treba da (uz omiljenu muziku!) pripremi stvari sa spiska. Neka ih iznese na pod ili na krevet  i poređa po danima. Da označi na spisku sve što je iznelo za kofer.

Ovde štedite vreme. Dok oni rade na sakupljanju odeće, možete da im dajete sugestije. 
Posmatrajte kako se pakuju i ponudite im pomoć, ali ih prvenstveno pustite da rade sami. 

Bićete ponosni i vi i vaše dete!

Poređane stvari im pružaju konačni uvid u ono što nose. Morala sam godinama da koristim najbolje tehnike mama „manipulacije“, da bih „preporučila“ dodavanja i/ili izbacivanja. Mudro birajte svoje bitke.

Ideja je da pustite decu da odaberu odevnu kombinaciju za svaki dan odmora. Evo i jedan primer spiska, koji vam može biti od koristi. Nadam se da će vam odgovarati jedan od tih formata ili da će vas inspirisati za izradu sopstvenog spiska.
Ovo je naš predlog spiska stvari za kamp.



Četvrti korak, vrlo važan:

Deca ređaju stvari u kofer. 

Da li su mudro odabrali svu garderobu, u skladu sa aktivnostima za letovanje? Da li su se setili da pripreme donji veš i čarape? Sada, koji god metod da koristite (ja uvijam odeću u valjke!), mogu brzo sami spakovati svoj kofer i ranac.

Peti korak:
Proverite da li je spisak označen po stavkama i obavezno ga stavite od gore na stvari u kofer.

Čestitajte detetu i zahvalite mu se na pomoći,  jer ste vi u međuvremenu nešto drugo mogli da radite (kao ;) )


Ovo čini obavljen posao njihovim (neće se žaliti na izbore odevnih kombinacija jer su ih sami birali) i pomaže u njihovom uključivanju u pripreme za put.

Ne zaboravite: oni dolaze u kamp, neka izbor bude njihov, ono što oni vole i u čemu će se osećati udobno i opušteno. 

Deca se u kampu  isključivo sama raspakuju. Ukoliko im bude potrebna pomoć, za to postoje osobe u kampu.

Dodajemo predlog: stara majica za šaranje i pisanje flomasterima po njoj.
Bilo bi dobro da spakujete i dodatnu toplu trenerku za veče ili džemperić, jer su večeri sveže.

Ukoliko dete želi može da ponese Laptop, iPad, iPod, Macbook... Sve od lične opreme koristi isključivo vlasnik opreme/uređaja. Oprema/uređaj se čuva u kabinetu sa računarima. Za eventualna oštećenja uređaja Komp Kamp ne snosi odgovornost. 


Podsetnik: VAŽNO!
Zdravstveni obrazac popunjen kod detetovog lekara je obavezan! Formular zdravstenog obrasca je na stranici za registraciju, odštampajte ga i odnesite lekaru 8 dana pred put. Popunjen obrazac nam je neophodan iz dva razloga: ukoliko je dete alergično na neke lekove ili hranu ili ukoliko pije lekove zbog neke hronične bolesti (na primer, epilepsija), moramo biti upoznati sa tim.


Uputstvo za putovanje:
Pogledajte uputstva za putovanje do hotela Norcev.

Dežurni lekari  ukoliko se pokaže potreba, nalaze se na 30 minuta vožnje do prve ambulante u Novom Sadu ili na 15 minuta vožnje u Irigu.
Deca su osigurana tokom boravka u kampu kod Wiener Städtische osiguranje a.d.o. Beograd

Želimo vam srećan put i jedva čekamo da počnemo kamperski život! 



02.06.2016.

Šta deca postižu boravkom u Komp Kampu?

Letnji kompjuterski kamp za decu ove, 2016. godine održava se u Naučno obrazovnom računarskom centru Elektrovojvodine "NORCEV" na Fruškoj gori.

Komp Kamp, letnji kompjuterski kamp za decu od 8 do 15 godina za programiranje video igara, okupiće i ove godine preko 100 mališana iz Srbije i inostranstva, koji će umesto da igraju video igre - naučiti da ih prave, odnosno programiraju.

Letnji kamp uspešno devetu godina organizuje Udruženje građana “Komp Kamp” iz Novog Sada uz podršku Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje, a deluje u skladu sa svetskim standradima za kampove, kao i strategijom edukacije dece u IT oblasti.

Usavršavanje u programiranju video igara, uz obuku o bezbednosti na internetu važan je segment obrazovanja dece u IT oblasti. Najvažniji segment angažovanja pored računara je celodnevno bavljenje sportskim aktivnostima, plivanjem i igra na otvorenom prostoru, na čistom vazduhu.

I ovoga leta naši stalni prijatelji i vrhunski stručnjaci iz kompanija MadHeadGames i Eipix su gosti-mentori deci za njihove radove u game dizajnu.

Kamp ovog leta počinje 1.jula i traje do 24. avgusta u smenama po 14 dana. Osim rada na računarima u dva-tri nastavna bloka od po 90 minuta, kamperi imaju mnogobrojne aktivnosti i priliku da se bave sportom, uče o zaštiti životne sredine, sade i neguju svoje prve biljke u Komp Kamp baštici ili da učestvuju u kreativnim radionicama iz oblasti filma i muzike.

U kampu je za prethodnih osam godina boravilo oko 1000 dece iz svih krajeva Srbije i sveta. Evropska komisija je 2012. godine nominovala “Komp Kamp” za prestižnu e-Inclusion nagradu, koja se dodeljuje inovativnim projektima u oblasti IT-a.

Kamp je sjajno mesto gde deca stiču samostalnost, samopouzdanje i međuvršnjačko uvažavanje i poštovanje.

Kamp je mesto gde deca interaktivno učestvuju sa ostalima lice-u-lice i u isto vreme, uče o  svima oko kamperske vatre, ispod zvezda ili sedeći za stolom za jelo.
Kampovi daju deci šansu da vežbaju da budu najbolji što mogu. Oni su na mestu koje je dizajnirano tako da stvori dobra sećanja i ohrabri samoizražavanje. Oni imaju mogućnost da se šetaju po Fruškoj gori, da se penju na kule, jašu konje, odapnu strelu i čak iskuse da pobede u nekoj igri. To sa njima ostaje zauvek.
Deca uče sa punom širinom emocija i ljudskih doživljaja kao što je želja za kućom, prijateljstvo, neslaganje, timski rad, frustracija, jubilarna pobeda.

Pet je važnih razloga šta deca postižu boravkom u kampu:

  1. Postaju nezavisni i stiču samopouzdanje
  2. Opuste se od napora i stresa tokom školske godine
  3. Isključe se sa mobilnih telefona i interneta
  4. Postaju bolji u stvaranju i održavanju realnih prijateljstava
  5. Zabava i avanutura detinjstva na otvoreno

  1. Svi albumi za kampa 2015


19.05.2016.

Kompjuterski kamp, a u kojem se ne igraju video igre. Kako je to moguće?





Ako ste ikada, kao dete, bili u nekom kampu, garant to pamtite i imate uspomene za ceo život.

Sigurno niste znali: prvi kompjuterski kamp za decu je osnovan daleke 1984. goodine. Gde bi nego u USA. A mi smo naš, u Srbiji, osnovali 2007. I danas smo jedini kamp tog tipa u Evropi.
LINK


Godinama smo bili svrstani u svetskom direktorijumu kampova za decu slikovito ovako:
Uveličaj

Letnji kompjuterski kamp, Komp Kamp, osnovan na inicijativu tada jednog devetogodišnjaka, ove godine po deveti put otvara vrata digitalnog sveta deci od 8 do 15 godina.
Ali, ne da igraju video igre, nego da nauče kako se video igre programiraju. 
Moto ovog kampa je: deco, nemojte samo igrati igrice, naučite da ih pravite.
Današnja deca stalno traže neku zanimaciju. Imaju iPod, iMac, iPad, tatin  iPhone, mamin iPhone leapster-e, leap pad-ove, playstation, X Box, Wii, itd. Previše tehnologije, nedovoljno igre. Moramo se povezati sa našom decom, i njih medjusobno, ne smemo ih prepustiti da se povezuju sa stvarima!


Digitalna pismenost je čini se danas u genima, deca kao da se rađaju sa čipovima, a ne vijugama. Čim se dohvate mobilnog telefona, znaju kako to funkcioniše. A u većini škola, ne samo u Srbiji, decu uče kako se rukuje mišem. Po tome se razlikujemo. Najnovija dostignuća u svetu informatičke tehnologije su glavne teme u ovom kampu, Cloud computing, 4K video zapisi, online turorijali, edukativne platforme, e-learning.

Zašto deca u kampu uče da prave baš igre od svih stvari koje se mogu stvarati na računaru? Jednostavno jer su samo deca i sami najviše igraju igre. Deca žive sa računarima i telefonima i igre su im najbliže i najpoznatije oblasti u vezi računara. U igrama deca nalaze svoje junake, inspiraciju i zabavu. Logično je da bi savršen uvod u programerske vode za njih bio upravo preko game designa. Ogromnu maštu koju deca poseduju sada mogu da iskoriste na novi način i razvijaju je još dalje. Naravno, pored softvera za game design, u kampu takođe radimo i sa takoreći "ozbiljnijim" softverima, programskim jezicima i web design alatkama. Koji su to tačno softveri koje radimo? Fusion 2.5, Unity 3D, 3D Max, Blender, Adobe PS, Illustrator, Premiere, Dreamweaver. Za mlađe takođe imamo posebno skrojene kurseve u softverima koji će ih naučiti kako da razmišljaju kao programer, poput Scratch, Tynker, Game Maker Studio ili Pivot i 9VA za najmlađe, a buduće animatore.

Komp Kamp je uvek smešten u nekoj ruralnoj sredini, čist vazduh i priroda su neophodno okruženje današnjoj generaciji, uz svest o zaštiti životne sredine, jer jednu planetu zemlju imamo.
Kamp je 14-dnevni boravak sa prenoćištem i svakodnevim sporstkim i fizičkim aktivnostima, uz 4 do 5 sati dnevno rasporedjeno uz računare gde se idejama i kreativnošću kroji budućnost ovog sveta.

Ali, to nije sve. Šta deca dobijaju boravkom u kampu? 
Pripremu za život.
1. U kampu se deca uče timskom radu, odnosno saradnji u korist nečega što je iznad njih samih: tima. Ovo odvlači pažnju sa „ja, pa ja, pa ja“ i preusmerava je ka vrlini ulaganja u druge. Deca uče da njihovi međusobni odnosi imaju koristi od ovakvog ulaganja, a da čitav tim ima koristi od jačanja međusobnih odnosa. Doprinos uspehu grupe osnažuje svakog pojedinca.
2. Okruženje u kampu čeliči. Deca uče da padnu i da sama ustanu – iznova i iznova. Jedan od primera je poligon od užadi, izazovna aktivnost na otvorenom za izgradnju tima. Deca se čeliče da bi prošla poligon, jer će zasigurno padati i morati iznova i iznova da se vrate na poligon. I dok napreduju po poligonu, samopouzdanje im raste, a zahvaljujući tome postižu cilj koji im je delovao nemoguće – a postignuće uvek osnažuje.
3. Deca u kampu uče da donose odluke. Iskustva u kampu razvijaju samopouzdanje i grade dobre veštine odlučivanja – naročito u teškim situacijama. Pored toga, uče i od koga da prihvate smernice, u svetu koji je prepun veoma loših saveta sa televizije, iz filmova i od pojedinih drugova.
4. Kamp priprema dete da proba nove stvari, da izađe ispod staklenog zvona i da donosi odluke da isproba razne stvari. Život u spavaonicama sa nepoznatim drugom, penjanje uz konopac i prevazilaženje prepreka su životna dostignuća koja mladi mogu ostvariti, a koja grade snažniji karakter, hrabrost, odlučnost i fokus na nešto više od samog sebe.
5. U kampu nestaje sopstvena zona udobnosti, tu su im izvori samopouzdanja, hrabrosti i fleksibilnosti. A kada tinejdžeri nauče da sami sebe podstiču na rast, sve više počinju da razumevaju šta im je potrebno da bi postali produktivni, nezavisni mladi ljudi.
6. Kamp pomaže detetu da odraste. Poštovanje je suština letnjeg kampa......

Ko radi u kampu? Saradnici su informatičari, pedagozi i sportisti kojima to baš i nije lak posao. To su ljudi koji su u isto vreme predavači, treneri, drugari, prijatelji i povrh svega uzori. Oni su ljudi koji su uvek tu za decu, non stop, pomažu da deca provedu najlepše leto koje će pamtiti za uvek.
Zbog toga svakog juna radimo pripreme sa saradnicima, da bismo im olakšali njihove aktivnosti u kampu.
Uspešan saradnik pokazuje svojim kamperima da mu je stalo do njih. Uspešan saradnik misli šta roditelj želi da njegovo dete stekne od iskustva tokom vremena provedenog u kampu. Uspešan saradnik pokazuje inicijativu u kampu. 
Uspešnog saradnika pamte deca, roditelji, kolege i direktor kampa. Za uvek. To su razlozi da su saradnici veličanstveni u svojim zadacima i misijama.

Iako su savremene pogodnosti u mnogome olakšale život, nedostaju iskustva koja omogućavaju rast, jačanje vrednosti, samopouzdanja i razvoj za teška vremena. Ovakva iskustva moraju od nekud doći, zato se savetuje da deca idu u kamp i poberu sve životne koristi koje im nudi, van staklenog zvona.