16 Jul 2017

10 poruka za kampera koji je željan kuće


Deca često osete želju za kućom u kampu – osećanja se najčešće probude u neaktivnim periodima, kao što su obroci, odmor ili pred spavanje. Dok učestvuju u aktivnostima koje im zaokupljaju misli, većina dece se oseća dobro i kaže da zabava u kampu svojski potiskuje bilo kakvu tugu.
Komp Kamper 2017. posle 3.dana poželeo je skoro da ide kući... na kraju smene od 14. dana, registrovao se i za sledeću smenu i došao ponovo na još 14 dana. #sjajan primer  

Želja za kućom je normalna pojava i svakako nije razlog za stid ili strah. Deci treba otvoreno reći da su njihova osećanja u redu, da bi bila spremna da razgovaraju o svojoj želji za kućom. Nasuprot nekih pretpostavki, razgovor o osećanjima ne pogoršava stanje. Upravo suprotno, za većinu dece je učenje kako da razgovaraju o  teškim emocijama (među kojima je i želja za kućom) bitna društvena veština koja povećava njihovo blagostanje.
Najvećim delom, deca koja dođu u letnji kamp uspeju da se prilagode u roku od par dana i prevaziđu čak i intenzivno tužna osećanja želje za kućom. Međutim, ima i kampera kod kojih je želja za kućom mnogo jača, a nelagodnost traje duže. Kod takve dece roditeljima često može biti veoma teško da odaberu pravi put. Kada vas dete moli da ga pustite da se vrati kući, veoma je teško ne uskočiti u auto da ga spasite bede. Ipak, ne mislim da je to najbolji izbor (osim ako dete ima ozbiljne mentalne probleme).
Želja za kućom je stvarna i može prouzrokovati ozbiljno emotivno opterećenje. Neka deca postanu toliko emotivno opterećena, da često plaču, žele da stalno pričaju o svojoj želji za kućom, osećaju fizičke simptome kao što su stomačni problemi ili glavobolja i mole da idu kući. Ako je vaše dete kamper sa ogromnom željom za kućom, saznaćete za to – direktno od deteta ili od nekoga iz kampa.
Neki roditelji – a naročito oni koji poznaju podložnost svog deteta anksioznosti uopšte ili separacionoj anksioznosti – predviđaju da će za njihovo dete prilagođavanje letnjem kampu biti teško, pa unapred obaveste kamp o tome. Obaveštavanje savetnika i direktora u kampu je svakako dobra ideja.
Neposredan razgovor o želji za kućom je svakako najbolja ideja. Tokom porodičnih priprema pre kampa, obaveštavamo roditelje i decu da je želja za kućom normalna i očekivana. Prvog dana u kampu takođe kažemo deci sa kim mogu da razgovaraju i šta da rade ako su tužna. Deci koristi kada znaju da je razgovor o želji za kućom poželjan, a naročito starijoj deci koja bi se inače stidela ovakvih osećanja i ne bi želela da bilo ko čuje šta se dešava.
Pre nego što decu pogode emocije, poželjno je pružiti im strategije za borbu sa željom za kućom. Umesto da deca čekaju dok emocije postanu intenzivne, poželjno je da deca unapred razmisle o „alatima“ koji bi mogli da im pomognu da se izbore sa teškim osećanjima.
Roditelji mogu da podele ideje za borbu sa željom za kućom i da razmisle koje bi imale najviše efekta pre nego što dete ode u kamp. Dobro pitanje za otvaranje ove diskusije može biti: „Šta misliš da bi ti najviše pomoglo ako ti zafali kuća?“
U početku je poželjno pustiti decu da sama daju ideje, a zatim roditelji mogu da ponude druge strategije, kao što su društvene igre, čitanje, pisanje dnevnika i učešće u kamperskim aktivnostima.
Neki roditelji se začude kad od svog kampera dobiju pismo puno želje za kućom sa molbama za povratak, jer nisu predvideli probleme u prilagođavanju na boravak daleko od kuće. Ponekad se ova osećanja prikradu kampeirma povratnicima, koji ih tokom prvog leta nisu osećali, a i ne očekuju ih kao kamperi – veterani. Ove nove emocije mogu biti posledica hormonskih promena, problema u kući ili drugih faktora.
Sećam se da mi je mama jednog iskusnog kampera pričala kako je, uprkos višegodišnjem iskustvu u kampu, za njeno dete jednomesečni boravak u inostranstvu bio izuzetno težak. Dugi i plačni razgovori o očajnom iskustvu sa teškom cimerkom su prouzrokovali raniji odlazak iz kampa. Kada se ova kamperka vratila u svoj „uobičajeni“ kamp idućeg leta, nije više imala svoju staru sigurnost u sposobnost da uspešno boravi van kuće. Loše iskustvo i raniji povratak iz kampa u inostranstvu su poljuljali njeno poverenje u svoju sposobnost da bude samostalna, uprkos uspešnim iskustvima tokom proteklih godina.
Tokom 30 godina u kampu sam savetovala mnoge tužne kampere i uznemirene roditelje. Neki od njih su ranije odlazili iz kampa, ali je većina ostajala i uspevala da prebrodi želju za kućom, pa im je do trećeg ili četvrtog dana u kampu bivalo mnogo bolje. Težina želje za kućom je bila ista kod svih – jedina razlika među onima koji su odlazili i onima koji su ostajali je bila u načinu na koji su se roditelji ponašali spram njihove želje za kućom.
Evo nekoliko pozitivnih poruka koje su roditelji davali (u pismima, elektronskoj pošti ili telefonom) koje su pomogle deci da prebrode želju za kućom:
1.     Tvoja osećanja su normalna.
2.     Iako misliš da ne možeš, ja znam da ćeš uspeti. Imam poverenja u tebe, znam da ćeš se izboriti sa ovim izazovom i da će ti u kampu biti sjajno.
3.     Znam da se sada osećaš loše i žao mi je što ti ovo teško pada.
4.     Neću doći ranije po tebe. Ostaješ u kampu.
5.     Kod kuće se ne dešava ništa zabavno. U stvari, dosadno je. Kamp je mnogo bolje mesto za tebe ove nedelje jer... imamo dezinsekciju u kući, ja idem na poslovnu konferenciju, bacila sam se na sređivanje ormara. Jedva čekam da mi pričaš o zabavnim aktivnostima u kampu!
6.     Kada se prilagodiš kampu, dani će prolaziti mnogo brže. Znam da prvi dani nikako da prođu.
7.     Što više učestvuješ i posvetiš se aktivnostima, bolje ćeš se osećati.
8.     Kada prevaziđeš želju za kućom, imaćeš više samopouzdanja za buduće avanture daleko od kuće.
9.     Iako ti je sada teško, znam da zahvaljujući iskustvu u kampu odrastaš i sazrevaš.
10.  Zaista sam ponosna na tebe.
U našem kampu telefonski pozivi nisu dozvoljeni, ali znam da u mnogim kampovima kamperi zovu roditelje, plaču i preklinju za spas. Roditelju je teško da podnese navalu jakih, negativnih emocija deteta. Preporučujem vam da ograničite telefonske pozive (ako su uopšte dozvoljeni), tako da dete ne provodi dane razmišljajući o sledećem razgovoru sa vama. Iz mog iskustva, detetu bude gore nakon što čuje glas roditelja. Ako od svog kampera dobijate tužne poruke i pozive, preporučujem vam da kontaktirate upravu kampa, koja će vašem detetu pružiti emotivnu podršku i savete.
Jedna od kamperki sa najvećom željom za kućom sa kojom sam radila mi je kroz suze tokom prvih dana u kampu rekla da „ne može da izdrži“ do kraja i da naprosto nije „kamperski tip“. Stalno je govorila meni i roditeljima da „nije spremna“ za kampersko iskustvo. Međutim, roditelji su joj jasno rekli da, iako im je žao što se tako oseća, neće doći ranije po nju.
Nekoliko dana nakon što su joj roditelji napisali da ne može da se vrati ranije, napisala im je pismo u kome je stajalo: „Super-tužna pisma su deo prošlosti.“
Dve nedelje kasnije se vratila kući na kraju smene, a njena mama mi je javila: „Samo sam želela da vam uputim veliku zahvalnost na tome što ste pomogli mojoj ćerki da prebrodi teške periode u kampu. Kada je izašla iz autobusa, bila je presrećna i ponosna na sebe i definitivno želi u kamp i idućeg leta! Ovo je ogromna i dugo iščekivana pobeda za nju! Zahvalni smo vama i osoblju kampa na podršci koju ste pružili našoj ćerki da ostvari svoj potencijal.“
Vratila se kući „neverovatno drugačija“, po rečima njene mame. Kamp „ju je usrećio“ i „ide po kući, peva kamperske pesme“, a ponaša se „mnogo blesavije“.
Ova kamperka, koja je u početku bila jedan od kampera kome je najviše nedostajala kuća sa kojim sam ikad radila, se ove godine po treći put vraća u kamp! Njeni roditelji su doneli ispravnu odluku da ne prekrše svoje pravilo „ne dolazim po tebe“ i da zadrže poverenje da će njihova ćerka uspeti da se izbori sa izazovom boravka van kuće.
Ovakva priča, gde ekstreman emotivni stres potiskuje radost zbog ispunjenog izazova boravka u kampu, se ponavlja iz godine u godinu.
Sa druge strane spektra, razgovarala sam sa roditeljima koji su dolazili ranije po decu, ali kada bi videli šta njihov kamper propušta, zažalili bi što su detetu ostavili opciju povratka kući.
Nadam se da se nećete suočiti sa takvim izazovom ovog leta, ali i ako do toga dođe, birajte kamp!

Želim vam radostan dan!

18 Jun 2017

7 stvari koje bi direktori kampova želeli da roditelji...

...  rade dok su im deca u kampu sa noćenjem



Komp Kamp ima izvanredno dobra iskustva u pogledu roditelja, naprosto svi do sada su zaslužili čiste petice. Dobro, možda bila jedna ili dve četvorke. Bila jedna jedinica, ali u broju od oko 1000 dece to je očekivano. Generalno, za devet godina našeg postojanja i rada saradnja sa roditeljima bila je više nego sjajna! 
Tekst u nastavku se odnosi na roditelje novo-dolazećih Komp Kampera, a ne na one koji nam već godinama dolaze 😊. 

Kampovi sa noćenjem kreću za par nedelja, pa će vaša deca uskoro uživati u letu ispunjenom sportovima, pesmama oko logorske vatre i sticanju novih prijateljstava. Sa druge strane, vi se raspadate od nervoze. Ne možete da zamislite kako će dete preživeti bez vas. Kao roditelj i profesionalac u kampu, razgovarala sam sa mnogim direktorima kampova o tome šta vi želeli da roditelji rade dok su im deca u kampu. Sledi sedam najbitnijih izjava:

1. Fokusirajte se na pozitivno.

Svakako će vam nedostajati deca, ali ne zaboravite zašto ih šaljete u kamp sa noćenjem. Tamo će razviti značajne životne veštine u okruženju punom zabave i podrške, pa pokušajte da se fokusirate na to kada vas uhvati nelagoda.

2. Prestanite da analizirate onlajn fotografije.

Pročešljali ste preko 200 fotografija koje kamp svakodnevno objavljujete, a sada se brinete što vaša slatka ćerkica nema osmeh na licu. Udahnite doboko. To što se ne smeje ne znači da joj nije zabavno! Najverovatnije se fokusirala na ono što radi i nije pozirala za slikanje.

3. Nemojte zivkati upravu kampa kad god vam nešto padne na pamet.

Direktori kampova žele da imaju otvorenu komunikaciju i spremni su da čuju svaku brigu roditelja, ali vas molim da ne zovete upravu svakim danima sa komentarima tipa „Mom detetu fali čarapa“. Kada su vam deca u kampu, dopustite im da sama rešavaju svoje probleme ili da zatraže pomoć od savetnika. Imajte poverenja da zaposleni u kampu vode računa o vašem detetu i da se staraju da vaš kamper ima sve što mu je potrebno.

4. Ne obećavajte da ćete doći po dete.

Da li ste nakon prvog pisma ili telefonskog poziva pomislili da vam dete nije srećno koliko bi moglo da bude? Ne zaboravite da deci treba vremena da se prilagode novom okruženju. Ponudite detetu pozitivno ohrabrenje i recite mu da će se sjajno provesti. Ako mu obećavate da ćete doći po njega, vašem detetu poručujete da ne verujete u njegov uspeh u kampu.

5. Ne otpočinjite dramu u spavaonici.

Ne ulazite u SMS grupe sa drugim mamama dece iz iste spavaonice u kojima se priča o tome šta se dešava u kampu. Pokušajte da se ne mešate pitanjima kako su deca drugih mama i da li su mame čule nešto o  vašem detetu. Imajte poverenja da je vaše dete dobro i da će vam u suprotnom to javiti direktor kampa.

6. Poštujte pravila kampa.

Nemojte pokušavati da detetu spakujete telefon, hranu i druge nedozvoljene stvari ili da mu ih pošalljete. Time dete učite da pravila ne važe i da se mogu kršiti.

7. Odmorite se.

Ne zaboravite da kamp predstavlja šansu da se odmorite od kuvanja, pranja veša i vođenja u igraonice. Iskoristite vreme da se posvetite svom supružniku, prijateljimam ili posvetite više vremena detetu koje nije otišlo u kamp. Boravak deteta u kampu može biti odmor za vas, zato uživajte, opustite se i pustite da stručna lica iz kampa odrade svoj posao – a to je da vašoj deci pruže najbolji letnji provod u životu.


Erdevik, Jezero Bruje,  Autor Sanja Filipović



Izvor: 7 Things Camp Directors Wish Parents Would Do While Their Child Is At Sleepaway Camp