30 Jun 2020

2020. Leto je počelo, stiže i 12. Komp Kamp




Edukatori, vaspitači, savetnici i saradnici su spremni! 
Vidimo se 2.avgusta u Komp Kampu, NORCEV, Fruška gora.


Tim Komp Kamp 2020. - klik za uveličanu sliku

EDUKATORI U KAMPU 2020:

Teodor Sandel-Konjević, student na Ryerson University Computer Science, Toronto

 
Edin Kliko, student FTN Elektrotehnika i računarstvo, Beograd


Filip Ivanović, Student SDU Sonderborg, University of Southern Denmark

 
Igor Pavlović, master profesor fizičkog vaspitanja 


Radoslava Konjević, Web i grafički dizajner, turizmolog, CEO Komp Kampa, osnivač Fondacije "Ada Augusta"


Redovno sa decom u kampu uvek su i dvoje izabranih asistenata, stalnih članova Komp Kampa.
Za leto 2020. o deci će brinuti i

Dunja Radosavljević i 

Jelena Keža Vukašinović.

STALNI SAVETNICI
Dva izvrsna psihologa:
MS/MA Psiholog Ljubica Bogetić, Beograd,EOS Centar, Beograd
Snežana Francuski, psiholog, Novi Sad

POČASNI ČLANOVI

dr Dragana Ćorićdekan na Pravnom fakultetu Novi Sad i NLP Trainer IANLP

Branislava Simović, profesor engleskog jezika, predavač, mentor, NLP trener, ArsVivendi

MENTORI, PODRŠKA I PRIJATELJI KAMPA OD 2012. GODINE:
Eipix








13 May 2020

Šta je virtuelna stvarnost? [Definicija i primeri]

Ovih dana razgledajući foto albume Komp Kampa naletim na divne fotografije napravljene tokom gostovanja Nordeus kompanije decu i našem kampu, sad već davne 2014. godine, 22. jula.

Predavanje gostiju bilo je na temu virtuelne realnosti, a najbolji deo bio je što su doneli i okulus, te smo se svi silno zabavili a i dobro nasmejali.
Pogledajte nekoliko fotki, a onda prelazim na temu iz naslova, za koju su me baš te fotografije inspirisale.



   
 
 


 
 
 
 

 
 
 
 
 
 

 
 
 
 
 
 

Autor teksta je Joe Bardi, Markentov tehnološki opsednuti direktor za komunikacije.

 Šta je virtuelna stvarnost?

      Virtuelna stvarnost (VR) je upotreba računarske tehnologije za kreiranje simuliranog okruženj

      Najprepoznatljivija komponenta virtualne stvarnosti je ekran postavljen na glavu (HMD). Ljudska bića su vizuelna bića, a tehnologija prikazivanja je često najveća razlika između uronjenih sistema Virtualne stvarnosti i tradicionalnih korisničkih interfejsa.    

      Glavni igrači u virtualnoj stvarnosti uključuju HTC Vive, Oculus Rift i PlayStation VR (PSVR)

Pogledajte neke stvarne primere aplikacija za kupovinuvirtuelne stvarnosti; ili pogledajte unapred, pogledajte 5 najboljih trendova utehnologiji virtualne i proširene stvarnosti za 2019. Ovaj post je poslednji put ažuriran 7. juna 2019.


Šta je virtuelna stvarnost?

Virtuelna stvarnost (VR) je upotreba računarske tehnologije za kreiranje simuliranog okruženja. Za razliku od tradicionalnih korisničkih interfejsa, VR smešta korisnika u iskustvo. Umesto da gledaju ekran ispred sebe, korisnici su uronjeni i sposobni za interakciju sa 3D svetima. Simulacijom što više čula, poput vida, sluha, dodira, čak i mirisa, računar se pretvara u vratara ovog veštačkog sveta. Jedina ograničenja gotovo stvarnih VR doživljaja su dostupnost sadržaja i jeftina računarska snaga.

Koja je razlika između virtualne i proširene stvarnosti?

Virtuelna stvarnost i povećana stvarnost dve su strane iste kovanice. Možete zamisliti Augmented Realiti kao VR s jednom nogom u stvarnom svetu: Augmented Realiti simulira veštačke predmete u stvarnom okruženju; Virtuelna stvarnost stvara veštačko okruženje za stanovanje. 

U Augmented Realiti računar koristi senzore i algoritme za određivanje položaja i orijentacije kamere. AR tehnologija zatim 3D grafiku stvara onako kako bi se one pojavile sa stanovišta kamere, prekrivajući kompjuterski generisane slike nad korisnikovim pogledom na stvarni svet.

U virtuelnoj stvarnosti, računar koristi slične senzore i matematiku. Međutim, umesto da locirate stvarnu kameru u fizičkom okruženju, položaj očiju korisnika smešten je u simuliranom okruženju. Ako se glava korisnika okrene, grafika će u skladu s tim reagovati. Umesto da komponuje virtuelne objekte i pravu scenu, VR tehnologija stvara korisnog, interaktivni svet za korisnika.

Tehnologija virtualne stvarnosti

Najprepoznatljivija komponenta virtualne stvarnosti je ekran postavljen na glavu (HMD). Ljudska bića su vizuelna bića, a tehnologija prikazivanja je često najveća razlika između uronjenih sistema Virtualne stvarnosti i tradicionalnih korisničkih interfejsa. Na primer, CAVE automatska virtuelna okruženja aktivno prikazuju virtuelni sadržaj na ekranima veličine sobe. Iako su zabavni za ljude na univerzitetima i velikim laboratorijima, potrošački i industrijski nosači su divlji zapad.

S mnoštvom novih i hardverskih i softverskih opcija, budućnost nosivih predmeta se razvija, ali još nije nepoznata. Koncepti poput HTC Vive Pro Eie, Oculus Kuest i Plaistation VR vodeća su tema, ali postoje i igrači poput Google-a, Apple-a, Samsung-a, Lenovo-a i drugih koji mogu iznenaditi industriju novim nivoima uranjanja i upotrebljivosti. Ko god da izađe ispred sebe, jednostavnost kupovine uređaja veličine kacige koji može raditi u dnevnoj sobi, kancelariji ili fabričkoj etaži učinila je HMD-ove središnjim nivoom kada su u pitanju tehnologije virtualne stvarnosti.

Virtuelna stvarnost i značaj zvuka

Ubedljive aplikacije za virtuelnu stvarnost zahtevaju više od grafike. I sluh i vid centralni su u čovekovom osećaju prostora. U stvari, ljudska bića brže reaguju na audio znakove nego na vizuelne znakove. Da bi se stvorila zaista imerzivna iskustva iz virtuelne stvarnosti, neophodni su tačni zvukovi okoline i prostorne karakteristike. Oni daju snažan osećaj prisutnosti virtuelnom svetu. Da biste iskusili detalje binauralnog zvuka koji prelaze u iskustvo Virtualne stvarnosti, stavite nekoliko slušalica i pozabavite se ovom audio infografikom koju je objavio Verge.

Iako se audio-vizuelne informacije najlakše kopiraju u Virtualnoj stvarnosti, aktivna istraživanja i razvojni napori se još uvijek sprovode u ostala čula. Taktilni unosi kao što su višesmerne trenerke omogućavaju korisnicima da osećaju kao da zapravo prolaze kroz simulaciju, umesto da sede u stolici ili na kauču. Haptičke tehnologije, poznate i kao kinestetička tehnologija ili tehnologija povratne sprege na dodir, napredovale su od jednostavnih „tutnjavih“ motora koji se okreću, do futurističke ultrazvučne tehnologije. Sada je moguće čuti i osećati stvarne senzacije zajedno sa vizuelnim VR iskustvima.

Glavni igrači u virtualnoj stvarnosti:

Oculus, HTC, Sony

Od kraja 2018., tri najprodavanije slušalice za virtualnu stvarnost bile su Sonijev PlaiStation VR (PSVR), Facebook Oculus Rift i HTC Vive. Ovo nije iznenađenje, budući da su ista tri HMD-a takođe bila najprodavaniji u 2017. 2019. godini vide se kako se VR pejzaž proširio uz Google, HP, Lenovo i druge koji žele da dohvataju komad još uvek rastućeg tržišta. Evo glavnih proizvođača proizvođača VR VR u 2019. godini i uređaja koje proizvode: Oculus Rift, Oculus Rift S, Oculus Go, Oculus Kuest Prvobitno finansiran kao projekat Kickstarter 2012. godine, a napravljen je uz pomoć Johna Carmacka (osnivača Id softvera, kompanije Doom i Kuake slave), Oculus je postao rani lider u Virtual Realiti hardveru za video igre. Facebook je kupio Oculus 2014. godine i doveo kompanijin vrhunski VR HMD na tržište za potrošače. U novije vreme, Oculus je postigao uspeh sa nižim cenama Oculus Go-a sa nižim cenama, a 2019. će izaći više novih iteracija na hardveru, uključujući privezani Rift S i samostalni Oculus Kuest.

Oculus Rift

Oculus Rift S

Oculus Go

Oculus Quest

 

HTC Vive, HTC Vive Pro Eie, HTC Cosmos, HTC Focus, HTC Plus

HTC Vive je jedan od najboljih VR HMD-ova na tržištu od izdanja za potrošače još 2016. Proizveo ga je HTC, Vive je bio prvi VR HMD koji je podržao SteamVR. Vive je od puštanja u jaku konkurenciju s Oculus Riftom, jer su obe slušalice ciljale na isti gornji kraj tržišta VR entuzijasta. Vive se dokazao kao dugotrajna radna snaga za poslovna rešenja, istovremeno pružajući jedno od najboljih VR korisničkih iskustva na raspolaganju. Vive je prvi put predstavljen 2016. godine i prošao je kroz nekoliko iteracija, uz dodatak bežičnog modula. Vive Pro je izašao 2018. godine, a Vive Pro Eie i HTC Vive Cosmos najavljeni su za prodaju u drugoj polovini 2019. godine.

Pojedinosti o Cosmosu ostaju oskudne, što izgleda kao da bi mogao pokušati da premosti jaz u kvaliteti između vezanih i nesvezanih slušalica. Cosmosu će biti potrebno vezivanje drugog uređaja, ali možda neće biti ograničeno na PC računare visokog kvaliteta. VR slušalice koje mogu da se privežu pametnom telefonu? Zanimljiva ideja. Vive Cosmos obećava „kristalno čistu grafiku“ zahvaljujući novom procesu pakovanja piksela koji ima za cilj da što manje smanji efekat vrata na ekranu. HMD sistem praćenja obećava široko i tačno praćenje, kontrole gestama i podešavanje slušalica i kontrolera od 6 stepeni slobode (DOF). Još nema riječi o cijeni ili datumu objave za Cosmos, ali očekujte ga negdje u drugoj polovini 2019. godine.

 Sonijev PSVR

Sonijev ulazak na tržište najniži je pogon od tri najprodavanija VR HMD-a, ali PSVR ima veliku prednost u odnosu na Rift i Vive. Budući da je vezan za PlaiStation 4 sistem igre, postojala je ogromna, već postojeća korisnička baza od 10 miliona miliona gejmera, od kojih su mnogi želeli da se oprobaju u VR-u. Budući da je ta korisnička baza već imala PS4, Sonijevi kupci nisu morali da kupuju / nadograđuju računar, što je PSVR učinio najpovoljnijim od vrhunskih HMD-ova. Kao takav, PSVR je najprodavaniji HMD za virtuelnu stvarnost na tržištu, koji se kreće preko 4 miliona jedinica od svog početnog puštanja, i pokazuje da, ako ništa drugo, VR igranje ovde ostaje.

 HMD + Smartphone virtualna stvarnost

 Postoji druga klasa Virtual Realiti HMD-a koja je zaista samo školjka sa posebnim objektivom koja se uklapa sa pametnim telefonom za pružanje VR iskustva. Ovi uređaji se mogu prodati za gotovo ništa (i često im se poklanjaju besplatno) i pružaju umanjeno VR iskustvo koje još uvek pristupa imerzivnom iskustvu generiranom mnogo skupljim hardverom.

 Samsung Gear VR

Samsungov pristup VR-u od početka se razlikovao, a Gear VR bio je impresivan komad tehnike kada je prvi put predstavljen u novembru 2015. Gear VR je bio daleko češći vid nego Oculus Rift ili HTC Vive u 2016 i 2017, uglavnom zbog toga što je Samsung često kupovinom Samsung Galaki smartfona poklanjao uređaj. Samsungov VR HMD pruža oduzetan VR doživljaj, koristeći tehnologiju Oculus praćenja glave u kombinaciji sa Android pametnim telefonima za napajanje mobilnih VR doživljaja. Umesto namenske tehnologije ekrana, sočiva omogućavaju da ekran telefona deluje kao stereoskopski ekran, čineći uređaj jednostavnijim i jeftinijim od ostalih opcija. Samsung je dodao da su ručni kontroleri Gear VR doživljaju, što ga više usklađuje sa trenutnim VR sadržajem.

 

Google Daydream View

Google nastavlja pokušaje u Virtual Realiti, ali uticaj ove kompanije do sada je ograničen. Nedostatak velikog uspeha nije bio nedostatak pokušaja. Google je bio tamo u najranijim danima ovog trenutnog VR ciklusa sa Google Cardboard-om, „uradi sam“ mobilnom VR-u koji je postao sastavni deo sajmova - Cardboard (https://arvr.google.com/cardboard/)

je čak dat besplatno pretplatnicima New York Times-a, u paketu sa svojim The Sunday Paper (moderni digitalni bilten koji nadahnjuje i srce i um pronicljivim, inspirativnim i misaono izazovnim sadržajima. Osnovana od strane Marije Shriver, The Sunday Paper nudi vesti i poglede koji se uzdižu iznad galame i pokreću čovečanstvo napred. 

Poznato je da je Google posrnuo sa Google naočarima (svojim HMD za mešovitu stvarnost, a ne sa VR - o tome više u nastavku). Ali Google se nije demoralisao! U 2018. godini kompanija je lansirala svoju Daydream platformu i Daydream Viev HMD.

Upoznajte virtuelne pridošlice / manje poznate proizvođače

Dodatni VR HMD-ovi koje prave velike i male kompanije sada se pojavljuju na tržištu, nadoknađujući nedostatak pedigrea u prostoru sa impresivnim tehničkim specifikacijama i nižim cenama. Ostaje da se vidi da li bilo koja od ovih opcija drugog nivoa može dobiti sok za proboj i lider u VR prostoru.

  • HP ReverbVR
  • Lenovo Mirage Solo
  • Pimax 8K
  • Pimax 5K Plus
  • Pico G2 & G2 4K
  • Pansonite, GenBasic, StarVR  i tako dalje

Još više VR HMDS-a

Pored svega hardvera koji je istraživan gore, sve je veći broj drugih uređaja koje pokreću manje poznate kompanije koje žele da uhvate pamet i udio na tržištu. Ovi uključuju:

  • Bobo VR Z4
  • Destek V4 VR Headset
  • ETVR VR 3.0
  • Fengfa 3D VR
  • Freefly VR
  • Homido Mini
  • Incredisonic VR Headset
  • Leji VR Mini
  • Ling VR
  • Meco VR Glasses
  • Merge VR Goggles
  • Pasonomi VR
  • PowisVR Custom Branded HMDs
  • Sidardoe 3D VR Headset
  • TaoTronics 3D VR Headset
  • Topmaxions 3D VR Glasses
  • U-Scene VR 2
  • VR Box
  • VR Elegant
  • VRIT V2 VR
  • Zeiss VR One

DETOUR: HMD-ovi mešovite stvarnosti

Ostaje značajna količina zabune u pogledu razlike između virtualne stvarnosti, proširene stvarnosti  (AR=Proširena stvarnost je interaktivno iskustvo okruženja u stvarnom svetu, gde se predmeti koji borave u stvarnom svetu poboljšavaju kompjutersko generirane perceptivne informacije, ponekad kroz više senzornih modaliteta, uključujući vizuelne, slušne, haptičke, somatosenzorne i olfaktorne...) i mešane stvarnosti. (Proverite naše iscrpne početne slojeve na dopunjenoj stvarnosti i mešanoj stvarnosti da biste detaljno pogledali razlike.) Čini se da javnost misli da je AR telefonski doživljaj, dok samo VR-u treba HMD. Uređaji mešovite stvarnosti kao što je Microsoft Hololens koriste slušalice za prekrivanje 3D slika na vrhu stvarnog sveta. Veoma cool, ali ne i virtualna stvarnost.

Evo najpoznatijih HMD-ova mešanih stvarnosti:

Microsoft HoloLens


Microsoft HoloLens napreduje kao još jedan upečatljiv konkurent na HMD tržištu.

Za razliku od VR tehnologije, Microsoft je svoj eksponat bazirao na holografskoj tehnologiji. Originalni Hololens bio je više dokaz koncepta nego potrošački uređaj, a nedavno najavljeni Hololens 2 ponovo izbegava javnost u korist preduzeća / vlade. Hololens 2 imaće unapređene vizuelne sadržaje, uključujući znatno prošireno vidno polje - muziku za obožavatelje originalnog uređaja, koji su se na ograničenom FOV-u našli kao glavni nedostatak uređaja.

Magic Leap One

Magic Leap je miljenik investitora i medija od 2014. godine, kada je Google ubacio 540 miliona dolara semenskog novca u svoje velike kasice. Kompanija je od tada bila veoma fascinirana i stisnuta rukom od strane posmatrača iz industrije. Magic Leap nahranio je javni apetit za informacijama nizom parova demo demonstracija pre nego što je napokon predstavio Magic Leap One u 2018. Umesto čarobnog probojnog uređaja, Magic Leap One je više ažurirani Hololens, koji je proizveo dobre (ali ne sjajne) 3D slike koje se pristojno (ali ne spektakularno) mešaju sa stvarnim svetom. Magic Leap One ostaje više alat za razvojne programere u potrazi za potrošačkom aplikacijom - slično kao Hololens. Uprkos svim sumnjama oko kompanije i njihove tehnologije, prisustvo kompanije Magic Leap u industriji i dalje izaziva etablirane brendove, čineći ih neobičnom, ali zapaženom kompanijom.

 


 Vuzix Blade

Vuzik Blade su prve naočare Miked Realiti koje izgledaju kao, naočare. Bliski rođak stila „Buddi Holli“ ili onih 3D naočala koje dobijate u bioskopu, Vuzik Blade pomera mnoge osnovne funkcije pametnih telefona sa ekrana osetljivog na dodir ispred vašeg lica. Naručivanje stvari Uber, GPS, praćenje fitnesa, ažuriranja vremena, poruke i još mnogo toga. Vuzik Blade je kompatibilan sa iOS i Android uređajima i vratiće vam skupih 999 USD.

 


Šta god Apple pravi

 

Nijedan razgovor o HMD-u Miked Realiti-a nikada nije završen dok neko ne predstavi Apple. Da, kompanija nema na raspolaganju ili najavljene uređaje u ovom prostoru - ali ne postoji duša koja prati tehnološke trendove koji ne veruju da Cupertino gigant nije a) koji radi na nekakvim AR naočarima, b) kupuje kompanije koje pravite sočiva i materijale koji su savršeni za neku vrstu AR naočara, i c) pričanje o AR kao transformacionoj tehnologiji svaki put kada se pojavi mikrofon. Glasina kaže da bi se naočale Apple-a mogle pojaviti 2019. godine, ali mi imamo svoj novac na lansiranju 2020. godine, zajedno sa novouređenim i redizajniranim iPhoneom koji se odmiče od „iPhone Ks dizajna“ prvi put od njegovog lansiranja. Budite u toku.


 

 Kako se danas koristi virtualna stvarnost

Ne iznenađuje da je industrija video igara jedan od najvećih zagovornika virtuelne stvarnosti. Podrška za Oculus Rift slušalice već je ugrađena u igre poput Skirim i Grand Theft Auto, ali novije igre poput Elite: Opasno dolaze sa ugrađenom podrškom za slušalice. Mnoge isprobane metafore korisničkog interfejsa u igrama moraju biti prilagođen VR (na kraju krajeva, ko želi da odabere stavke iz menija koji zauzima vaše celokupno vidno polje?), ali industrija se brzo prilagodila jer je hardver za istinske Virtual Realiti igre postao široko dostupan.

 

Virtuelna stvarnost i vizualizacija podataka

Naučna i inženjerska vizualizacija podataka koristila je godinama od virtualne stvarnosti, mada su nedavne inovacije u tehnologiji prikazivanja izazvale interesovanje za sve, od molekularne vizualizacije do arhitekture do vremenskih modela.

 

VR za vazduhoplovstvo, medicinu i vojsku

U vazduhoplovstvu, medicini i vojsci, obuka za virtuelnu stvarnost je atraktivna alternativa treningu uživo skupoj opremi, opasnim situacijama ili osetljivom tehnologijom. Komercijalni piloti mogu koristiti realne pilotske kabine sa VR tehnologijom u holističkim programima obuke koji uključuju virtuelni let i instrukcije uživo. Hirurzi mogu da treniraju sa virtuelnim alatima i pacijentima i da prenesu svoje virtuelne veštine u operacijsku salu, a studije su već počele da pokazuju da takav trening dovodi do bržih lekara koji prave manje grešaka. Policija i vojnici su u mogućnosti da sprovedu virtuelne racije kojima se izbegava život.

 

Virtuelna stvarnost i lečenje mentalnih bolesti

 

Kada govorimo o medicini, lečenje mentalnih bolesti, uključujući post-traumatski stresni poremećaj, ima koristi od primene tehnologije virtuelne stvarnosti na programe terapije koji su u toku. Bez obzira da li dopušta veteranima da se suočavaju sa izazovima u kontrolisanom okruženju ili prevazilaze fobije u kombinaciji sa bihevioralnom terapijom, VR ima potencijal osim igračkih, industrijskih i marketinških aplikacija da pomogne ljudima da se izleče, pomire i razumeju iskustva iz stvarnog sveta.

 

Dr Brian Jackson, bivši stariji naučnik na Markentu, doprineo je ovom radu. Doktorirao je računarske nauke s fokusom na računarske vizije.

 

Izvor


 

Teodor 2018. Ryerson University , Toronto

 

 


26 Feb 2020

Hakovanje vašeg doma: Koliko su bezbedne IoT-Internet stvari?

Da li ste spremni za digitalne asistente odnosno za IoT, pametne (internet) stvari?
Futuristička tehnlogija se koristi danas, a do 2022. biće oko 50 milijardi korisnika.
Mogućnosti i blagodeti su beskonačne, ali ne treba zaboraviti rizike.
Najveći izazovi su bezbednost i privatnost. 
Zamislite da neko ima pristup kontroli elekrane? 
Kućna pametna vrata deca danas otvaraju otiskom prsta, domaćica naručuje hranu jer joj je frižider poslao SMS alarm da nema više putera, kosilica za travu radi bez čoveka, onaj hoće da udje u kuću u kojoj svira muzika uključuje je 5 minuta pre ulaska, neko želi da udje u topao auto da ne mora da čeka da krene grejanje... to su samo sitni primeri.
I gde završavaju sve te naredbe i podaci?
U oblaku, na serverima. Ko im ima pristup i kakve informacije mogu dobiti na uvid?
Velike firme, proizvodjači, kompanije imaju zaposlene ljude koji prate i analiziraju svoja prisluškivanja,
u cilju ažuriranja programa (i saznanja i kupcima!)
Tri najveće IT kompanije, Apple i Google su, navodno, privremeno obustavili prisluškivanje, Amazon ne, prema dosadašnjim informacijama.
Tokom 2019. godine povećani su hakerski napadi na IoT na 3 milijarde napada.
Profesor Veliša kaže: jedno od rešenja je Open Source.
Drugo rešenje je: korisnici IoT (pametnih stvari) treba da budu spremni da postanu sistem-administratori, jer to zapravo svaki korisnik IoT treba da bude.

Pogledate ovaj odličan video na temu IoT, pametnih stvari i digitalnih asistenata.


25 Feb 2020

Novi programi i teme u Komp Kampu 2020. DRUGI DEO


Prvi deo ovog teksta je na linku ovde.

A sada da ukratko objasnimo o čemu ćemo još pričati u Komp Kampu leta 2020.
  1. Šta je Blockchain?
  2. Šta je StartUp?
  3. Šta je sistem masovnog nadzora i kako biti bezbedan na internetu?
  • Blockchain

Blockchain je baza podataka koja se ne nalazi na jednom mestu, već je čine manje baze (blokovi) koje su međusobno digitalno povezani, a koji sadrže informacije o digitalnim transakcijama bilo koje vrste: od vlasničkih listova, preko podataka iz knjige rođenih, do ugovora kojima se regulišu autorska prava. Prilikom njihove razmene nema nikakvog regulatora osim same mreže koja sadrži informacije o svim transakcijama koje su ikada izvedene.[1] Blockchain ima oblik niza binarnih bitova, jedinica i nula koje računari mogu da obrađuju i pojednostavljuju tako da ih ljudi mogu čitati.[2]

Dakle, za razliku od klasične online baze podataka, blockchain tehnologija omogućava komunikaciju sa nekoliko računara (servera) između kojih se transakcija obavlja.[1]
Istraživanjem najjednostavnijeg objašnjenja, odlučila sam se za ovaj video:


Šta je blockchain? from Nemanja on Vimeo.


  • Šta je StartUp
Verujemo da ste se mnogo puta do sada, što u razgovorima što u vestima ili internet člancima, susretali sa terminom Startup (čita se kao Startap na engleskom), a da još uvek niste sasvim sigurni šta sam termin znači. Stvar dodatno komplikuje i nedostatak definicija, budući da se radi o prilično mladom terminu koji je ušao u upotrebu poslednjih decenija naglog IT razvitka. Ipak, iako se najčešće pod njim podrazumeva mlad IT tim, ne odnosi se samo na IT scenu niti na mlade ljude.

Slika preuzeta sa original teksta

Startup obuhvata sve vrste biznisa i označava pre svega model biznisa koji je je u razvoju. 

Dakle Startap ne mora obavezno da bude IT kompanija ili projekat. To može da bude i bilo koja druga firma ili preduzetnik u bilo kojoj sferi delatnosti, koja kreće da se razvija u potrazi za rešenjima i bez sigurne garancije uspeha. 

Startupovi se najčešće u početku finansiraju sami iz izvora svojih osnivača ili preduzetnika koji ih pokreću i često nemaju gotov proizvod već ga razvijaju tokom vremena. Zato je bitno da se odlikuju inovativnošću, što u samom pristupu radu to i u svojim idejama i proizvodima. U neku ruku to su biznisi koji startuju kao pioniri  razvoja proizvoda ili usluga, oslanjajući se na brzi rast i uspon. U radu se Startupovi najviše oslanjaju na pronalaženje rešenja u vezi sa problemima sa kojima se sretnu. Ono što karakteriše jedan Startup biznis su pre svega njegove mogućnosti skaliranja i razvoja. Skaliranje biznisa se odnosi na mogućnost da sa što manje raspoloživih resursa napravite što veći domet, oslanjajući se na savremene tehnologije.

Slika preuzeta sa original teksta

Za finansiranje daljeg razvoja oslanjaju se na dostupne hubove koji im pružaju podršku u smislu edukacije, informisanja ali i finansijskih ulaganja kroz privatne investicione fondove i fondove za razvoj koje obezbeđuje država. Kod nas su najpoznatiji hubovi za podršku Startup biznisima Start it centar Impact Hub, ICT Hub, Superste...

Pored toga postoje i online zajednice koje okupljaju one koje interesuju Startup projekti i koje služe za razmenu mišljenja, informacija i saveta na te teme.  Mi smo relativno skoro pokrenuli jednu takvu zajednicu na Fejsbuku i možete nam se pridružiti na ovom linku:  Serbian Startups.

Izvor za ovo sjajno objašnjenje je Nenad Jokšić 

====================================

Jedna od daljih definicija koja želi da razlikuje startapove od drugih preduzetničkih poduhvata je da je startap „novoosnovana ili nedavno osnovana kompanija sa globalnim ambicijama i globalnim potencijalom“.
Danas se termin startup koristi kada se govori o tehnološkoj kompaniji sa potencijalom velikog i brzog rasta.
Startup je kompanija u ranoj fazi razvoja koja pokušava da pronađe svoje mesto na tržištu i stabilan prihod. Nakon što ovo postigne, kompanija nastavlja svoj rast i prestaje da bude startup.
Ne postoji jedan tip startup kompanije i njenog poslovnog modela po kome će se svi ostali startup-i definisati. Svaki startup je drugačiji u zavisnosti od industrije u kojoj nastupa, kao i prirode samog proizvoda/usluge koju nudi. Ono što im je sigurno zajedničko jeste dinamika, brzi rast i pad.

#UPDATE #Ažurirano 2 dana od objave posta:
Jedan od poslednjih primera StarUpa
Čitajte ovde 

Korišćeni izvori:
Startup Hype
Wikipedia



Pošto je poslednje pitanje, iz ovog teksta u nastavcima, veoma kompleksno, 
  • Šta je sistem masovnog nadzora i kako biti bezbedan na internetu?
ostavljam ga za TREĆI DEO teksta na ovom blogu, taman da završim čitanje knjige "Trajno zabeleženo" Edvarda Snoudena. Pokušaću da je prepričam u najkraćim mogućem formatu, jer  smatram da je Edward Snowden  najkompeteniji za ovu temu.



Pozdrav
RadoslavaK
Pratite me na Twitteru, delim dobre linkove  😎








14 Feb 2020

Da li naša deca razgovaraju?

Zašto letnji kamp?

Priča jednog roditelja, direktora kampa i prošlog predsednika Američke Asocijacije letnjih kampova

„Hej tata“, saopštava mi moja ćerka tinejdžerka. "Danas sam razgovarala sa prijateljem."

Prekidam je - "Ček' dušo, jesi li zapravo razgovarala sa svojim prijateljem?"

Ona: "Kako to misliš?"

Ja: "Mislim, da li je iz tvojih usta izlazio zvuk, ulazio joj u uho i obrnuto?"

Ona: "Ah, naravno da ne, nikad ne razgovaram preko telefona osim sa tobom i mamom!"

O,da! Eto gde smo u 2020. godini. Reč "razgovor" izgubila je na značenju. Veštine komunikacije idu putem ptice dodo, s tim da se ljudska interakcija svodi na snimke, selfije, digitalne skraćenice (akronime), sramotne meme i apsurdno zabavne TikToks.

Mladi su digitalno povezani više nego ikad ranije, dok su značajno manje lično povezani kao ljudska bića.

Možda mislite da naša deca razgovaraju sa sobom u školi, ali većina škola danas daje deci laptop ili tablet računare da zure u njih veći deo dana. Kad dođu kući, šta žele, naravno? Oni su mali zavisnici od ekrana - i oni liče na većinu od nas.

Roditeljstvo u 2020. godini je ozbiljno teško. Verujte mi, znam. Potrebni su nivo discipline i posvećenosti s kojima se naši roditelji nikada nisu morali baviti - uglavnom zbog digitalnih uređaja. Od malih u našem džepu, do 72-inčnih, visoko rezolucije, šest-ziliona-prikaza-na-dohvat ruke.

Onda su tu i društveni mediji. O, Bože! Odmahujem glavom sa preazirom na gluposti! Volim, svidja mi se, poznanici / nepoznanici, prati / otprati tj. prekid veze, nasilje na mreži, predatori i pornografija - sve se prikaže samo na klik, ako ne obraćaš pažnju. . . zato obratite pažnju!

Šta je protivotrov? Kako se roditelji mogu boriti protiv ovog sve većeg čudovišta, naročito tokom letnjeg raspusta/odmora, kada deca imaju još više slobodnog vremena i dosade da hrane svoju zavisnost od ekrana?

Pa, postoji odgovor, oaza daleko od ekrana, gde deca zapravo razgovaraju jedni sa drugima koristeći drevnu veštinu govora i govor tela. Korak unazad, pre nego što su nas digitalni podaci počeli nadglasavati: letnji kamp.

Sada postoji puno programa koji sebe nazivaju "letnji kamp" i većina ima svoje zasluge, ali govorim o onima koji su napolju na travi, medju drvećem, na kiši, sa kremom za sunčanje, bubama i prljavštinom. Učenje kako plivati i kako držati loptu u odbojci ili luk i strelu, četku za farbanje i gitaru. Tamo gde deca skupljaju hrabrost da razgovaraju sa strancima, zatraže pomoć, popnu se na kameni zid i skoče na binu ili na zipline platformu!

I šta se dešava kad pada kiša? Reći ću vam šta se ne dešava - deca se ne tope poput šećera! Oni se urnebesno zabavljaju dok skaču u lokvama, natapaju se i igraju. To bi deca trebalo da rade kad su deca. Jer jednom pređu u odrasle. . . Mogu bi da završe samo da dobiju platu da ceo dan bulje u ekrane.

Istraživanja potvrđuju da su današnja deca više emocionalno krhka nego ikad ranije, nesposobna da se izbore sa nedaćama. Polovina studenata koja odlaze na fakultet ne stižu do diplome, ali većina roditelja je na nepokolebljivoj misiji da zaštiti svoju decu od životnih teškoća. Deca su zadržana unutra kada je prevruće, previše hladno, kišovito, ledeno. Odnosimo im njihove domaće zadatke u školu kada ih zaborave kod kuće. Ujutro ih probudimo, pomognemo im u domaćim zadacima, a onda se razljutimo zbog toga što to radimo. Ali u letnjem kampu njihovi sjajni savetnici mogu da im kažu da šta treba da „shvate“ kada imaju problema, a deca ih obično slušaju bez diskusije. Ako naša deca ne počnu da smišljaju stvari za sebe i ne bave se neizbežnim životnim izazovima, možemo ih naći kako žive kući kod roditelja dugo ili se kreću unazad kada stvari ne idu svojim putem.

Ljudi se ne rađaju sa velikim socijalnim veštinama. To su veštine koje učimo i vežbamo. Kao bebe, vrištimo kada smo uznemireni, ali na kraju naučimo kako da se izrazimo roditeljima i starateljima. Kamp je nastavak tog procesa. Kamperi su izloženi izazovnim situacijama i od njih se traži da kritički razmisle o mogućim rešenjima, baš kao i u stvarnom životu odraslih! Ponekad će svladati prepreke i uspeti, a ponekad jednostavno neće uspeti - što je super važna životna lekcija, postignuta bez roditeljskog uplitanja.

Roditelji rutinski troše ili pozajmljuju neumerene sume novca za fakultet svog deteta da bi ih pripremili za život.
Uporedo govoreći, ulaganje u letnji kamp predstavlja cenu za životne veštine koje deca razvija u svojoj mladoj dobi. Komunikacija, saradnja, kreativnost, nezavisnost i sposobnost sklapanja i zadržavanja prijatelja su „meke veštine“ koje poslodavci traže u 21. veku, kao i tipični ishod kampa sa višegodišnjim iskustvom (ili akreditovanog od Američkog udruženja kampova).

Stoga razmislite o tome da svojoj deci pružite iskustvo "stare škole", letnjeg kampa koje će deca u kampu naučiti i negovati do kraja života - to bi na kraju moglo biti najpametnije roditeljsko ulaganje koje ikada ulažete. A ako su vaša deca srednjoškolci ili studenti, podstaknite ih da rade u letnjem kampu kako bi poštovali iste životne veštine, zajedno sa empatijom i ozbiljnom radnom etikom!

Andi Pritikin je vlasnik / direktor Liberti Lake Dai Camp-a; bivši predsednik American Camp Association
Izvor
Prevod i adaptacija RK

Komp Kamp 2019. NORCEV, Fruška Gora
Komp Kamp 2019. NORCEV Fruška Gora
https://compcamp.net


5 Feb 2020

Novi programi i teme u Komp Kampu 2020. PRVI DEO


Da počnemo sa jednim sjajnim vicem na temu programera, jer programeri su vickasti ljudi 😀

Žena poslala muža-programera u trgovinu...
- Kupi paketić margarina, a ako budu imali jaja, kupi deset.
Informatičar se ubrzo vraća sa 10 paketa margarina i kaže:
- Imali su jaja!




PAKET SENIOR SPREMAN ZA LETO 2020.

Ako ste do sada već napredovali u softverima ili u programiranju, ovo je paket za vas. Ovde ćemo učiti da radimo u programu Maya i programski jezik Python.

Programer se za 15-ak dana prilagodi na bilo koji programski jezik jer je programerska logika ista, samo je potrebno prilagoditi se na sintaksu jezika u kojem tada programiraš.
Programiranje se može izučavati uz pomoć raznih programskih jezika. Danas su na univerzitetim širom sveta popularni jezici kao što su C, C++, C#, Java, a u poslednje vreme Python. 

Programski jezik Python je privlačan iz više razloga:
Može se izvršavati na svim platformama (uključujući i mobilne platforme)
Ima jednostavnu sintaksu
Uključuje osnovne strukture podataka kao deo jezika (liste, tuplovi, setovi, rečnici)
Ima bogate biblioteke (internu i eksterne)
Ima podršku velikog broja korisnika
Izučava se kao prvi jezik na poznatim univerzitetima (MIT, Harvard) (izvor)

Primer animacije pravljene programskim jezikom Python:
Autor: Teodor


MAYA 
je softver za 3D modelovanje i animacije, koristi se posebno u filmskoj industriji, ali i u video igrama.

Primer




5 TEMA kojima ćemo se baviti ovog leta:

  1. Šta je VR (Virtual Reality) i zašto je dobar ili ne?
  2. Šta je AI (Artificial Intelligence) koje su pozitivne i negativne strane i mogućnosti?
  3. Šta je Blockchain?
  4. Šta je StartUp?
  5. Šta je sistem masovnog nadzora i kako biti bezbedan na internetu?
DEO PRVI

1.
Šta je VR (Virtual Reality) i zašto je dobra ili ne?

Šta je virtuelna stvarnost?

Jednom reči rečeno: to je simulacija.
Virtuelna stvarnost stvara veštačko okruženje sa softverom. Veštačko okruženje predstavlja se publici na način koji ih podstiče da prihvate i veruju (imaju osećaj) da je to stvarno okruženje. VR tehnologija stvara primarno iskustvo fokusirajući se na dva čula, vid i zvuk.

Jedan od termina o kome verovatno mnogo čujete danas je „virtuelna stvarnost.“ To bi trebalo da bude ludo disruptivna (razorna inovacija),  tehnologija koja će promeniti način na koji radimo mnogo toga! Međutim, ako ste ikada kupili slušalice za virtualnu stvarnost (VR) ili isprobali nešto poput Google Cardboard-a, vaša reakcija je verovatno bila kao da ste bili pijani u magli.

Virtuelna stvarnost (VR) je simulirano iskustvo koje može biti slično ili potpuno drugačije od stvarnog sveta. VR obično uključuje audio i video povratne informacije, ali može dozvoliti i druge vrste senzornih i prisilnih povratnih informacija putem haptičke* tehnologije.

*Haptička tehnologija, poznata i kao kinetička komunikacija ili 3D dodir, odnosi se na bilo koju tehnologiju koja može stvoriti doživljaj dodira primjenjujući sile, vibracije ili pokrete na korisnika.

Vrlo kratka vremenska linija VR: 
1838. → Stereoskop je izumio Sir Charles Vheatstone. Ovo je naš prvi korak u 3D grafiku.
1968. → Damokalni mač izumio je Ivan Sutherland. Njegov je pronalazak pratio kretanje glave korisnika i prekriveni vid sintetičkom kompjuterski generisanom primitivnom žičanim 3D objektom.
1990-ih → VR je prvi put promovisan za širu javnost, ali uređaji nisu ispunili očekivanja.
2012 → Oculus Rift Kickstarter je lansiran i podržan. Facebook bi kasnije kupio Oculus za dve milijarde dolara.
2014 → Objavljen Google Cardboard.
2016 → Google Daidream 

https://arvr.google.com/daydream/


Praćenje

Za rad je VR potrebno neko praćenje. Inercijalne merne jedinice (IMU) su čipovi koji se koriste za praćenje rotacije. Google Cardboard, na primer, upotrebio bi IMU za praćenje naše rotacije dok pomičemo slušalice. Jedini nedostatak ove vrste praćenja je taj što IMU ne prati položaj. Da bismo pratili svoj položaj u prostoru, moramo koristiti druge tehnike. Neke slušalice koriste kamere, lasere ili magnetska polja za praćenje našeg položaja.

Što je bolest simulatora?

Jedan od najčešćih izazova razvoja VR-a naziva se „simulacijska bolest“ (ili sim bolest). Ovde se neko razboli (vrtoglavica, mučnina ili glavobolja) od VR iskustva. Sim bolest je uzrokovana zato što postoji nesklad između unutarnjeg osećaja kretanja tela i onoga što vidimo.

Virtuelna stvarnost (VR) se smatra važnom tehnologijom, što daje prostor za veliki skok i u nepovoljne oblasti... O tome ćemo više u kampu. Zato obavezno dodjite!

2.
Šta je AI (Artificial Intelligence) koje su pozitivne i negativne strane i mogućnosti?




Problem definicije veštačke inteligencije

Za razliku od drugih oblasti, u veštačkoj inteligenciji ne postoji saglasnost oko jedne definicije, nego ih ima više zavisno od različitih pogleda i metoda za rešavanje problema.

Artificial intelligence — veštačka inteligencija je simulacija procesa ljudske inteligencije od strane mašina, posebno računarskih sistema.

Definicija i ciljevi

Uprkos vremenu koje je prošlo od kada je Džon Makarti dao ime ovoj oblasti na konferenciji održanoj 1956. godine u Dartmudu, nije nimalo lako tačno definisati sadržaj i dostignuća veštačke inteligencije.

Najverovatnije, jedna od najkraćih i najjednostavnijih karakteristika koja se pripisuje veštačkoj inteligenciji, parafrazirajući Marvina Minskog, (jednog od stručnjaka i najpoznatijih istraživača veštačke inteligencije), je „konstruisanje računarskih sistema sa osobinama koje bi kod ljudskih bića bile okarakterisane kao inteligentne“.

Ovi procesi uključuju učenje, odnosno sticanje informacija i pravila za njihovo korišćenje. Posebne primene veštačke inteligencije uključuju ekspertske sisteme, prepoznavanje govora i mašinsku viziju koja omogućava mašinama da uče iz iskustva, prilagođavaju se novim tehnologijama i obavljaju ljudske zadatke. Cilj istraživanja veštačke inteligencije je razvijanje programa (softvera), koji će računarima omogućiti da funkcionišu na način koji bi se mogao okarakterisati inteligentnim. To podrazumeva, naravno, i  savladavanje prirodnog jezika kao i različitih veština koje će koristiti za obavljanje zadataka.

Odličan prikaz prenela je Ljubica Slavković, koji možete pogledati na ovom linku.

AI tehnike su postale suštinski deo tehnološke industrije i veoma su korisne u rešavanju mnogih izazovnih problema u računarstvu. 

Za teme VR i AI čitajte knjige  poznatog profesora istorije i filozofa, danas najaktuelnijeg pisca Yuval Harari  Knjige postoje prevedene na srpski jezik. 














DRUGI DEO 

Nastavak 5 TEMA sa kojima ćemo se baviti ovog leta čitajte sledeće nedelje.
Upišite svoju email adresu  na desnoj margini - Follow by Email za redovno dobijanje novih objava na ovom blogu.

U medjuvremenu pogledajte jedan od mnogobrojnih intervjua sa Yuval Noah Harari.




Pozdrav
Radoslava

Izvori korišćeni za tekst:
Studentski dnevni list autor Ljubica Slavković