16 Jan 2017

Kako podstaći emocionalnu inteligenciju kod dečaka


Nedavno sam naišla na interesantan tekst, a sve u ličnom istraživanju o emocionalnoj inteligenciji dece. Mislim da je veoma dobar i na neki način čak i zabavan.
Jedino ne razumem zašto je tekst naslovljen za emocionalnu inteligenciju kod dečaka, a ne kod dece?
Bilo bi dobro ako u komentaru date svoje mišljenje po tom pitanju, mora da mi je nešto promaklo :)

Da li znate šta je emocionalna inteligencija i zbog čega je bitna?

Emocionalna inteligencija je sposobnost da identifikujete i reagujete na emocije (sopstvene i tuđe) na zdrav, produktivan način. Verovatno ste već primetili i visoke i niske nivoe emocionalne inteligencije na delu. Razmislie o tome: prijatelj koji počinje da besni onog trenutka kada se drugi vozač prestroji u njegovu traku bez migavca, u odnosu na prijatelja koji na lične napade odgovara sa empatijom i razumevanjem. Dete koje puca po svim šavovima kada njegov tim izgubi utakmicu (i za to krivi suigrače), u odnosu na dete koje iskaže razočaranje zbog gubitka, ali ne dopušta da to utiče na druženje sa porodicom to veče. Drugo dete će verovatno neko vreme razmišljati kako da unapredi svoju igru, kako bi bolje pomoglo svom timu sledeći put.

Sada verovatno razmišljate o veoma konkretnim primerima. Verovatno se prisećate svih situacija u kojima vaša deca nisu ispoljila emocionalnu inteligenciju, a možda se i pitate da li emocionalno inteligentna deca postoje u stvarnom životu, ili je u pitanju samo još jedna internet fantazija. Da vas umirim: navedeni primer deteta koje puca po svim šavovima nakon izgubljene utakmice potiče iz stvarnog života. Iz skorašnjeg iskustva. I očekujem da ću isti scenario videti barem još nekoliko puta. Međutim, dobra vest je da se emocionalna inteligencija vremenom može razvijati.

Kao što znate, deca ne dolaze na ovaj svet sa precizno baždarenom emocionalnom inteligencijom. Bebe plaču – i to glasno – kada im uzmete nešto što žele. Mala deca rutinski udaraju ljude koji im ograničavaju aktivnosti i prave rusvaj zato što ne mogu da obuju jednu cipelu na obe noge. Međutim, kako deca rastu, poboljšava se i njihova sposobnost da kontrolišu emocije. (Kada ste poslednji put videli tinejdžera koji histeriše jer ne može da obuje jednu cipelu na obe noge?)

Određeni stepen emocionalnog razvoja dolazi sa godinama i sazrevanjem, naročito ako je dete okruženo dobrim uzorima. Neka deca takođe prirodno imaju veću empatiju i bolje razumeju svoja osećanja od drugih. Međutim, emocionalna inteligencija nije nešto što osoba ima ili nema i nije ograničena ili predodređena genetikom ili okruženjem. Za razliku od IQ-a, koji je relativno fiksan, EQ – emocionalna inteligencija osobe se može razvijati vremenom i uz intervenciju.

Ovo je bitno zato što je emocionalna inteligencija povezana sa mnogim sferama – od zadovoljstva međuljudskim odnosima, do rezultata na poslu i uspeha u karijeri. Prema studiji koju je sproveo Forbs, 90 % osoba sa najboljim rezultatima u karijeri ima visok rezultat emocionalne inteligencije, a osobe sa visokim stepenom emocionalne inteligencije u proseku zarađuju 29.000 dolara godišnje u odnosu na osobe sa niskim stepenom. (Zanima vas kako stojite sa emocionalnom inteligencijom? Isprobajte ovaj onlajn test emocionalne inteligencije. Test nije namenjen deci, ali ga tinejdžeri mogu koristiti.)

Dečaci se posebno često muče sa emocionalnom inteligencijom, što je posledica kulturoloških normi koje nameću da nije baš muški prepoznavati i priznavati emocije. („Budi muško!“ „Veliki dečaci ne plaču!“) Kao roditelj ili edukator, možete učiniti dosta toga da biste podstakli i podržali razvoj emocionalne inteligencije. Evo nekoliko ideja i resursa.

Prepoznajte i imenujte emocije. Kao odrasli, često se fokusiramo na uticaj emocija deteta na nas, a ne na iskustvo deteta. (Razmislite: kada dete napravi haos na parkingu, da li prvo reagujete empatijom spram njegove frustracije, ili budete iznervirani i stidite se?) Razlog za ovo je što smo u najvećoj meri tokom odrastanja učeni da odbacujemo i izbegavamo emocije – naročito one jake, kao što su ljutnja, tuga i frustracija. (Razmislite o ovome: kako su vaši roditelji reagovali na vašu uznemirenost? Da li sada prepoznajete svoja negativna osećanja, ili pokušavate da ih skrajnete?)

Možete usmeriti emocionalnu inteligenciju deteta tako što ćete jednostavno prepoznavati i imenovati emocije. U praksi bi to moglo da izgleda ovako: Recimo da ste na poslu, preko elektronske pošte ili telefonom dobili vest koja vas je razočarala. Slobodno na glas, tako da dete može da vas čuje, recite: „Uh, ovo me je razočaralo!“ Ako vam se pokvari mašina za veš, umesto da psujete ili krijete emocije, pokušajte da kažete nešto tipa: „Ovo me baš frustrira! Ove nedelje sam u velikoj gužvi i uznemirena sam i preopterećena jer ne znam kako ću naći vremena da rešim problem!“ ili „Uh! Štedela sam za odmor, a sada sam tužna i razočarana što ću deo ušteđevine morati da dam za popravku mašine!“ Isto možete da uradite i kada je vaše dete uznemireno: „Jao, dušo, baš deluješ ljuto!“

Proširite emocionalni rečnik deteta. Prema knjizi Emocionalna inteligencija 2.0, postoji pet osnovnih emocija: sreća, tuga, ljutnja, strah i stid. Međutim, ove emocije imaju više gradacija. (Razmislite o razlici između „zadovoljstva“ i „oduševljenja“ ili „uplašenosti“ i „isprepadanosti“.) Razgovor o ovim pojmovima i njihovo korišćenje može pomoći deci da bolje razumeju i prepoznaju spektar emocionalnog iskustva. Postoje razne zabavne aktivnosti u okviru kojih možete širiti emocionalni rečnik deteta.
Imate dete od 10 – 12 godina? Koristite emotikone za razgovor o emocijama. Deca tog uzrasta i tinejdžeri ih stalno koriste da iskažu emocije. (Savet za roditelje: Uvodite ovo u razgovor bez pritiska. Tinejdžeri sigurno neće hteti da sede sa roditeljima i povezuju emotikone sa emocijama.)


Isprobajte dečije aktivnosti koje je razvio Institut za emocionalnu inteligenciju. Ovaj neprofitni institut je razvio obilje interaktivnih aktivnosti koje roditelji i nastavnici mogu koristiti za razvoj emocionalne inteligencije kod dece. Pogledajte šta nude, čak i ako nemate nameru da te aktivnosti koristite u izvornom obliku. Brz pregled njihove bihejvioralnestudije „Poštovanje kao reč“ će vam dati ideje i teze za buduće razgovore sa vašom decom.

Razmotrite alternativne načine za rešavanje teških situacija. Umesto da dete jednostavno kaznite za loše ponašanje, zatražite mu da razmisli o drugim načinima na koje se data situacija može rešiti. Na primer, nakon što vam sin provede vreme u ćošku zato što je udario brata (zbog toga što mu je brat uzeo kamiončić), pitajte ga kako je drugačije mogao da postupi. Ohrabrite ga da smisli dve ili više alternativnih reakcija. (I da, blesavi odgovori su prihvatljivi, pod uslovom da se nađe i neki realističan.) Mlađoj deci (ali i starijoj) će možda trebati neki podsticaji. Pokušajte da kažete: „Šta misliš da bi se desilo da si se samo okrenuo i otišao? Ili da si tražio da ti vrati kamion?“
Razvoj emocionalne inteligencije zahteva vreme, praksu i mnogo ponavljanja – ali je vredan truda.

Kako vi pomažete dečacima da razviju emocionalnu inteligenciju?


Izvor: Encouraging Emotional Intelligence in Boys

10 Dec 2016

Zašto je potrebno posmatrati mobilni telefon kao da se radi o alkoholu

Dragan Varagić, inače tata jednog našeg omiljenog Komp Kampera, danas je objavio link za ovaj odličan video, pa vi dajte svoj komentar. Bilo bi jako dobro da odvojite 15 minuta i da ga odgledate.

Sad mi lakše, uvek sam mislila da grešim što sam pre 4 godine uvela pravilo u kampu da deca odlože telefone   
Odličan je Simon! Sve k'o da je mene pit'o.


19 Nov 2016

„U TORBU“ – alat za povezivanje

Izvor
 
Upravo sam se vratila sa omiljene godišnje konferencije kampova. Vreme provedeno sa vlasnicima i direktora kampova mi pomaže da se ponovo fokusiram i motiviše me za sledeće kampersko leto. To su jedini ljudi na svetu koji razumeju šta ja to radim „ostatak godine“ i koji se suočavaju sa istim izazovima balansiranja kampa, porodice i zdravog razuma.
Tema ovogodišnje konferencije je bila „Ekvilibrijum: vi, kamp i vaš život“. Neke sesije su bile posvećene dobrobiti, produktivnosti i drugim temama u vezi sa brigom o sebi uz brigu o drugima.
Jednu od sesija koja mi se najviše svidela je vodila Džejn Malnati, predsednik Kampa kulture. Dala je obilje saveta za uvođenje jasne i pozitivne komunikacije u kulturu vašeg preduzeća – i vaše porodice.

Jedan alat koji nam je predstavila naziva „U TORBU“ – akronim šest osnovnih emocija:

Uplašenost
Tuga
Osetljivost
Radost
Bes
Uzbuđenje
U svom radu sa preduzećima, Malnati obučava timove da utroše nekoliko minuta na početku svakog grupnog sastanka da utvrde kako se svaki član tima oseća.
Ovo su njena pravila za „U TORBU“:
  1. Izvadite mobilni telefon.
  2. Postavite vreme na dva minuta (može i jedan minut, ako nemate vremena).
  3. Jedna osoba saopštava jedno osećanje sa spiska i razlog zbog čega se tako oseća.
  4. Niko je ne prekida niti pokušava da reši problem. Svi slušaju u tišini. Osoba koja govori ima na raspolaganju čitava dva minuta, čak i ako završi ranije.
  5. Kada se oglasi tajmer, red je na sledeću osobu (prva osoba bira smer).
Ovo vreme za povezivanje zahteva samo nekoliko minuta (16 minuta za osmočlani tim) i dovodi do spajanja i povezivanja na dubljem nivou, što sa svoje strane donosi manje nesporazuma, jer se članovi tima osećaju kao da ih svi vide, čuju i cene, kao i veću produktivnost.
Zbog čega je bitno kako se osećaju članovi tima? Na primer, ako znamo da je član tima uplašen zbog bolesti roditelja (ili nekog drugog problema izvan posla), drugi članovi tima mogu pokazati brigu kroz podsticajno pisamce ili koju lepu reč. Ovakva praksa takođe pomaže u uspostavljanju veće otvorenosti i jasne komunikacije među članovima tima i pomaže ljudima da lakše razgovaraju o osećanjima.
Na današnjem sastanku u kampu ćemo koristiti ovaj alat. On će definitivno postati i alat za komunikaciju za grupe po sobama ovog leta. Naravno, i moji sinovi tinejdžeri će naučiti da bolje oslušnu svoje emocije tokom ovakvih razgovora uz porodičnu večeru. Počeli smo sinoć.

22 Oct 2016

Kako razumeti psihologiju generacije Z


Da bismo se povezali sa ovom generacijom, potrebno je da prvo steknemo razumevanje njihovog načina razmišljanja i mentaliteta.
Treba da utvrdimo šta je to što ih razlikuje od milenijumske generacije i starijih.
Najiskrenije, postoje značajne razlike između ove starosne grupe i milenijumske generacije.
Kao što možete pretpostaviti, pripadnici generacije Z imaju neverovatne tehnološke veštine.
Ne poznaju svet bez interneta, a medije u velikoj većini koriste onlajn.
Koriste širok dijapazon različitih uređaja – dekstop, laptop, tablet, pametni telefon i tako dalje.
Takođe nije iznenađenje da kratko drže pažnju.
Blumberg navodi da „nova generacija drži pažnju svega osam sekundi, u odnosu na 12 sekundi 2000. godine, a 11 procenata pripadnika ove generacije ima dijagnozu deficita pažnje, u odnosu na 7,8 procenata u 2003. godini.“
Ono što može biti iznenađenje je želja ove generacije da svet učini boljim.
Iako su mladi, pripadnici ove generacije imaju zajednički nagon da ostvare pozitivan uticaj na planetu.
Šezdeset procenata mladih od 16 do 19 godina želi da njihov rad utiče na svet, 26 procenata radi volonterski, a 76 procenata je zabrinuto za uticaj čovečanstva na planetu.
Ove brojke su znatno veće nego kod milenijumske generacije, koja je bila znatno manje zabrinuta za svoj uticaj na globalnom nivou.

Slika: Dobročinitelji – generacija Z želi da promeni svet. 
60 % želi poslove koji utiču na svet. 
26 % mladih od 16 do 19 godina volontira. 
76 % je zabrinuto za uticaj čovečanstva na planetu.
Usled toga, kompanije sa jakim vrednostima i fokusom na socijalnu odgovornost mogu biti privlačne za pripadnike generacije Z.
Konačno, ova generacija ima nagon ka istraživanju i „samoobrazovanju“.
Trideset tri procenta pripadnika ove generacije gleda onlajn lekcije, 
20 procenata čita udžbenike na tabletu, a
32 procenta sarađuje onlajn sa drugovima iz razreda.
Kako se ove informacije prenose na tržišni pristup?
Sledi nekoliko specifičnih taktika koje smatram izuzetno korisnim u težnji da se generacija Z privuče.
Generacija Z želi video-sadržaj
Mislim da je, ruku na srce, video-sadržaj jedan od najefektivnijih načina pristupa ovoj generaciji.
Studije su utvrdile da „93 % generacije Z posećuje YouTube barem jednom nedeljno, a 54 % posećuje ovaj sajt više puta dnevno“.
Ove brojke jasno ukazuju da su video-sadržaji jedan od najboljih načina da svoj brend prezentujete ovoj demografskog grupi.
Konkretnije, kreiranje video-sadržaja koji služi svrsi i koji je edukativan/zabavan može biti višestruko efektivno.
Čitav koncept „edu-zabave“ je danas u centru pažnje, pa ovaj izbor može doneti solidne rezultate.
Ključ je biti otvoren i prezentovati ličnost brenda. Ako delujete kao bezlična, preterano korporativna firma, nećete imati previše uticaja.
Pripadnici generacije Z žele brendove sa kojima se zaista mogu povezati.
Za primer uzmite uspešne YouTube zvezde koje imaju ličnost i sjajan kontakt sa sopstvenom publikom.
Generacija Z ne živi na Fejsbuku
Mislim da se može reći da je Fejsbuk srž društvenih mreža za mnoge brendove.
A kako i da ne bude? Sa preko milijardu korisnika, Fejsbuk je titan društvenih medija.
A da li ste znali da je ove godine Fejsbuk napustila četvrtina korisnika od 13 – 17 godina starosti?
Ako se ovakav trend nastavi, Fejsbuk može postati sporedna ideja za pet godina kada generacija Z odraste.
Kada je u pitanju pristup starijim generacijama, Fejsbuk je još uvek jedna od najboljih ideja, što će verovatno i ostati u bližoj budućnosti.
Međutim, kada je generacija Z u pitanju, bitno je da krenete dalje od Fejsbuka i da se usmerite na druge mreže.
Možda Fejsbuk gubi kul faktor jer su roditelji generacije Z u velikom broju članovi, ili možda zato što nema istu privlačnost kao novije mreže.
Koji god da je razlog, uticaj koji možete ostvariti preko Fejsbuka će verovatno biti minimalan.
Druge mreže koje bi trebalo da imate u vidu su Instagram, Snapchat i Vine.
Ove mreže prezentuju lagan sadržaj, sa slikama na Instagramu i kratkim klipovima na sve tri mreže koje korisnici mogu da pregledaju za nekoliko sekundi.
Druge manje poznate mreže na koje valja obratiti pažnju su Whisper i Secret – takođe idealne platforme za osobe koje ne drži pažnja.
Generacija Z voli društveni aktivizam
Kao što je prethodno navedeno, veliki udeo pripadnika ove generacije ima razvijenu socijalnu svest i iskrenu želju da ostvari pozitivan uticaj.

Slika: 60 % želi da promeni svet, u odnosu na 30 % pripadnika milenijumske generacije.
Kao što vidite na slici, postoji jak nagon da se menja svet, a mnogi pripadnici generacije Z strastveno zagovaraju određene akcije.
Ako pokažete da iskreno brinete i da ste posvećeni vrednom cilju, možete ostvariti vezu sa ovom demografskom grupom i obezbediti prihvatanje svog brenda.
Ako je jasno da ste u priči samo zbog novca, ova generacija će vas prozreti i biće skoro nemoguće da pridobijete njihovo poštovanje ili poverenje.
Ako to već niste učinili, pokušajte da društveno dobro uključite u svoju marketing kampanju i da se aktivirate u filantropskim aktivnostima.
Jedan od najboljih primera kompanije koja je u ovome uspela je obuća TOMS sa konceptom „jedan za jedan“ – doniraju po jedan proizvod ugroženoj osobi za svaki kupljen proizvod.
Kod njih je filantropija protkana u samoj srži identiteta njihovog brenda, što je donelo izuzetan rezultat.
Iako ne morate ići toliko daleko, preporučujem vam da iskoristite sličan princip za nešto do čega je vašoj kompaniji zaista stalo.
Generacija Z preferira vizuelne poruke u odnosu na tekstualne
Imajući u vidu da ih kratko drži pažnja, dugi, rečiti, tekstualni sadržaji neće odraditi posao sa generacijom Z.
Ova generacija se neće dovoljno zadržati da čuje vašu poruku.
Ne zaboravite, ovo je prva generacija koja je praktično odrasla uz automatsko ispravljanje teksta i emotikone.
Zato bi vam bilo bolje da se zadržite na ravnomernom režimu vizuelnog sadržaja.
A ako kreirate opširniji sadržaj (kao što je ovaj članak), svakako ga razblažite ubacivanjem što više slika.
Generacija Z je mobilna
Takođe bi trebalo da imate u vidu da pripadnici generacije Z koriste više uređaja sa različitim dimenzijama ekrana u odnosu na milenijumsku generaciju.
U stvari, za multitasking najradije koriste pet različitih ekrana:

Slika: 5: preferirani broj ekrana za multitasking (TV, telefon, laptop, desktop, iPod ili drugi prenosni muzički plejer)
Ovo znači da bi vaš sadržaj trebalo da bude prilagođen mobilnim uređajima.
Ako niste sigurni kako to da izvedete, pogledajte ovaj članak na tu temu.
Konkretni načini za prilagođavanje sadržaja mobilnim uređajima obuhvata sledeće:
  • Izbacite ili pojednostavite pop-apove (iskačuće reklame ili animacije). Ako pripadnike generacije Z zatrpate iritantnim pop-apovima čim dođu na vaš sajt, neće se zadržati.
  • Podelite tekst na manje pasuse. Upotrebom dosta praznog prostora olakšavate oku čitaoca da pregleda sadržaj i smanjujete kognitivno preopterećenje.
  • Koristite dosta podnaslova i teza. Generacija Z voli da pretrči sadržaj, a ne da ga čita u celosti. Naglasite ključne tačke na taj način i omogućićete im da mnogo lakše apsorbuju sadržaj.
Generaciju Z kratko drži pažnja... ej, šta je ono?
Da li smo pomenuli da generaciju Z kratko drži pažnja?
Ozbiljno, predstavljanje vaših proizvoda bi trebalo da bude zaista kratko. U suprotnom ćete izgubiti veliki broj potencijalnih korisnika.
Mislim da pojam „mini sadržaj“ predstavlja suštinu onoga ka čemu bi trebalo da težite.
Ova generacija ne želi da pregleda gomile informacija da bi otkrila šta to prodajete.
Nasuprot tome, vaša poruka mora biti brza, koncizna i konkretna.
Na primer, umesto da snimite 10-minutni video na YouTube-u, idite na klip u trajanju od 6 – 15 sekundi na Instagramu ili Vine-u.
Dobra vest je da kreiranje sadržaja za generaciju Z zahteva mnogo manje vremena nego za milenijumsku ili generaciju X.
Generacija Z je radoznala
Ovi mladi su željni znanja.
Vole da istražuju i da samostalno uče.
Ovo je upravo način na koji veliki broj pripadnika generacije Z odlučuje o kupovini. Prvo iskoriste vreme da obave istraživanje, uče o kompaniji i utvrđuju da li im odgovara proizvod/usluga.
Za istraživanje naročito rado koriste socijalne medije i YouTube.
Možete iskoristiti ovu tendenciju tako što ćete kreirati arhivu sadržaja koju mogu koristiti kao smernice u odlučivanju. Eksperimentisanje sa više formi vizuelnih medija sa edukativnom dimenzijom je idealna opcija.
Na primer, možete kreirati seriju kratkih video-snimaka, infografika, prezentacija i drugih informativnih materijala, kojima ćete ovoj mlađoj publici pomoći da nauče više o vašem proizvodu/usluzi.
Generaciju Z odbija trgovački stav
Umesto primene starog pristupa „KUPITE ODMAH!“, kod generacije Z ćete ostvariti veći uspeh edukacijom i suptilnim pozivanjem da pogledaju vašu marketinšku poruku.
Bitno je naglasiti da ova mlađa demografska grupa kao celina prezire reklame.
Takođe su veoma vešti u izbegavanju reklama, a naročito onih koje su isuviše napadne i iritantne.

Slika: Istovremeno, pripadnici milenijumske i generacije Z aktivno izbegavaju reklame. Mladići naročito rano usvajaju softver za blokiranje reklama, koji ima: 45 miliona korisnika u SAD, porast korisnika od 41 % u proteklih 12 meseci, tržišnu penetraciju od 15 %.
Suština je u tome ako iz sveg glasa uzvikujete svoju marketinšku poruku, verovatno neće želeti da je čuju.
Umesto toga, mnogo veći uspeh možete ostvariti ako potrošače iz generacije Z edukujete o svom proizvodu i industriji.
Svakako ne želite da delujete kao ljigavi prodavac polovnih automobila. Poenta je u humanizaciji i otvorenosti brenda.
Ako prvo steknete interesovanje i poverenje generacije Z, bićete u boljoj poziciji da promovišete svoj proizvod/uslugu u ovoj grupi, uz značajne stope novih potrošača.
Zaključak
Za uspeh na tržištu, potrebno je gledati u budućnost i ostati obavešten.
Sa potrošačkog stanovišta, pred nama je promena generacija koja će se desiti u narednih pet godina.
Kako generacija Z bude osvajala potrošačku bazu sve većeg broja kompanija, bitno je da ovoj generaciji prilagodite svoje marketinške kampanje.
Kontakt sa mlađim potrošačima zahteva drugačiji pristup i drugačije kanale.
Primenom ovih tehnika trebalo bi da svoju marketinšku poruku prezentujete generaciji Z. Međutim, još je bitnije da izgradite iskreno poštovanje da biste ih pretvorili u prave potrošače.
Izvor

U međuvremenu, dok sam proučavala temu Generacija Z i naišla na bezbroj tekstova, ovaj bih izdvojila i preporučila:

Taman kada je svet pomislio da je konačno shvatio milenijumsku generaciju, na red je došla jedna nova generacija koja će uskoro stupiti na tržište rada... 


Preuzmite brošuru:





1 Oct 2016

Vodič kroz Minecraft za roditelje


Minecraft je verovatno jedna od najpopularnijih video-igara među decom, a njena popularnost raste otkad je objavljena 2009. godine. Takav nivo popularnosti logično podstiče roditelje da se zapitaju šta to kupuju svojoj deci. Nadam se da ću na neka od tih pitanja odgovoriti u ovom blog postu brzim pregledom osnovnih karakteristika ove igre.




Šta je Minecraft?


Pitanje je prilično jednostavno, ali zahteva poduži odgovor. Na površini, Minecraft ne liči ni na jednu od igara sa komercijalnog tržišta, koje stalno pokušava da nadmaši kvalitet i realizam grafike. Minecraft više liči na 3D verziju 8-bitne avanture iz 80-tih godina prošlog veka nego na nešto što je izašlo početkom ovog milenijuma.

Međutim, grafika nije razlog za popularnost ove igre. Za razliku od mnogih igara koje se zasnivaju na podužim pričama ili brzim borbenim rundama za više igrača, Minecraft spada u igre tipa „igranje u pesku“, gde igrač ulazi u proceduralno generisan svet u kome sakuplja resurse, izrađuje alate, gradi objekte i stvara svet na način koji je ograničen samo njegovom kreativnošću.

U tome leži lepota Minecraft-a i razlog za veliku popularnost ove igre koja deluje tako jednostavno među decom i odraslima. Igra se bazira na sposobnosti igrača da iskoristi svoju maštu.
Želite da izgradite kuću? Možda zamak? Rečeno – učinjeno! Šta kažete na model planete Zemlje, ili države Danske, ili možda računar koji zaista radi? Može, može i može!
Studio koji je razvio ovu igru konstantno dodaje novi (i besplatan!) sadržaj, koji igraču omogućava da stalno stvara i igra na novi način pri svakom pristupu.

Da li je sadržaj igre prikladan za moje dete?


Ovo je potpuno logično pitanje ako razmišljate da li da svom detetu kupite ovu igru. Da bih dao odgovor na njega, prvo ću objasniti način igranja Minecraft-a. Igra ima dva režima koje igrač bira, pri čemu svaki režim ima sopstvena pravila i izazove.

Opstanak


Ja opstank nazivam „osnovnim“ režimom igranja. U režimu opstanka, igrač pravi sopstvene alate,  iskopava sopstvene resurse, i u krajnjoj liniji „opstaje“ tako što sakuplja plodove, bavi se poljoprivredom i proizvodi hranu; pravi oklope i oružje radi odbrane od noćnih i pećinskih zombija, kostura i šunjača (zelenih čudovišta opasanih eksplozivom koja se tiho prišunjaju igračima), koji će ga neizbežno napasti kada sunce zađe.
Zvuči strašno, zar ne? Pa, osim malo stenjanja zombija i siktanja šunjača kada vam se prišunja, igra zaista nije dizajnirana da bude strašna. Međutim, ovi zvuci mogu biti strašni za mlađe igrače.
A šta je sa nasiljem? Sam pojam „opstanak“ može da zvuči kao nešto što sadrži puno nasilnih akcija, ali bitke u ovoj igri ni u kom smislu nisu grafičke. Oružja koja u igri koriste igrač i neka čudovišta su ograničena na mač ili na luk i strelu. Nema vatrenog oružja ili eksploziva (osim dinamita koji se koristi za rudnike ili postavljanje zamki). Kada neprijatelj pogodi igrača, ekran se na kratko zacrveni, a igrač biva malo odgurnut od čudovišta. Ako izgubi život, igrač se vraća na prethodnu tačku i nastavlja sa igrom.
U ovoj igri je borba u potpunosti opciona. Igrač je može igrati a da ne zamahne mačem i da ne ispali ni jednu strelu.

Kreativni


Ako režim opstanka deluje isuviše nasilno ili strašno za vaše dete, možete razmisliti o kreativnom režimu. Ovde igrač od samog početka ima na raspolaganju sve moguće resurse, pa nema potrebe da se bavi rudarstvom. To mu omogućava da se posveti direktno kreativnom aspektu igre. U kreativnom režimu čudovišta ne napadaju igrača, što uklanja sve aspekte nasilja iz igre.

Više igrača


Minecraft podržava igranje za više igrača u nekoliko verzija – na lokalnoj mreži i online. U ovom režimu, vaše dete ima priliku da igra sa drugarima ili raznim drugim igračima na serverima koji imaju na raspolaganju sve – od slobodne igre, do mini-igara koje kreiraju igrači. Iako Minecraft online zajednica deluje kao prijateljska grupa, potrebno je da roditelji redovno prate online aktivnosti svoje dece, kako bi bili sigurni da igraju u sigurnom okruženju.

Da li je Minecraft dobar za moje dete?


Ovo je srž svega, zar ne? Sedenje pred računarom očigledno nije zdravo. Međutim, za razliku od većine video-igara, Minecraft ima određene atribute koji mogu biti korisni za vaše dete.

Minecraft podstiče nekoliko korisnih ponašanja. Na primer, saradnja sa drugarima u vađenju resursa i izradi različitih projekata u igri može pozitivno uticati na veštine timskog rada, a uz prethodno pominjanu slobodu izgradnje svega, ovo podstiče kreativnost deteta. Igra takođe podstiče dete da promisli i isplanira projekat pre početka, što razvija veštine upravljanja projektom.

I ne zaboravite da, kao roditelj, možete i sami koristiti Minecraft kao porodičnu aktivnost. Nadam se da je ovaj kratak pregled Minecraft-a dao odgovore na pitanja koja imate u vezi sa ovom igrom. Ako imate još pitanja, pozivam vas da pogledate web sajt Minecrat-a i da na YouTube-u potražite klipove o ovoj igri – ovo su sjajni načini da sami vidite šta igra može da ponudi.

Autor: Tim Kostner

26 Sep 2016

Registracije za leto 2017. počele

Divne vesti! Proverite. 


Uskoro ćete na ovom blogu moći da preuzmete sve pobedničke video igre koje su komp kamperi fenomenalno programirali tokom leta 2016... stay tuned! 

i uživajte u našim foto albumima od prošlih kampovanja! 


Albumi




Uspomene na leto 2016.




Kako nam je bilo? Nemojte  ni da pitate! Fantastično!





Samo fotke mogu dočarati deo atmosfere. Pogledajte!

LINK






Nikola Filmadžija


Sve naše video snimke pogledajte na našem Youtube kanalu.