16 Dec 2012

Srećna Nova godina !


Draga deco, dragi prijatelji, želim vam

srećnu Novu godinu, mnogo radosti i bezbroj veselih dana, dobro zdravlje i uspehe!






Kalendar je naš poklon za sve vas, preuzmite ga i ako želite odštampajte. Original za štampu je na ovom linku.

Proverite svoj  e-mail sa najnovijim vestima i planovina za 2013.g. ili ga pročitajte  na ovom linku.

Finska bajka


Dokle će se u našoj zemlji pozitvne promene odlagati za neka druga vremena i kopirati neki neuspešni sistemi, kada ćemo naučiti da koristimo pozitivne primere da usavršimo sebe i našu decu, dajte više tu revoluciju obrazovanja da nam deca ne budu smorena u školi nego da razvijaju svoje potencijale uz osmeh...

Izvor  Blog B92 Krugolina Borup

Ima jedna zemlja u kojoj učenici polaze u školu kasnije (napomena: sa 7 godina), imaju manji broj časova, uživaju u tromesečnom letnjem raspustu, provode manje vremena u školi dnevno, skoro uopšte nemaju domaće, a tek retko imaju kontrole zadatke.
Ima jedna zemlja u kojoj su nastavnici cenjeni profesionalci, brzo dobijaju stalan posao, retko se evaluiraju, primaju prosečnu platu, imaju jak sindikat.
Ima jedna zemlja u kojoj su škole skromno finansirane, razvijaju sopstveni nastavni plan i program, istražuju i usvajaju nove tehnologije, nemaju razliku u postignućima učenika i nijedno dete ne ostavljaju na cedilu.
Ta zemlja nalazi se u vrhu top liste svih zemalja sveta po skoro svim merilima.
Dobrodošli u Finsku.
***
Ovako počinje dokumentarni film The Finland Phenomenon: Inside the World's Most Surprising School System koji se iz četiri dela u celosti može pogledati i na Youtube-u, što vam toplo i preporučujem.
Reče mi jedan bloger nedavno (neka mi oprosti što ne zapamtih koji tačno): "Prouči malo finski obrazovni sistem."
Rečeno, učinjeno.
Njihov je obrazovni sistem stvarno na nivou prelepe bajke. Iz bilo čije perspektive da ga pogledamo, deluje gotovo nestvarno. Učenici, nastavnici i ministarstvo podjednako su prezadovoljni svojom ulogom u njemu. Baziran je na POVERENJU.
Sve je počelo ranih sedamdesetih godina prošlog veka, kada su političari rešili da "mozak" proglase za najvredniji nacionalni resurs. Mislim, izuzev šuma, malo šta drugo od resursa i imaju. Pet godina su vodili javnu raspravu o tome šta žele da imaju kao krajnji rezultat obrazovanja. I smislili su sistem koji je nakon 25 godina počeo da proizvodi mlade ljude spremne za život u ovom našem vrlom, novom, globalizovanom svetu, mlade ljude koji na PISA testovima iz godine u godinu postižu vrhunske rezultate.
U čemu je trik?
***
- Osnovna škola traje 9 godina, a deca u nju polaze u godini u kojoj pune 7 godina.
- Jedan čas traje 60 minuta, od čega 45 minuta otpada na nastavu, a 15 minuta na igru/odmor. Plus pauza za ručak. Deca dnevno imaju u proseku 75 minuta odmora dnevno. Na odmorima izlaze napolje, bez obzira na vremenske prilike. Izuzev ako je -15 i duva vetar.
- U mlađim razredima, igri se posvećuje posebna pažnja. Što reče jedan nastavnik u intervjuu jednim novinama: "Deca moraju da se igraju. Ako se deca ne igraju, deca ne mogu da uče."
- Sva deca imaju besplatan ručak u školi, a često i besplatnu užinu.
- Domaći zadaci bukvalno ne postoje do sedmog razreda. Nakon toga se uvode u minimalnoj meri. Najčešće, pak, domaćih zadataka nema sve do srednje škole, a tada na njih otpada oko pola sata dnevno.
- Kontrolni zadaci i testovi ne postoje sve do kraja osnovne škole.
- Numeričke ocene ne postoje do poslednjeg razreda osnovne škole, tj. školama je ostavljeno da same procene kada će ih uvesti, s tim što su obavezne da ih imaju na kraju poslednjeg razreda. U praksi, škole ne uvode numeričko ocenjivanje do viših razreda osnovne škole (od sedmog nadalje), i to samo na kraju godine.
- Škole su obavezne da naprave pisani izveštaj o postignućima svakog učenika na kraju svake godine. Uglavnom opisno. Školama je ostavljeno da same odluče da li će izveštaje o postignućima učenika pisati i jednom do dva puta tokom školske godine, ili ne.
- Odeljenja su mala, u proseku imaju 19 učenika u prvih 6 razreda, a 21 učenika u višim razredima. Sindikat nastavnika izborio se da časovi nauke budu ograničeni na maksimum 16 učenika, da bi svako od njih uspeo da na času sprovede neki eksperiment.
- Nacionalni prosvetni savet propisuje samo srž nastavnog plana i programa. Škole same razrađuju sopstvene nastavne planove i programe, u skladu sa tim opštim smernicama.
- Deca su prvih 6 razreda sa jednim nastavnikom/nastavnicom, koji im drži sve predmete izuzev, eventualno, časova fizičkog, muzičkog i likovnog, za koje škole mogu da angažuju posebne nastavnike. Od 7. do 9. razreda, deca dobijaju predmetne nastavnike.
- Nastavnici dnevno izvode do 4 časa nastave, ne više. Nedeljno su u obavezi da u školi provedu 20 sati. Šta će i koliko će nakon toga raditi - nije propisano. Veruje im se da će preostalo vreme utrošiti na rad s učenicima koji imaju poteškoća u savladavanju gradiva, i na lično usavršavanje. Što oni i rade, od prvog razreda osnovne škole. Zato je ponavljanje razreda u Finskoj skoro misaona imenica, a razlika između najslabijih i najboljih učenika - najmanja na svetu.
- Visina plate nastavnika u osnovnoj školi je na nivou prosečne plate u zemlji.
- Da bi neko mogao da radi kao nastavnik, mora da stekne master diplomu. Školovanje se izvodi na Nastavničkom univerzitetu i traje 5 godina. Prve tri godine pohađaju fakultetske, a poslednje tri master studije. Oni koji žele da budu razredni nastavnici, master rade iz oblasti opšteg obrazovanja. Oni koji žele da budu predmetni nastavnici, master rade iz odabranog predmeta.
- Samo najbolji srednjoškolci uspevaju da upišu studije za nastavnika. Tipično, za predviđeni broj studentskih mesta prijavi se 10 puta više zainteresovanih. U 2010. godini, 6600 kandidata konkurisalo je za 660 studentskih mesta. Tako u Finskoj posao nastavnika dobijaju najsposobniji.
- Tokom studija, budući nastavnici su slobodni da posećuju časove u bilo kojoj školi, na bilo kom času. Nakon posete časovima, imaju sastanke s nastavnicima čije su časove pratili, i međusobno razgovaraju. Nastavnici daju savete studentima, studenti daju povratne informacije nastavnicima. Uprava škole upravo te povratne informacije smatra najboljom evaluacijom nastavnika. Uzgred, i jedinom.
- Idealnim časom se smatra onaj u kome nastavnik priča 40%, a učenici 60% vremena. Deci se ne predaje, već se deca podstiču da razmišljaju, pitaju, istražuju, otkrivaju. Deca se uče da misle svojom glavom.
- Prosvetna inspekcija pri Ministarstvu obrazovanja ukinuta je 1991. godine. Ministarstvo veruje lokalnoj samoupravi. Lokalna samouprava veruje školama. Škole veruju nastavnicima. Nastavnici veruju učenicima.
Rezultat - Finska bajka.
Koliko smo mi daleko od nje?
Statistički gledano, Srbija i Finska imaju dosta sličnosti.
Školske 2009/10. godine, u Srbiji je u osnovnim školama bilo 583.799 učenika u 3.505 škola; u Finskoj 586.381 učenika u 3.579 škola. Prosečan broj učenika po školi u Srbiji, dakle, iznosi 166,56, u Finskoj 163,84.
U Srbiji je iste godine u osnovnim školama radilo 50.886 nastavnika, od čega 32.591 sa punim radnim vremenom. U Finskoj 44.433 - svi sa punim radnim vremenom. Odnos učenik/nastavnik u Srbiji iznosi 11,47 učenika po nastavniku, odnosno 17,91 po nastavniku s punim radnim vremenom. U Finskoj: 13,20 učenika po nastavniku.
Finska na finansiranje obrazovanja troši 6,1% GDP-a. Srbija: 4,7% GDP-a. Evropski prosek je oko 5,00% GDP-a.
Jeste, Finska ima deset puta veći GDP per capita (49.349 USD) od nas (4.917 USD).
Ali šta je tu starije, kokoš ili jaje? Da li je naš obrazovni sistem loš zato što nam je GDP mali, ili je finski GDP veliki zato što im je obrazovni sistem dobar?
Da li bi poboljšanje našeg obrazovnog sistema povećalo i GDP države? Konačno, ne mogu se oteti utisku da i mi, baš kao i Finska pre 40 godina, nemamo drugog izbora nego da "mozak" proglasimo najvrednijim domaćim resursom. Alternativa su maline.
Uostalom, da li je novac najvažniji element kojim bi se objasnila razlika između uspešnosti njihovog i našeg obrazovnog sistema?
Meni se nešto čini da bi se element koji bi najbolje objasnio tu razliku mogao najpre naći u načinu na koji Finska neguje, odgaja i poštuje nastavnike, stvarajući uslove da to postane jedna od najcenjenijih i najpoštovanijih profesija u zemlji, osiguravajući tako da se za nastavničke studije prijavljuju najbolji i najsposobniji.
A možda objašnjenje treba tražiti i u Deda Mrazu iz Laponije, ne znam...
Znam samo da je osnovnu primedbu mog deteta nakon prvog susreta sa školom ("Kakav im je to veliki odmor, kad čas posla prođe? I zašto nema igranja kad je u predškolskom bilo?") Finski obrazovni sistem prepoznao. Kao što je prepoznao i drugu njegovu veliku primedbu - postojanje domaćih zadataka.
I ne samo što je to prepoznao, nego je svojom uspešnošću finski obrazovni sistem - mene ako pitate - jednom za svagda usta zatvorio svima koji postojanje domaćih zadataka i vojnički poredak u školi pravdaju potrebom o "stvaranju radnih navika".
Džaba nama stvaranje radnih navika branja malina.
Bolje bi nam bilo da uložimo u stvaranje mislioca, preduzetnika i inovatora.
A toga nema bez igre i motivacije učenika, bez gajenja odnosa prema učenju kao nečemu zanimljivom, umesto nečemu što treba da se prosto odradi i istrpi.
Bez muke nema nauke?
Kako gde.
U Finskoj ima.
Dakle, i kod nas može biti.
Ima li neko ideju: kako?

8 Oct 2012

Lista najboljih svetskih univerziteta


The Times Higher Education World University Rankings powered by Thomson Reuters are the only global university performance tables to judge world class universities across all of their core missions - teaching, research, knowledge transfer and international outlook. The top universities rankings employ 13 carefully calibrated performance indicators to provide the most comprehensive and balanced comparisons available, which are trusted by students, academics, university leaders, industry and governments.





The Times Higher Education World Reputation Rankings employ the world's largest invitation-only academic opinion survey to provide the definitive list of the top 100 most powerful global university brands. A spin-off of the annual World University Rankings, the reputation league table is based on nothing more than subjective judgement - but it is the considered expert judgement of senior, published academics - the people best placed to know the most about excellence in our universities.





24 Sep 2012

Pozivnica za TEDxYouth Beograd 2012.

Pozivnica za decu za učešće na konkursima TEDxYouth Beograd, 2012. je na linku ovde.











22 Sep 2012

Dečiji svet računara u vrtićima u Novom Sadu

Prvi časovi računara za decu u pet vrtića u Novom Sadu  počinju 15.oktobra. 




8 Sep 2012

A šta će naša deca poželeti da dobiju od Deda Mraza?

Dvoumila sam se da li da stavim naslov Deca mobilne generacije...ili Deca android vremena...
Ovih dana deca su krenula u školu i pogledam knjigu Računarstvo i informatika za I razred srednje škole i padnem u nevericu!

Pogledajte šta naš obrazovni sistem nudi da uče naša  deca  uzrasta 15 godina :



Šta se stvarno dešava u normalnom svetu ?


Šta je stvarnost, pročitajte bar naslove!  Alati koje svaki nastavnik treba da zna: 

http://edudemic.com/2012/08/50-education-technology-tools-every-teacher-should-know-about/


Pitam se ko to ponižava našu decu! Ko sedi u kancelarijama i kroji obrazovne programe i planove za naše škole? Da li je vreme za reformu obrazvanja i kako je pokrenuti?

 I da dodam, ne mislim na reformu samo u oblasti računarstva i informatike...da li će se prosvetari početi već boriti za reformu, a ne samo za povećanje plata ( u čemu ih potpuno podržavam, btw.)...

Šta vi dragi čitaoci ovog posta mislite o svemu ovome?  Imate li stav, ideju i predlog?

5 Sep 2012

Deca i računari - priručnik

Zamolili su me da učim decu preškolskog uzrasta  da rade na računaru.
Spremila sam priručnik.
Sve je zapravo  počelo od Snežane Francuski, osnivača i direktora vrtića ,,Puž,, u Novom Sadu.
Ideja joj je odlična, odmah sam je prihvatila i to će biti prvi vrtić u Novom Sadu koji ima IT edukaciju u svom programu.
I da vam priznam: 2000. godine živela sam u Kokhav Ya'iru u Izraelu, radila sam tamo u jednom vrtiću kao pomoćnica. Deca su TADA tamo učila da rade na računarima. Tada!

Sigurna sam da će se pridružiti i ostali vrtići u gradu.
Jer, ko danas još misli da deci IT edukacija ne treba?

Povodom toga sam pre neki dan objavila još dva zanimljiva priloga.
Pogledajte ih u nastavku posle prezentacije priručnika.


A prirucnik-vrtici-primer-linked from Summer Computer Camp for Kids Serbia





6 Aug 2012

Moje prve on line majstorije HTML+CSS

Krenula sam da se pravim važna, a to nije lepo, mada može biti nekom korisno ;)

Ako želite da naučite kako da napravite svoju prvu web stranicu, a imate dovoljno strpljenja (bez toga odmah dignite ruke od web dizajna!) ,možete to ovde naučiti:
Počela sam sa objavom prvih 10 lekcija. Dakle, polako napred hrabro i uporno. Obratite pažnju kako treba: polako i uporno!
Uživajte i pitate sve što vam nije i najmanje jasno.
Naravno, podelite i prijateljima!


Drugu lekciju nisam baš imala snage niti vremena da pišem, mnogo je brže bilo da je snimim, te eto me uživo sa vama preko Youtube-a:



Nastavak sledi za koji dan. Budite vredni i uspešni!


PS. Ja odoh sa poslednjom smenom da se družim, učim i uživam!

25 Jun 2012

Ideja preokrenutog učenja

Tradicionalno učenje prerasta u digitalno


Virtuelni učitelj se pojavio - svetlucajući na ekranu u školskom busu, pored kreveta ili u hladu suncobrana na plaži i sada kada je stigao, prevrnuo je tradicionalnu edukaciju na glavu.

Zahvaljujući digitalnim medijima kao što je livestream i video-on-demand emisije (VODcast), lekcije koje bi učenici uobičajeno dobili u učionici sele  se izvan zgrade škole.

TED, globalna organizacija specijalizovana za online konferencije i  širenje vrednih ideja i inspiracija,  preduzela je još jedan korak sa novim sajtom, TED-Ed, sajt sa edukativnim snimcima koji se mogu prilagođavati. Sajt je najavljen u Aprilu. Ideja je da i edukatori i animatori prave video snimke,  koje  ima i Youtube kanal.

"Bolje se uklapa u edukaciju 21 veka", rekao je Chris Anderson, glavni čovek u TED-u, na konferenciji u Tokiju u Maju. "To je sledeći logičan korak u evoluciji TED-a".

"TED-Ed je osnovan da ojača učitelje i da im da platformu na kojoj mogu da prave svoje razgovore i lekcije u video formatu za ceo svet", dodao je.

Ovog proleća smo takođe videli uvođenje novog Flipped Learning Network-a, jos jedne online alatke za edukatore. "Flipped Learning"(Preokrenuto Učenje) se odnosi na tehniku u kojoj studenti prisustvuju časovima preko video snimka - tvrdi se da učitelji ne moraju biti prisutni lično kada grupa pasivno sluša lekciju - time čuvajući vreme u učionici za individualne časove ili manje grupe.

Ideja Preokrenutog Učenja bila je tu nekoliko godina; peta zvanična Preokrenuta konferencija je održana u Čikagu prošle nedelje. Projekat je počeo kada su dva učitelja odlučila da se suoče sa problemom što đaci beže sa časova u ruralnoj sredini Kolorada. Dodali su audio i anotacije u PowerPoint prezentacije i počeli da ih predstavljaju u školama od 2007.

Michelle Rinehart, učiteljica matematike i prirodnih nauka u Rankin srednjoj školi u Rankinu, Texasu, počela je da "uči prevrnuto" i napravila je video lekcije za svoje učenike pre godinu dana. "To nije samo do video snimaka - to je do vremena koje dobijamo za druge, mnogo važnije aktivnosti koje zahtevaju razmišljenje", rekla je. "Učenicima se veoma sviđa povećana pomoć i sarađivanje koju dobijaju uz ovaj model."

Ona naglašava važnost pravljenja svojih video snimaka umesto uzimanja drugih sa interneta.

Učenje preko video snimaka nije novo. Otvoreni Univerzitet u Britaniji je nudio "distance learning" mogućnosti još od 1970-ih, uglavnom preko televizije i videa u početku, a sada i putem interneta.

Danas, Khan Akademija, neprofitna institucija podržana od strane Bill & Melinda Gates Fondacije i Google-a, nudi oko 3000 besplatnih instrukcionih video snimaka na teme koje se šire od Majanske civilizacije, pa sve do više matematike.

2010, Bill Gates je rekao na konferenciji u Kaliforniji da će se najbolje lekcije na svetu moći naći online i besplatno za pet godina.


Grainne Conole, direktorica Beyond Distance Research Alliance u Britaniji, rekla je da su se mladi učenici toliko navikli na digitalni svet da je to sada jedini način da do njih dopremo.

"Mislim da je TED-Ed projekat odličan, koji veoma angažuje i dosta ljudi su ga svesni", rekla je. "Uopšte, mislim da se povećava broj otvorenih edukacionih resursa, multimedije i online seminara."

Upotreba digitalnih resursa bi mogla da pomogne da se obrnu loši trendovi u edukaciji Amerike.

Po izveštaju iz 2011 od strane Computing Technology Industry Asocijacije, ili CompTIA, 65% Američkih učitelja veruje da se učenici pokazuju boljim  nego što su bili pre 3 godine zbog povećanog oslanjanja na tehnologiju u školi.

Pre nego što tehnologija zameni potpuno prave učitelje, edukacioni eksperti predlažu opreznost u predstavljanju novih resursa.

"Diskusija mora da se usredsredi na to kako ljudi uče i bivaju učeni, njihove potrebe i odluke," kaže Alejandro Armellini, senior učenik dizajna na Beyond Distance Research Alliance u Univerzitetu Leicestera."Ako tehnologija postane glavni deo rada, npr. "hajde da uradimo ovo i ovo jer je ovde tehnologija super" - ne razmatrajući potrebu za time, imaćemo probleme."



Izvor:
Classroom Lectures Go DigitalBy MICHAEL FITZPATRICKPublished: June 24, 2012

23 Jun 2012

Upomoć, deca su na raspustu!

Koliko god da nam deca govore da ne mogu da dočekaju leto raspust, rečenica ,,Dosadno mi je ,,  neizbežno se čuje , ponekad brže i češće nego što očekujemo!



Dok deca uživaju u slobodi koja dolazi sa letnjim raspustom, oni i dalje vole da imaju ispunjen dan.

Mi svi želimo da se naša deca ponovo upoznaju sa jednostavnim zadovoljstvima ili da se razvije radoznalost o prirodnom svetu , ali to se nikada neće desiti ako nastavite da pokušavate da ih odvratite angažovanjem ili uzbudljivim putovanjem.

Neka provedu prve nedelje raspusta kod kuće i da bulje u zid. Ponudie im bezvezne poslove kao alternativu. Na kraju, njihova dosada će ih odvesti da toga da izmisle sopstvene igre, što će ih zauzvrat  dovesti do veće kreativnosti i povećanja samopouzdanja. Mala cena koju treba da platite da ih ne biste morali voditi u zabavne parkove.

Evo nekih ideja šta sve deca mogu da rade dok ste na poslu.



  1. Zasade povrće u saksije na terasi ili u baštici. I onda da ga pojedu.
  2. Da posade cveće koje lepo miriše.
  3. Da postanu fotograf i snimaju sve što ih okružuje, a onda to postave na svoj blog.
  4. Da dobro iskoriste obližnje parkove.
  5. Idite na sajt lokalnih aktuelnih događaja, na primer Porodični vodič, odštampajte raspored događaja u gradu i zalepite ga na frižider.
  6. Postavite cilj i završite kućni projekat. Nadjite način da vam deca pomognu.
  7. Da prošetaju  rano ujutru do pijace, kupe voće  ili pogledaju raznovrsnost na tezgama...mogu i da ih slikaju.
  8. Dajte deci da naprave večeru. Zapravo, napravite tradiciju od toga.
  9. Pozovite gosta,  drugara svog deteta, organizujte prespavanku. I možda će drugi put vaše dete biti pozvano u goste, a vi će te imati slobodno veče.
  10. Da prave krede u boji -1 šolja gipsa, 2 čaša vode, uljane boje u prahu, modle od papirnih čaša, toalet papir i sl. i nek nešto dekorišu
  11. Neka naprave svežu limunadu. Mogu i da otvore štand (od kartonskih kutija, plastićnih i drvenih gajbica, koje mogu da oboje ili oblepe ukrasnim papirima...) pred zgradom, pa da je prodaju!
  12. Mogu da idu sa komšijom ili prijateljima na pecanje. Deca uglavnom mogu da bace udicu bez dozvole.
  13. Deco, presujte cveće. Napravite sliku od presovanog cveća.
  14. Pravite nakit od kućnih sitnica ( rezanci, ne primer, obojite ih, pirinač, pasulj...), ili stare ogrlice, koje su pokidane, mogu da se kombinuju u sasvim nove.
  15. Napravite u okolini mini golf
  16. Naučite babu i dedu da koriste Skype. I hvalite se novim veštinama.
  17. Napišite/ilustrujte strip. Napravite od toga grupni projekat ili dajte svakom da pravi svoj.
  18. Igrajte se sa glinom ! I svoje kreacije ispecite kad dodje mama…Napravite izložbu radova u komšiluku i prodajte za sladolede :)
  19. Počnite da pišete svoju knjigu.
  20. Napravite zmajeve i tokom vikenda idite u prirodu da ih isprobate. Ima gomila linkova na netu Kako napraviti zmaja! Pripremite kanap, slamčice i tanji papir i pogledajte upustvo na blogu Neverland Nook.




 Ili dodjite u KompKamp po ostalih 130 ideja! 






Dodajte u komentaru svoje ideje!

Hvala što posećujete moj blog!

22 Jun 2012

Zaboravite na sindrom "praznog gnezda"

Deca u letnjem kampu uče važne životne veštine

(prilagođen prevod teksta sa web sajta  Washington Posta )

Kako da znate da li je vaše dete spremno da bude odvojeno od vas nedelju dana?
Priča jedne mame:Dosta teško sam podnela što šaljem moje šestogodišnje dete kod druga da prespava.
Očigledno je bio spreman za ovu prekretnicu više nego ja i njegov otac. Molio je da ode u kamp nedeljama. Jednog poslepodneva, sedeo je na stepenicama, pored sebe je imao vrecu za spavanje, pidzamu, sve za kamp.Čekao je da ga pokupe, a ja, ja sam susdržavala suze.



Može biti teško gledati svoju decu kako odlaze negde da prenoće, u kamp ili čak i kod svoje bake i dede na nekoliko noći, ali takav događaj je zdrav i važan korak, kaže klinički psiholog Maurin Monagan iz Dečijeg Nacionalnog Medicinskog Centra.

Mislim da je odlična ideja dati deci iskustvo samostalnosti uz  punu podršku.
Vreme provedeno dalje od roditelja pruža odličnu priliku za malu decu da razviju inicijativu, vežbaju svoju autonomiju i socijalne veštine, što često stvara veće samopouzdanje. Samo jedna noć bez roditelja može biti veoma vredna. Ona izaziva decu - vodi ih van zone komfora - što je pozitivna stvar i posle toga možemo videti rast i zrelost u deci.


Da bih naučila više, razgovarala sam sa psihologom Majkl Tomson, autorom knjige: "Homesick and Happy: How time away from parents can help a child grow", o odvajanju dece za odlazak da spavaju negde, možda u kamp i o doprinosima celoj porodici u toj situaciji:

Zašto je teško današnjim roditeljima da se razdvoje od svoje dece u bilo kojoj godini?

Ova generacija roditelja je uložila ogroman deo vremena na emocionalno zbližavanje sa svojom decom i stvaranje veoma duboke veze. Takođe su uložili ogroman deo vremena u zaštitu svoje dece i sprečavanje trauma. Duplirali su vreme koje provode sa decom u proteklih 20 godina. Zato osamostaljivanje deteta roditelji doživljavaju kao slabu kariku. Naprotiv, to je pokazatelj njihovog poverenja, rezultat roditeljstva, stvaranje samostalnog malog čoveka. Pružite šansu svom detetu! 

Iako je teško poslati decu u letnji kamp, zašto je to vredno?

U nekom trenutku, sva deca će morati biti nezavisna i sigurno mesto da vežbaju tu sposobnost jeste letnji kamp, ali takodje i školske ekskurzije, internati itd. Veliki, razvojno prikladni korak ka nezavisnosti je spavanje dalje od svojih roditelja.

Kada se suočite sa izazovom bez svojih roditelja, znate da pobeda pripada samo vama. Ako ste možda željni kuće - što je normalno za svu decu - i kad to prevaziđete znate da ste to sami postigli. Bilo je bolno i vi ste to pobedili. Ako vam nije bilo prijatno na izletu, dugačkoj planinskoj šetnji ili vožnji na čamcu, znate da ste savladali to stisnuvši zube, ili ste dobili podršku prijatelja i osoblja kampa, ali je ipak to vaše postignuće.

Okej, ujela vas je pčela. Bilo je strašno i bolno, ali ste i to savladali i oporavili se, što znači da se možete suočiti sa svim " pčelama" ovog sveta bez mame - ove pčele su naravno metafora za sve izazove života. Kako znate da ste jaki ako vam mama stalno pomaže i teši vas?

Problem sa roditeljima je taj da im je veoma teško da prepoznaju, da u nekim trenucima, imaju suprotan efekat na živote njihove dece i da nekad, da bi deca naučila da dostignu svoj pun potencijal, moraju da se odvoje od tog suprotnog efekta roditelja.



Da li to može učiniti razliku dalje u životu, takođe?
Mislim da je kamp najbolje emocionalno spremanje za uspešno fakultetsko iskustvo, zato što vežbate samostalan život, vođenje reda o svojoj odeći,  život u zajednici i sarađivanje i zajednički život sa ljudima koje ne volite - sve su to veštine koje su potrebne za pravu nezavisnost... Veoma je pametno početi proces učenja nezavisnog života u zajednici ranije.

Možda najveći psihološki udar kampa je na fleksibilnost, karakter i učenje kako biti deo zajednice koja nije vaša porodica.

Jedna od stvari o ovoj generaciji koja me muči je to što mi želimo da našu decu beskrajno izazovemo u akademskom smislu, ali izgleda da ne želimo da njihovu fleksibilnost izazovemo u nekom drugom načinu. Ne možete znati koliko ste fleksibilni dok se vaša fleksibilnost na stavi na test. Ta fleksibilnost je zapravo ključ, jer sa njom savlađujemo teška vremena u životu. Kada ste na fakultetu, obeshrabreni i preplavljeni, da li će vam vaša majka pomoći? Neće. Ali iskustvo kampa i prevazilaženje svih njegovih izazova - to će već pomoći.

Kako da znate da li je vaše dete spremno da bude odvojeno od vas nedelju dana?

Ako vole da prespavaju kod svojih drugova i ako su radoznali što njihovi prijatelji idu u kamp ili ako su sami tražili da odu na vikend kod prijatelja, to je veoma dobar znak da je spremno za odvajanje od kuće. Uopšte, rekao bih da su deca  uzrasta između 6 i 12 godina spremna , u zavisnosti od temperamenta, ali posebno ako su vaša deca pokazala fleksibilnost. Deca o kojoj se brinem jesu ona koja imaju anksioze poremećaje i depresiju - ona su u riziku - ali veliki broj dece se snalazi super, čak sam video i kako kamp leči aksiozne poremećaje.

Kako da se nervozni roditelji pripreme da šalju decu u kamp, internat ili bilo koji odmor, odvojen od roditelja?

Počnite tako što dete pošaljete kod babe i dede, kod ujaka i ujne ili do druga da prespava. Negde gde će biti sa odraslom osobom kojoj mogu da veruju, ali gde mogu da budu odvojeni od vas i da idu na spavanje posle određenog vremena. Unutrašnji osećaj za decu će biti  "Pa, moja ujna radi stvari potpuno drugačije od moje mame, ali sam ipak zaspao i bilo je dobro". Tako deca imaju proširene vidike i znaju da su fleksibilnija nego što su mislila.

Ako deca pokažu želju za kućom, olakšajte mu iskustvo tako što će te mu ispričati vaša iskustva.

Težnja za kućom  je univerzalna. Istraživanje pokazuje da 97% dece prijavljuje nostalgiju i želju za kućom na neki način. Iz te grupe, 81% je blaga nostalgija i deca je prevaziđu za 3-4 dana; 19% dece koja odu u kamp imaju ozbiljne potrese i oporavljanje od toga je malo duži proces. Trećina tih 19% - oko 6 od 100 dece - imaju upornu želju za kućom. Ali oni su heroji u mojoj knjizi, zato što se više od pola njih vrati u kamp sledeće godine.

Najzad, kako mogu roditelji da se pripreme za odvajanje od dece za jedno leto ili semestar?

Idite negde za vikend i uživajte! Često su  roditelji mnogo nervozniji od dece što se tiče odlaska deteta u kamp. Deca se ugledaju na roditelje u tome kako da reaguju u stresnoj situaciji, pa zato najbolje što možete uraditi je čuvati pozitivan, ohrabrujući stav. U vašoj glavi, mislićete o tome kako će sve proći, ali trebate da dajete poruku detetu kako će to biti zabavno iskustvo puno uživanja i kako ste uzbuđeni zbog njih


Preveo sa engleskog:  Teodor S . Konjević, inicijator osnivanja KompKampa

Pogledajte i ovaj link za knjigu: PS. I Hate It Here ili ovaj tekst na istu temu.

5 Jun 2012

Problem IKT nastave u školama


Danas kompjuteri i internet imaju posebno jak uticaj na obrazovanje, stavove i ponašanje dece i mladih. Izvori znanja su na internetu .



Problem: Odgovorno ponašanje dece i mladih na internetu treba da modeluju roditelji i škole, fakulteti  i treće nezavisne organizacije, jer internet može da bude izvor kako loših tako i dobrih informacija.
Škole ne poklanjaju dovoljno pažnje na koji način deca koriste računar i internet. Roditelji isto. Deca su prepuštena  svom virtuelnom čarobnom svetu gde vladaju i gde su oslobođeni od svih ograničenja.
Škola, po svojoj institucionalnoj prirodi, po difoltu, drži određenu distancu od apsolutnih inovacija, eksperimenata i testova, što je delikatno polje i ima sumnjičav odnos prema svemu dok se ne dokaže da je dobro i efikasno. Zapravo, najveća udaljenost od inovacija je primoranost nastavnog ponašanja, koje ne dozvoljava primenu novih tehnologija/aplikacija bez prethodne provere i testiranja mehanizma. To je i razumljivo. Tako se dešava da dok se ne izvrši ispitivanje i ustanovi korisnost novih programa, te dok se isti ne unesu u planove i programe za škole prođe godinu dana na usklađivanju. Zatim, još godinu dana prođe dok se taj plan primeni u školi. Znači, to je period od dve godine od ponuđenih inovacija/aplikacija, a tada inovacije već više i nisu to i već su se pojavili novi, savršeniji programi. Dakle, sporost donošenja odluka i planova i programa u sistemu obrazovanja je osnovni problem. Poseban problem je kadar koji donosi programe i planove. Postoji utisak da oni još uvek računar vide kao pisaću mašinu. Čast izuzecima, ako ih ima.



Rešenje:  Treće organizacije treba da se uključe, da preuzmu zadatak edukacije dece u oblasti IT. To treba da bude neko ko je apsolutno  i  sada u najnovijim tehnologijama/programima. Neko ko prati nove aplikacije na dnevnom rasporedu.
Zato je osnovano UG  Komp Kamp .
Obrazovanje u korišćenju Interneta, zvano Internet pismenost je ključni uslov za kritičko čitanje, izbor materijala i način korišćenja Interneta .

Postoje sigurno i druga rešenja, a koja se tiho sve češće spominju...apdejt  znanja nastavnog kadra, jednom godišnje, što bi bilo idealno. Ja bih to uvela na svakih šest meseci.


PS: Btw. pogledajte nagrađene radove - meni se čini kao da su rađeni 2002. a ne 2012. 

29 May 2012

Roditeljima nije lako da donesu odluku



Roditeljima nije lako da donesu odluku da pošalju dete u ruke stranca koji obećava da će se brinuti o njima – ljudima koji kažu da će im pokazati sva čuda prirode, zabave, nova iskustva i prijateljstva. Kao majka jednog deteta, ja se borim sa tom idejom sama i kampovi su moj  život.

Svetu je potrebno da sledeća generacija dece bude više toleranta prema idejama, verama i ideologijama drugih ljudi. Letnji kamp je prilika da deca budu izložena najboljem u ljudskom karakteru. Pažljivo odabrani uzori, zaposleni u kampu,  su posvećeni da pokažu Vašem detetu kako da se zabavlja, uči od drugih i sprijatelji se lično, a ne preko interneta, kroz ekran. Kamp dozvoljava deci da se upoznaju sa decom sa svih strana sveta, svih rasa, kultura, socioekonomskih nivoa. Postoji jedna izreka: „Svet je pun izgovora, nije važno odakle si došao i šta ti se desilo. Na kraju dana ti odlučuješ kako ćeš se ophoditi prema drugima.“ Da pojasnim: loš sam prema ljudima, jer dolazim iz loše sredine i prema meni su se loše ophodili - to ne sme biti izgovor!

Postoji nesto čarobno u letnjim kampovima. Svaki kamp na svetu je drugačiji. Ne samo zbog lokacije, nego zbog tradicija i ljudi koji su u vezi sa tim kamp. Svaki kamp skriva blago istorije i tradicija koje mu daju karakter i identitet. Čak i sa agencijskim kampovima kao YMCA, gde je zajednička misija, svaki kamp ima svoj jedinstven stil, program, igre, lokaciju, tradiciju i iskustvo.

Svaki član osoblja, bivši kamper, prijatelj kampa  i volonter ima sećanja  na svoje provode u kampu – secanja koja ostaju sa njima doživotno. Većina ljudi se seća sa radošću instruktora,  kabineta, kamperske hrane, izleta i društvenih dogadjaja u to vreme.

Kamp je nezavisno iskustvo koje oblikuje nečiji karakter i život – kontrolisana, bezbedna sredina gde deca i omladina mogu da donose svoje odluke o jednostavnim stvarima (kojom aktivnošću će da se bave, šta uobičajeno žele da rade, šta će obući...) i o važnim stvarima (sa kim će se družiti... ko će biti njihov drug).

Kamp je mesto gde deca interaktivno učestvuju sa ostalima lice-u-lice i u isto vreme, uče o  svima oko kamperske vatre, ispod zvezda ili sedeći za stolom za jelo. Kamp dozvoljava ideju sedanja na voz za Hogwarts da odu od fantazije do realnosti, deca nalaze svet pun mogućnosti koje nemaju u svakodnevnom životu.

Kampovi daju deci šansu da vežbaju da budu najbolji što mogu. Oni su na mestu koje je dizajnirano tako da stvori dobra sećanja i ohrabri samoizražavanje. Oni imaju mogućnost da se penju na kule, jašu konje, odapnu strelu i čak iskuse da pobede u nekoj igri. To sa njima ostaje zauvek. Deca će učiti sa punom širinom emocija i ljudskih doživljaja kao što je želja za kućom, prijateljstvo, neslaganje, timski rad, frustracija, jubilarna pobeda i još mnogo...

Roditeljske nade i zadaci su da nam deca budu produktivna, nezavisna i sposobni ljudi – da ih pripremimo da žive bez nas. Kamp nam daje način da deca počnu da grade te sposobnosti u najboljem mogućem okruženju. Tužno mi je kada vidim da i moj sin odlazi trčeći ka svojim drugarima u svojoj grupi bez gledanja nazad... ali u isto vreme, ponosna sam gledajući ga kako postaje srećno, nezavisno, tolerantno, otvoreno, samouvereno i sposobno dete. Znam da će imati puno toga da priča kada se vrati iz kampa i da će mu se to dodavati na ceo život.

Postoji tolika konkurencija za dečije vreme tokom leta – sportski treninzi, letnje škole, zasluženi odmori, ali ne treba zaboraviti vrednost kamperskog doživljaja – kamp je dar koji možemo dati našoj deci od kojeg mogu da imaju koristi i da pamte zauvek.
Ako je svetu ikad trebala generacija budućih vodja koji razumeju zamršenost života u zajednici, da imaju toleranciju i da su otvoreni – to je sada.

Ilustracija: Mr.Stocca  

15 May 2012

Besplatni časovi na svetskim univerzitetima

Pružajući besplatne online časove, Akademska Zemlja obezbeđuje uspeh u online učenju. Njihovi online kursevi sadrže lekcije sa univerziteta, čineci online edukaciju jednostavnom.

O Akademskoj zemlji
(prevod sa stranice : http://www.academicearth.org/about)

Akademska Zemlja je organizacija osnovana sa ciljem davanja svima na zemlji pristup edukaciji svetske klase.

Kako se sve više i više visoko kvalitetnih edukativnih sadrzaja daje na internetu, besplatno, pitamo se koje su prave granice za omogućavanje edukacije svetske klase? Na Akademskoj Zemlji mi radimo da prepoznamo ove granice i da pronadjemo inovativne načine da iskoristimo tehnologiju da se poveća lakoća edukacije.

Mi kreiramo edukativni ekosistem orijentisan ka korisnicima koji će dati korisnicima interneta širom sveta mogućnost da lako nadju, uzajamno deluju i uče preko video-kurseva i lekcija od vodećih svetskih akademika. Naš cilj je da spojimo najbolji sadržaj na jedno mesto u kojem je taj sadržaj veoma lak za upotrebu i gde korisnici doprinose da se poboljša vrednost tih sadržaja.
Mi pozivamo one koji dele našu strast da istraže naš vebsajt, prisustvuju u našoj online zajednici i pomognu nam da nastavljamo u traženji načina da učenje bude lako za svakog.

Akademska Zemlja se nalazi u San Francisku, CA







3 May 2012

Igrice u nastavi



Захваљујући Нади Пуртић, из ОШ ,, Жарко Зрењанин” Нови Сад у прилици смо да прочитамо овај сјајан текст.
Преузето путем линка:
http://pilcasopis.wordpress.com/

Више од игре – дигиталне он-лајн игрице као алат за учење и подучавање

Edutainment –учење уз забаву и забава током учења

Да ли вам се некад десило да вас у току часа у информатичком кабинету ученици упитају ,,Завршио сам задатак, могу ли сад да играм игрице?''? Будући да су наставници одрасли људи који само желе да добро раде свој озбиљан посао,  често наилазимо на неразумевање ове дечије потребе. Међутим, видео он-лајн игрице у учионицу могу донети радозналост, креативност, мотивацију, ентузијазам, комуникацију и осећај припадности. Могу наш посао учинити забавним, маштовитим  и разиграним ако у њима видимо потенцијал да их претворимо у алат за учење и подучавање.

Спајањем речи ,,образовање'' (education) и ,,забава'' (entertainment),  добијена кованица edutainment се односи на облик образовања који је осмишљен да истовремено подучава и забавља. Осим филма, телевизије, радија и образовног софтвера, и видео он-лајн игрице се могу интергрисати у наставу да пренесу ученицима наставне садржаје. Приликом помена игрица, већина људи  у глави ствара стереотипну слику тинејџера, усамљеног и запуштеног у својој соби како сатима седи залепљен за екран рачунара и убија вируелна чудовишта која га нападају.  Увидевши огроман пораст интересовања према игрицама услед развоја инфомационо комуникационих технологија, индустрија компјутерских играра и њихови дизајнери креирају игрице које постају глобално популарне и код људи који их до тада никада нису играли и проширују постојеће жанрове  игарама меморије, стратегије, логичких и музичких игара које имају за циљ развијање коефицијента интелигенције (Brain Games),  игрицама рађених по популарним ТВ квизовима које повећавају опште знање и информисаност играча (Желите ли да постанете милионер?, Слагалица) до необавезних игрица на друштвеним мрежама попут FarmVille, CastleVille и многих других. И тако игрице добијају све ширу и разноврснију публику и самим тим се са правом може поставити питање имају ли своје место и улогу и у образовању и да ли нови талас комерцијалних игрица може инспирисати и изазвати иновације у настави.

Видео игрице у настави

Као једна од највећих мана данашњег образовања се наводи потпуна одвојеност онога што деца уче у школи од света који их окружује у свакодневном животу као и пасивност ученика у наставном процесу. Видео игрице су аутентичан извор, нешто што деца воле да раде, у чему уживају и што чини важан део њиховог одрастања и слободног времена. Оно што готово свака игрица садржи  је елеменат приче - јунак и динамичан заплет. Интерактивност, осећај грађења сопственог света, ,,живљење'' унутар те приче и узбуђење услед жеље да се види шта ће се следеће десити су оно што их чини толико привлачним јер су деца активна и креативна у овом процесу.  Додавши овоме и атрактивну графику и звучне ефекте, јасно је зашто их овај медиј толико мотивише и привлачи.

Како искористити све ове предности дигиталних игрица и уврстити овакве активности на педагошки оправдан, функционалан и смислен начин? Оне не треба да буду одмор од правог предавања и учења, већ иза њих мора да стоји контекст који оправдава њихову употребу и који дефинише чиме оне доприносе наставном процесу, циљу часа или одређене активности. Као и са сваком иновативном употребом технологије, игрица сама по себи не значи ништа, већ много више зависи од тога како је употребљена и и на који начин доприноси бољитку наставе.
Ево неких идеја како помоћу овог медија можемо да искористимо нешто у чему су наши ученици много бољи и стручнији од нас, а да им ипак пренесемо нека нова знања и развијемо код њих неке нове, важне вештине за образовање 21. века – креативан начин решавања проблема, сарадња, истрајност, ризиковање и преузимање одговорности за своје одлуке као  и посвећивање пажље детаљима.
Чак и без употребе технологије на часу, сам разговор о игрицама које ученици воле и које играју уводи њихов спољни свет у учионицу. Може се направити топ листа и приказ најпопуларнијих уз образложења, задати да раде истраживања у вези са њима, развијати критичко мишљење на тему да ли су више штетне или корисне, правити каталог и/или речник видео игрица, задати да их препричају, опишу јунака или напишу сценарио и дијалог за неку која још није измишљена. Наравно, могу се играти и  у учионици помоћу једног рачунара са интернет везом и видео бимом или у информатичком кабинету са појединачним или по неколико ученика за рачунаром. Осим самог садржаја игрице који може бити у складу са циљевима неког наставног предмета (биографија Чарлса Дикенса, живот у викторијанском Лондону и ликови из његових дела у игрици Surviving Charles Dickens’ London; начини одбране од природних непогода – земљотреса, поплава, цунамија, итд у Stop Disasters; приступање проблему климатских промена из перспективе председника државе у Climate Challenge; упознавање са процесом производње брзе хране у Мек Доналдс ресотранима кроз четири сценарија у McDonald’s Video Game), игрице често можемо користити као материјал за домаћи, додатни или допунски задатак. У жељи да своје ученике мотивишем да користе енглески језик што више ван учионице и да им демонстрирам чему он све може служити, креаирала сам веб сајт под називом Енглески језик и игрице (English and Games) где ученицима 5. разреда постављам по један месечни задатак везан за градиво које смо прошли и  који се састоји од играња једне видео он-лајн игрице и писања кратког сасава на одређену тему (опис собе, писање упутства, дијалога, дневника...). Како сам и очекивала, део играња је много занимљивији од дела везаног за писани задатак, али ученици са нестрпљењем чекају следећу игрицу и одређени број их радије извршавају задатак у овом контексту. У овом чланку нашег школског блога можете прочитати како ученици доживљавају овакву врсту рада.

У настави страног језика, видео игрице додају још једну димензију непроцењиве вредности, а то је језик у свом изворном и аутентичном контексту који има свој смисао, функцију и веома важну улогу. Страни језик није више циљ сам по себи него начин и средство да се са њим нешто конкретно и занимљиво ради, у овом случају игра видео игрица. Већина игрица данас има помоћ у виду дијалога међу ликовима, текстуалног (walkthorugh) или звучног записа који играчу помаже приликом кретања и преласка на следећи ниво и самим тим аутоматски код њих развија вештину читања и слушања јер је готово немогуће завршти успешно игрицу без доброг и функционалноф разумевања текста. Код групних и сарадничкчих он-лајан игрица где учествују више играча из разних крајева света (World of Warcraft), комуникација међу њима је неизбежна приликом игре и она се најчешће изводи на енглеском језику, било у синхроном облику путем текстуалног или аудио чета или асинхроно на форумима и блоговима посвећеним овој теми и тиме се код ученика развија вештина писања или говора. Играјући игрицу са целим одељењем помоћу рачунара и видео бима и тражећи од ученика да нам говоре упутства, код њих развијамо  вештину говора. Тешко да се у настави страног језика може наћи контекст за његову употребу који је више аутентичан и мотивишући од овога. Игрице се могу користити и за обраду новог градива или утврђивање граматичких структура енглеског језика и за ту сврху сам искористила игрицу Дикси Штребер (Dixie the Nerd). Употребивши упутства за играње ове игрице, ученицима је могуће објаснити грађење и употребу императива и прилога за време на њима близак и прихватљив начин помоћу ове игрице и презентације коју сам креирала за ту сврху (Dixie the Nerd Video Game Walkthrough). Препричавање игрице у прошлом, извештавање о њој у садашњем или превиђање следа догађаја у будућем времену, придеви за описивање ликова и предмета, писање дијалога у директном говору или препричавање истих у индиректном су само од неких граматичких структура које се могу обрађивати или утврђивати помоћу игрица. Развијање речника је могуће помоћу читавих жанрова игрица као што су игрице облачења (Dress Up Games), проналажења пута (Escape  Games) итд... Право благо за наставнике енглеског језика који желе да се упусте у ову авантуру и оно што је  мене инспирисало на експлоатацију овог медија као и сам овај тексту су блог и књига  Грема Стенлија и Кајл Мовера -  Дигитална игра (Digital Play, Graham Stanley and Kyle Mawer) где се могу пронаћи веома велики број информација у вези са дигиталним игрицама, њиховом интегрисању у наставу енглеског језика као и готове припреме за час.

Видео игрице у ваннаставним активностима

Било која област у образовању се може представити и применити у облику игрице. Пример увођења елемената игре у руковођењу одељењем и вредновањем дисциплине помоћу овог концепта је веб алат Клас Доџо (Class Dojo) који омогућава креирање виртуелног одељења и додељивање атрактивне и занимљиве иконице сваком појединачном ученику.  Такође можемо одабрати оне позитивне (или негативне) вредности које желимо да  негујемо у одељењу и додељивати поене у договору са свим ученицима. Могуће је генерисати и графички извештај који се, по жељи, може одштампати или послати родитељима на увид. Приликом активности везаних за превенцију вршњачког насиља на нивоу наше школе, Звезде другарства, са одељењем петог разреда коме сам разредни старешина сам користила овај алат и ученицима се не само допао његов изгледа и функција, него су показали и жељу за позитивном променом понашања у школи и ван ње не би ли добили те лепе и шарене поене и тако поправили свој  ,,статус'' у овој игри.

5 – 3 одељење  ОШ ,,Жарко Зрењанин'' у Новом Саду  у Клас Доџо

И на крају, али никако најмање важно, ова идеја и концепт је досегла чак до сфере професионалног развоја. Пример за то је Школа (The School). Конципирана као серија правих професионалних изазова чијим испуњењем се стичу поени и могућност преласка са једног нивоа на други, предавачи енглеског језика у току школске године стичу могућност да постану још бољи стручњаци у овој области.

Закључак

Приликом одлуке да се игрице почну користити у настави, важно је обратити пажњу на неколико ствари. Најпре се са сваком игрицом треба добро упознати и неопходно је да је наставник и сам одигра да провери има ли неких непримерених садржаја или сцена у њој. Осим тога, пролажењем кроз игрицу можемо најбоље да видимо одговара ли ономе циљу који смо себи задали да постигнемо на крају часа или активности. Она је сама по себи само материјал, а задатак везан за њу је оно чиме наставник оправдава њену употребу и чини је функционалном, али и креативном и иновативном у образовном процесу.


Аутор: Нада Пуртић
ОШ ,,Жарко Зрењанин'', Нови Сад

21 Apr 2012

Katalog web servisa


Sa bloga Snelle prenosim izvanredan post o IWAAT : to je ogromni katalog veb-servisa i dodataka. Verovatno se povremeno nađete u situaciji da vam zatreba da uradite nešto na računaru, a niste sigurni koji program ili veb-servis je odgovarajući za taj posao.

Zato postoje sajtovi koji su katalozi veb-servisa. Jedan od veoma obimnih i lakih za upotrebu je IWAAT (I Want An App That...). 
U njemu možete naći servis, koji vam je potreban za obavljanje određenog zadatka. Dovoljno je da u liniju za pretragu upište šta želite da uradite i IWAAT će vam prikazati više odgovarajućih veb-servisa za rešenje vašeg pitanja.


19 Mar 2012

Upis je u toku

Da biste učlanili dete u KompKamp i rezervisali mesto za seminar ,,Smart Digital Kids 2012."
 posetite web stranicu za roditelje i popunite formular.




16 Mar 2012

Uputstva za kreiranje video igre u programu Multimedia Fusion 2 Developer

Svoja uputstva sam objavila na web sajtu Baguje.com, odličnom sajtu gde možete naći mnogo korisnih i up to date informacija u vezi IT!

Pogledajte i ako želite naučite na jednom jednostavnom primeru da svojoj mašti u krediranju igrica date na volju.
Slobodno pitajte u rubrici za komentar sve što vas interesuje ili ako imate problem u prilikom kreiranja svoje igre. Uživajte!

http://www.baguje.com/author/radoslavak




15 Mar 2012

Blogovi su bolje utočište od Facebook-a!

Definitivno! Facebook je počeo toliko da me smara, da bežim odande glavom bez obzira!
Ma koliko učesnik na Facebook-u želi da ignoriše ili da napravi neki filter, mislim da je to nemoguće. Informacije vrve, a na primer, od nekih  100 postova, teško da jedan vredi čitanja.
Ono je L-U-D-I-L-O!

Od sada ću se posvetiti ovom blogu i deljenju korisnih linkova ka drugim blogovima i tekstovima, koje pronađem i procenim da su vredni deljenja i da će nekom biti korisni ili zabavni.

Naravno, kao što je dan podeljen na 3 X 8 sati, osam spavamo, osam učimo/radimo, a osam se zabavljamo i odmaramo, tako će i  i ovde biti linkova ka smehu, zabavi i učenju/radu.







13 Mar 2012

Video-igre nas čine pametnijim


Video-igre mogu da promene mozak neke osobe a, sudeći po raznim istraživanjima, ta promena je često pozitivna.



Photo: vancouverfilmschool/Flickr


Sve brojnije studije koje se sprovode na univerzitetima pokazuju da gejming poboljšava kreativnost, proces odlučivanja i percepciju. Specifične koristi su širokog opsega, od bolje koordinacije ruka-oko kod hirurga do promena u vidu koje pojačavaju sposobnost noćne vožnje.

Ljudi koji igraju video i kompjuterske igre zasnovane na akciji donosili su 25% brže odluke od drugih, sa jednakom tačnošću. Zapravo, najsposobniji gejmeri mogli su da donose odluke i izvršavaju ih i do šest u sekundi - četiri puta brže od većine ostalih.

Istraživanje na Univerzitetu u Ročesteru pokazalo je da iskusni igrači mogu da obraćaju pažnju na više od šest stvari odjednom bez zbunjivanja, u poređenju sa četiri koje neko normalno može da ima na umu. Istraživanja su sprovedena nezavisno od kompanija koje prodaju video i kompjuterske igrice.
Naučnici su otkrili i da su žene - koje čine oko 42% igrača - sposobnije da mentalno manipulišu 3D objektima, što je, inače, veština u kojoj se muškarci generalno bolje snalaze.

Elektronske igrarije imaju i svoje loše strane. Skeniranje mozga pokazuje da nasilne video-igrice mogu da izmene njegovo funkcionisanje kod mladića nakon samo nedelju dana igranja, slabeći aktivnosti u regijama povezanim sa emotivnom kontrolom, nedavno su objavili istraživači sa Univerziteta u Indijani. Druge studije su pronašle vezu između kompulsivnog igranja i prekomerne težine, introvertnosti i sklonosti ka depresiji.


Photo: vancouverfilmschool/Flickr



Nasilne akcione igrice - koje često najviše brinu roditelje - imaju najjači pozitivni efekat na mozak. „Sigurno vam nije prvo palo na pamet da su ove igrice podsticajne za mozak”, kaže kognitivni neurolog Dafne Bavelije, koja je proučavala posledice akcionih igrica na univerzitetima u Ženevi i Njujorku.
Kompjuterski gejming je postao biznis koji donosi 25 milijardi godišnje od kad se prva komercijalna video-igra (koja je radila na novčić) pojavila na tržištu pre 41 godine.

Prema izveštaju Udruženja za zabavni softver (Entertainment Software Association) 2010. gejming kompanije su prodale 257 miliona video i kompjuterskih igara,.

Ova industrija je nesvesno pokrenula masovni naučni eksperiment iz neurobiologije učenja.

„Video-igre menjaju vaš mozak”, kaže Si Šon Grin, psiholog sa Univerziteta u Viskonsinu koji proučava kako elektronske igre utiču na ljudske sposobnosti - isto kao i učenje čitanja, sviranja klavira ili vožnje, koje takođe menjaju fizičku strukturu mozga.

Moćna kombinacija koncentracije i nagrađivanja od strane neurotransmitera kao što je dopamin jačaju nervna kola na isti način kao što vežbanje jača mišiće. Ali „igre definitvno pogađaju sistem nagrađivanja onako kako to ne čine ostale aktivnosti”, kaže Grin.

„Dosta je vremena utrošeno na razmišljanje da li nas te stvari pretvaraju u ‘mašine za ubijanje’”, kaže analitičar Džošua Luis sa Univerziteta u San Dijegu, koji je proučavao 2.000 igrača.

„Ali nije posvećena dovoljna pažnja jedinstvenim i zanimljivim katrakteristikama koje video-igre nude osim nasilja”.

Široko uzev, današnji prosečni igrač ima 34 godine i igra već 12 godina, često i do 18 sati nedeljno. Prema proračunu jednog analitičara, 11 miliona registrovanih korisnika World of Warcrafta (pokrenute 2004) kolektivno je utrošilo na igranje igrice istu količinu vremena koliko je trebalo čovečanstvu da evoluira kao vrsta - oko 50 milijardi sati igranja ili 5,9 miliona godina!

Top 5 video igara u 2010 (po broju prodatih jedinica)
1. Call of Duty: Black Ops
2. Madden NFL 11
3. Halo: Reach
4. New Super Mario Bros.
5. Red Dead Redemption

Sa stotinama ako ne i hiljadama različitih igrica dostupnih na tržištu istraživači sa univerzitetâ su pod pritiskom da ukažu na trajne posledice koje one imaju na spoznaju i ponašanje.

Blizzard Entertainment Inc. iz Kalifornije, koji prodaje World of Warcraft, StarCraft II i druge popularne igre, nije odgovorio na pitanja da li kompanija podržava istraživanje gejminga ili sprovodi sopstvene studije. Ni RiotGames iz Santa Monike, koji stoji iza League of Legends.

Većina istraživanja nije direktno poredila gejming sa satima provedenim na izvršavanju drugih intenzivnih mentanlnih aktivnosti, poput rešavanja matematičkih jednačina.

Skoro svaka kompjuterska igra izgleda da poboljšava kreativnost kod dece, objavili su istraživači sa Univerziteta u Mičitgenu koji su radili na Projektu o deci i tehnologiji.

Trogodišnja studija koja je uključila 491 učenika srednjih razreda (i dečake i devojčice) otkrila je da što su deca više igrala kompjuterske igre to su imala bolje ocene na standardnim testovima kreativnosti - bez obzira na rasu, pol ili vrstu igre koju su igrala.


Top 5 kompjuterskih igara (po broju prodatih jedinica)
1. Starcraft II: Wings of Liberty
2. World of Warcraft: Cataclysm Expansion Pack
3. The Sims 3
4. World of Warcraft: Wrath of the Lich King Expansion Pack
5. Civilization V
Izvor: Entertainment Software Association, NPD Group

Istraživači su ih rangirali koristeći široko rasprostanjeni metod merenja Torrance Test of Creativity koji podrazumeva zadatke poput crtanja „zanimljive i uzbudljive” slike od iskrivljenog oblika na listu papira, davanja naziva slici i pisanja priče o njoj. Sedmoro istraživača je rangiralo rezultate prema originalnosti, dužini i složenosti na standardnoj trocifrenoj skali za svaki faktor, uz detaljne upitnike.

Za razliku od igranja, upotreba mobilnih telefona, interneta ili kompjutera u druge svrhe nije imala uticaja na kreativnost.

„Na moje iznenađenje, nije imalo veze da li igrate agresivne ili sportske igre”, kaže psiholog Linda Džekson koja je vodila ovo istraživanje u 20 škola u Mičigenu.

Istraživači tek treba da stvore obrazovni softver koji će biti jednako zanimljiv kao akcione igre. Bez tako jakog angažovanja, nervna kola neće se promeniti, veruju oni.

„Ispostavlja se da su sve igre koje imaju pozitivne efekte na učenje nasilne. Ne znamo da li je nasilje važno ili ne”, kaže dr Bavelije. „Nadamo se da nije”.

Donedavno je većina istraživača proučavala posledice gejminga na malim grupama dobrovoljaca koji su učili da igrajuju u laboratorijskim uslovima. Neki naučnici sada i sami pretvaraju komercijalne igre u laboratorije učenja.

U najvećem javnom proučavanju elektronskog geminga do sada, Mark Bler sa Univerziteta Sajmon Frejzer u Vankuveru, analizira ponašanje 150.000 ljudi koji igraju popularnu online igru StarCraft II, prikupljajući svakog sekunda preko 1,5 milijarde podataka o percepciji, pažnji, pokretu i donošenju odluka.

Analiziranjem tolike količine igranja, on se nada da će shvatiti kako ljudi postaju eksperti u online svetu. To bi moglo da rasvetli činjenicu kako novo znanje i iskustvo može da postane naša druga priroda, utkana u način na koji reagujemo u stvarnom svetu o nas.


5 Mar 2012

Good design, Bad design, Great design



About Game Design by Raph Coster
Good design is familiar.
Bad design is boring.
Great design is exciting.
Good design embraces human nature.
Bad design exploits human nature.
Great design is humane and humanistic.
Good design guides.
Bad design controls.
Great design invites.
Good design drives habit.
Bad design drives frustration.
Great design drives passion.

Good design teaches.
Bad design lectures.
Great design has you teach yourself.
Good design is invisible.
Bad design calls attention to itself.
Great design calls attention to what you can do.
Good design celebrates accomplishments.
Bad design loudly celebrates minor accomplishments.
Great design enables accomplishments.
Good design does what the user wanted.
Bad design does what the designer wanted.
Great design does what the user didn’t know they needed.
Good design is at the user’s skill level.
Bad design never asked the user.
Great design makes everyone think they can use it.
Good design is intentional.
Bad design is planned (exhaustively, on paper).
Great design reveals itself while working in the materials.
Good design gets people to pay for utility.
Bad design gets people to pay as quickly as possible.
Great design makes money as an incidental consequence.
Good design makes companies.
Bad design can make plenty of money.
Great design builds legacies, cultures, and communities.
Good design converses.
Bad design tells.
Great design connects people.
Good design executes on the possible.
Bad design ships on time.
Great design reaches for the implausible.
Good design has only the parts it needs.
Bad design is cluttered.
Great design has fewer parts than seem possible.
Good design doesn’t fail.
Bad design fails a lot.
Great design fails even more.
I have done good design.
I have done plenty of bad design.
I always want to do great design.