22 Jun 2012

Zaboravite na sindrom "praznog gnezda"

Deca u letnjem kampu uče važne životne veštine

(prilagođen prevod teksta sa web sajta  Washington Posta )

Kako da znate da li je vaše dete spremno da bude odvojeno od vas nedelju dana?
Priča jedne mame:Dosta teško sam podnela što šaljem moje šestogodišnje dete kod druga da prespava.
Očigledno je bio spreman za ovu prekretnicu više nego ja i njegov otac. Molio je da ode u kamp nedeljama. Jednog poslepodneva, sedeo je na stepenicama, pored sebe je imao vrecu za spavanje, pidzamu, sve za kamp.Čekao je da ga pokupe, a ja, ja sam susdržavala suze.



Može biti teško gledati svoju decu kako odlaze negde da prenoće, u kamp ili čak i kod svoje bake i dede na nekoliko noći, ali takav događaj je zdrav i važan korak, kaže klinički psiholog Maurin Monagan iz Dečijeg Nacionalnog Medicinskog Centra.

Mislim da je odlična ideja dati deci iskustvo samostalnosti uz  punu podršku.
Vreme provedeno dalje od roditelja pruža odličnu priliku za malu decu da razviju inicijativu, vežbaju svoju autonomiju i socijalne veštine, što često stvara veće samopouzdanje. Samo jedna noć bez roditelja može biti veoma vredna. Ona izaziva decu - vodi ih van zone komfora - što je pozitivna stvar i posle toga možemo videti rast i zrelost u deci.


Da bih naučila više, razgovarala sam sa psihologom Majkl Tomson, autorom knjige: "Homesick and Happy: How time away from parents can help a child grow", o odvajanju dece za odlazak da spavaju negde, možda u kamp i o doprinosima celoj porodici u toj situaciji:

Zašto je teško današnjim roditeljima da se razdvoje od svoje dece u bilo kojoj godini?

Ova generacija roditelja je uložila ogroman deo vremena na emocionalno zbližavanje sa svojom decom i stvaranje veoma duboke veze. Takođe su uložili ogroman deo vremena u zaštitu svoje dece i sprečavanje trauma. Duplirali su vreme koje provode sa decom u proteklih 20 godina. Zato osamostaljivanje deteta roditelji doživljavaju kao slabu kariku. Naprotiv, to je pokazatelj njihovog poverenja, rezultat roditeljstva, stvaranje samostalnog malog čoveka. Pružite šansu svom detetu! 

Iako je teško poslati decu u letnji kamp, zašto je to vredno?

U nekom trenutku, sva deca će morati biti nezavisna i sigurno mesto da vežbaju tu sposobnost jeste letnji kamp, ali takodje i školske ekskurzije, internati itd. Veliki, razvojno prikladni korak ka nezavisnosti je spavanje dalje od svojih roditelja.

Kada se suočite sa izazovom bez svojih roditelja, znate da pobeda pripada samo vama. Ako ste možda željni kuće - što je normalno za svu decu - i kad to prevaziđete znate da ste to sami postigli. Bilo je bolno i vi ste to pobedili. Ako vam nije bilo prijatno na izletu, dugačkoj planinskoj šetnji ili vožnji na čamcu, znate da ste savladali to stisnuvši zube, ili ste dobili podršku prijatelja i osoblja kampa, ali je ipak to vaše postignuće.

Okej, ujela vas je pčela. Bilo je strašno i bolno, ali ste i to savladali i oporavili se, što znači da se možete suočiti sa svim " pčelama" ovog sveta bez mame - ove pčele su naravno metafora za sve izazove života. Kako znate da ste jaki ako vam mama stalno pomaže i teši vas?

Problem sa roditeljima je taj da im je veoma teško da prepoznaju, da u nekim trenucima, imaju suprotan efekat na živote njihove dece i da nekad, da bi deca naučila da dostignu svoj pun potencijal, moraju da se odvoje od tog suprotnog efekta roditelja.



Da li to može učiniti razliku dalje u životu, takođe?
Mislim da je kamp najbolje emocionalno spremanje za uspešno fakultetsko iskustvo, zato što vežbate samostalan život, vođenje reda o svojoj odeći,  život u zajednici i sarađivanje i zajednički život sa ljudima koje ne volite - sve su to veštine koje su potrebne za pravu nezavisnost... Veoma je pametno početi proces učenja nezavisnog života u zajednici ranije.

Možda najveći psihološki udar kampa je na fleksibilnost, karakter i učenje kako biti deo zajednice koja nije vaša porodica.

Jedna od stvari o ovoj generaciji koja me muči je to što mi želimo da našu decu beskrajno izazovemo u akademskom smislu, ali izgleda da ne želimo da njihovu fleksibilnost izazovemo u nekom drugom načinu. Ne možete znati koliko ste fleksibilni dok se vaša fleksibilnost na stavi na test. Ta fleksibilnost je zapravo ključ, jer sa njom savlađujemo teška vremena u životu. Kada ste na fakultetu, obeshrabreni i preplavljeni, da li će vam vaša majka pomoći? Neće. Ali iskustvo kampa i prevazilaženje svih njegovih izazova - to će već pomoći.

Kako da znate da li je vaše dete spremno da bude odvojeno od vas nedelju dana?

Ako vole da prespavaju kod svojih drugova i ako su radoznali što njihovi prijatelji idu u kamp ili ako su sami tražili da odu na vikend kod prijatelja, to je veoma dobar znak da je spremno za odvajanje od kuće. Uopšte, rekao bih da su deca  uzrasta između 6 i 12 godina spremna , u zavisnosti od temperamenta, ali posebno ako su vaša deca pokazala fleksibilnost. Deca o kojoj se brinem jesu ona koja imaju anksioze poremećaje i depresiju - ona su u riziku - ali veliki broj dece se snalazi super, čak sam video i kako kamp leči aksiozne poremećaje.

Kako da se nervozni roditelji pripreme da šalju decu u kamp, internat ili bilo koji odmor, odvojen od roditelja?

Počnite tako što dete pošaljete kod babe i dede, kod ujaka i ujne ili do druga da prespava. Negde gde će biti sa odraslom osobom kojoj mogu da veruju, ali gde mogu da budu odvojeni od vas i da idu na spavanje posle određenog vremena. Unutrašnji osećaj za decu će biti  "Pa, moja ujna radi stvari potpuno drugačije od moje mame, ali sam ipak zaspao i bilo je dobro". Tako deca imaju proširene vidike i znaju da su fleksibilnija nego što su mislila.

Ako deca pokažu želju za kućom, olakšajte mu iskustvo tako što će te mu ispričati vaša iskustva.

Težnja za kućom  je univerzalna. Istraživanje pokazuje da 97% dece prijavljuje nostalgiju i želju za kućom na neki način. Iz te grupe, 81% je blaga nostalgija i deca je prevaziđu za 3-4 dana; 19% dece koja odu u kamp imaju ozbiljne potrese i oporavljanje od toga je malo duži proces. Trećina tih 19% - oko 6 od 100 dece - imaju upornu želju za kućom. Ali oni su heroji u mojoj knjizi, zato što se više od pola njih vrati u kamp sledeće godine.

Najzad, kako mogu roditelji da se pripreme za odvajanje od dece za jedno leto ili semestar?

Idite negde za vikend i uživajte! Često su  roditelji mnogo nervozniji od dece što se tiče odlaska deteta u kamp. Deca se ugledaju na roditelje u tome kako da reaguju u stresnoj situaciji, pa zato najbolje što možete uraditi je čuvati pozitivan, ohrabrujući stav. U vašoj glavi, mislićete o tome kako će sve proći, ali trebate da dajete poruku detetu kako će to biti zabavno iskustvo puno uživanja i kako ste uzbuđeni zbog njih


Preveo sa engleskog:  Teodor S . Konjević, inicijator osnivanja KompKampa

Pogledajte i ovaj link za knjigu: PS. I Hate It Here ili ovaj tekst na istu temu.