30 May 2014

Iskustva dvojice kampera







Ovaj članak vam predstavlja iskustva dvojice kampera iz kampa Šervudska šuma u Sent Luisu, Misuri. Dilan ide u peti razred i prošlog leta je po prvi put bio u kampu. Markus je bivši kamper, a sada je mornar. Iako su priče ovih kampera njihovo lično iskustvo, jasno ukazuju koliko kvalitetno iskustvo u kampu menja živote.




Dilan


Dolazak u kamp
Moja priča počinje u maminom autu, na putu do mesta polaska autobusa, koji nas je vozio do kampa. Tokom vožnje, stalno sam zapitkivao mamu: „Čega tamo ima?“, a ona bi mi rekla „Ne znam, otkad sam ja tamo išla je prošlo dosta vremena. Bila sam tvojih godina.“
Kad sam stigao do autobusa, sačekalo me je dosta dece, a nikoga nisam znao. Proveo sam dva sata u autobusu – spavajući, čitajući i u razgovoru sa Semom, dečakom koga sam upoznao pres sam ulazak u autobus. Sem je dobar momak, godinu dana stariji od mene.

Kada smo konačno stigli u kamp, prvo što mi je zapalo za oko je bila velika poljana i bazen. Ušli smo u kamp i neko je morao da zatvori kapiju da krave sa farme na kampu ne bi izašle. Svi smo otišli u kapelu i tamo smo podeljeni u grupe. Ja sam upao u grupu ptice, pa sam otišao u svoje selo. U Šervudskoj šumi ima tri sela: Šajer, Šanto i Sikamor. Otišao sam u Šajer. Kada sam stigao u svoje selo, ušao sam u spavaonicu i raspakovao stvari.

Kako sam proveo vreme u kampu
U kampu smo svaki dan dobijali bogat doručak, ručak i večeru, a hrana je bila baš dobra. Nakon jela, igrali smo igru čistača tanjira – poslužitelj je podizao komad svog pribora za jelo, a kamperi su morali da urade isto. Poslednji je bio čistač tanjira za taj obrok. Čistač tanjira čisti hranu sa svih tanjira, koji posle idu na pranje.

Dnevne aktivnosti za sve počinju posle doručka. Mogli smo da biramo razne aktivnosti koje su nam nudili – kao što je slobodno čitanje, koje sam povremeno birao jer sam stalno mogao da čitam. Imali smo i fenomenalno slobodno plivanje! Plivali smo svo vreme! Nekad su organizovali i aktivnosti u bazenu, kao što su vežbe u vodi. Ostale aktivnosti su bile: kuvanje, pecanje na jezeru Buda, pravljenje marioneta (ja sam napravio dve), umetnička radionica (napravio sam jastuk i vazu) i „igre kamuflaže“, u kojima smo se kamuflirali.

U vreme ručka smo pravili pauzu, pa smo išli na popodnevne aktivnosti. Ja sam odabrao streljaštvo i uživao tri puta nedeljno. Ostalim danima sam birao druge aktivnosti. Nakon aktivnosti smo imali popodnevni odmor – vreme tišine tokom koga smo mogli da napišemo pismo, čitamo ili da se odmaramo. Nakon odmora smo išli na večeru, a posle smo birali poslednju aktivnost za taj dan. Mogli smo da gledamo film, da se igramo na velikoj poljani ili da plivamo u bazenu.

U kampu sam proslavio deseti rođendan. Tradicija kampa je da ako tamo slaviš rođendan, budeš „metlovan“ – što znači da prolaziš kroz špalir i da dobiješ metlom, a zatim dobiješ parče torte. Baš je bilo zabavno – svi su se smejali i klicali.

Jedva čekam sledeću godinu
Stariji u selu Šanto u kampu provode čitavo leto. Dok su tamo, mogu da idu u vožnje kanuom i na planinarenje. Mogu i da posete četiri države i njihove koledže. Jedva čekam da im se pridružim. Kada napunim petnaest godina, moći ću da radim kao savetnik u kampu, što zaista želim.
Već sam se prijavio za ovo leto i jedva čekam da odem u kamp. Iako sam pre svog prvog leta u kampu bio nervozan što ću biti van kuće skoro mesec dana, sjajno sam se proveo i planiram da idem svake godine.

Markus


Krenuo sam u kamp Šervudska šuma 2005. godine, sa trinaest godina. U Šervudskoj šumi sam načinio svoje prve korake u grupi „Izazov“, u okviru četvorogodišnjeg programa liderstva u kampu. Uspešno sam završio program za četiri godine, koliko sam išao u kampu. Iskustva koja sam stekao tokom programa su mi donela mnogo toga i odnosila su se na orijentaciju u prostoru, savetovanje, planiranje puta i doprinos zajednici kroz volonterski rad. Ovaj program predstavlja odličan sistem za izgradnju timova.

Kao kamper, prve godine sam učestvovao u petodnevnom planinarenju sa splavarenjem, a druge u osmodnevnom planinarenju sa splavarenjem. Tokom ovih vežbi, moja grupa kampera je morala da radi timski i da se kreće zajedno. U trećoj i četvrtoj godini Izazova smo imali priliku da putujemo širom SAD-a. Tako smo naučili da sarađujemo pri planiranju puta u okviru budžeta, uz volontiranje i posete koledžima, kako bismo uvideli budućnost svog obrazovanja. Imam utisak da je odgovornost koja mi je poverena u mladosti potpomogla moje sazrevanje u globalu.

Po završetku programa, dve godine sam radio u kampu kao savetnik, sa decom u selu Šajer, gde je smeštena najmlađa grupa u kampu. Rad sa decom tih godina je bio težak, ali je predstavljao i svojevrsnu nagradu.

Posao savetnika u kampu generalno pruža velike satisfakcije. Imao sam priliku da budem uzor. Mislim da to inspiriše čoveka da što više sazri kao ličnost.
Kamp mi je omogućio da radim nešto što izvan kampa nikada ne bih radio, kao što su brojne aktivnosti na otvorenom i razvoj veština života u prirodi.

Razvoj tehnologije u savremenom dobu dovodi do toga da deca provode sve manje vremena na otvorenom, a sve više sa video igrama, mobilnim telefonima i računarima. Kamp pruža priliku da se deca odvoje od tehnologije i da istraže druge zabavne aktivnosti.

U kampu sam stekao novu porodicu. Kao kamper i savetnik sam se radovao dolasku leta i odlasku u kamp, što se ne može reći i za povratak kući. Kamp nudi iskustvo koje bi trebalo da bude dostupno svima.

Prevod








U jednom od narednih tekstova objavljujem iskustva i naših kampera!