30 Apr 2016

Jedanaest saveta za čeličenje kampera


Ova generacija dece se često naziva „generacija porcelanskih šoljica“  


Česti događaji nasilja među mladima i tuča i pucnjava po osnovnim školama su nas duboko pogodili. Širom zemlje, ljudi su opsednuti vestima o ovakvim dešavanjima – razmišljaju kako će pogođeni ikada nastaviti svoje živote. Dobra vest, ako se takva uopšte može naći u tragedijama, jeste da ljudi nalaze načina da krenu dalje. Ipak, život je mnogo više od prevazilaženja tragedije – podrazumeva suočavanje sa svakojakim izazovima, a spoznaja kako se sa njima izboriti čeliči čoveka. Suočavanje sa izazovima u našem umu stvara put ka novim rešenjima nekih budućih izazova. Vi, kao osoblje kampa, možete pomoći kamperima i samim sebi da se očeličite za čitav život.

Deca se suočavaju sa do sada neviđenim izazovima. Ova generacija dece se često naziva „generacija porcelanskih šoljica“ (Volpitta & Haber, 2012). Deca su toliko krhka, da se rasprsnu kao porcelanske šoljice čim nešto krene naopako. Pojmovi „roditelji-sateliti“, „roditelji za volanom“ i „prilepljeni roditelji“ se odnose na roditelje koji se previše mešaju u živote svoje dece i stalno ih štite od bilo kakve nelagodnosti. Tako nastaju deca koja ne umeju da se izbore sa frustracijom, suoče sa nedaćama ili rešavaju probleme. Deca odrastaju sa minimalnom otpornošću, jer im fali upravo ono što im najviše treba: odrasla osoba koja će ih pustiti da se sami izbore sa svojim izazovima.

Definicija otpornosti


Ranije se otpornost definisala kao sposobnost pozitivne reakcije na nepoželjne situacije, kao što su prirodne nepogode, ratovi ili nesreće sa teškim povredama (Volpitta & Habner, 2012). Oni koji prežive se smatraju otpornim, za razliku od emotivno osakaćenih. Potrebno je proširiti definiciju otpornosti, tako da obuhvati sposobnost osobe da se izbori sa bilo kakvim stresom, izazovima ili nedaćama. Ovakva proširena definicija predstavlja šansu za letnji kamp. Učiti omladinu kako da razvije skupine veština, koje su potrebne za suočavanje sa svakim novim izazovom ili poteškoćom u svakodnevnim odnosima može dovesti do suštinske transformacije. Kampovi su pravo mesto za čeličenje jer postiču kampere da na bezbroj zdravih načina prihvataju izazove.

Čeličenje je proces koji se može naučiti. Određene karakteristike pomažu našim kamperima da razviju otpornost (Ginsburg, 2011). Kenet Kinsburg, pedijatar – specijalista za adolescentsku medicinu pri Dečijoj bolnici u Filadelfiji i Vanredni profesor pedijatrije na Medicinskom fakultetu Univerziteta Pensilvanije svoj model naziva Sedam C – kompetentnost (Competence), poverenje (Confidence), povezanost (Connection), karakter (Character), doprinos (Contribution), borba (Coping) i kontrola (Control). Iako njegov model ne daje uputstva za izgradnju ovih veština, cilj mi je da vam pomognem da shvatite sopstvenu ulogu u razvoju alata kojima će se kamperi očeličiti.

Zašto je kamp idealno mesto za čeličenje


Istraživanja ukazuju da četiri zaštitna faktora (Levine, 2012) pomažu omladini u razvoju i čeličenju:
1. Nestruktuirana igra – kampovi su idealno mesto za nestruktuiranu igru, imajući u vidu da su škole akademsku strogost podigle do novih nivoa, ispunjenih stresom.
2. Ograničen pritisak za postizanje rezultata – za razliku od škole, kampovi brišu stres i dopuštaju deci da se razvijaju, bez pritiska da budu najbolji.
3. Vreme za istraživanje – deca sve ranije počinju da koriste tehnologiju kao strategiju „instant-rešenja“, bez razvoja veština koje su potrebne za kreativnost i istraživanje, čime vreme za istraživanje nestaje.
4. Vreme za analizu i interakciju – u današnjem svetu instant-rešenja, sve je manje vremena za ličnu analizu, razmišljanje i razvoj međuljudskih veština u ličnom kontaktu.

Suština je u tome da kamp nudi ono što je mladima potrebno da se očeliče, a što im nedostaje kući ili u školi.

Mentalni razvoj

Najjednostavnije rečeno, mozak novorođenčeta je kao džungla. Iskustva odojčadi sa starateljima i svetom koji ih okružuje pomažu da se ova nepregledna džungla neurona raskrči i stvore brže putanje (poput auto-puta kroz šumu), pomoću novih iskustava i veština. Kada mozak koristimo da gradimo putanje za suočavanje sa izazovima, prilagođavamo ga da se suočava sa novim izazovima. Ako ne dozvoljavamo deci da se samostalno suočavaju sa izazovima, njihov mozak će teško razviti putanje za uspešno suočavanje sa izazovima.

Kao osoblje kampa, možete se očeličiti zajedno sa svojim kamperima. Evo jedanaest saveta za zajedničko čeličenje sa kamperima, na putu ka životnom uspehu.

1. Blagodeti neuspeha

Neuspeh je ključni sastojak za razvoj veština otpornosti. Šta ste naučili iz svojih brljotina? Da li ste dobili motivaciju da uložite veći napor na pronalaženju različitog puta ka uspehu ili možda da pokušate nešto sasvim novo? Neuspeh nam nudi šansu da realno sagledamo sebe. Možemo li ohrabriti kampera koji je doživeo neuspeh da nastavi da se bori sa izazovima? Kamperi moraju da nauče da neuspeh ne znači smak sveta. Neuspeh je nužan kao podsticaj umu da testira druge putanje za suočavanje sa izazovom i kreira nove neuronske puteve za rešavanje problema. Istinska sposobnost i samopouzdanje nastaje kada se suočimo sa ozbiljnim izazovima i shvatimo da smo u stanju da ih prebrodimo.

2. Podsticanje truda i razvoja

Suština letnjeg kampa nije isključivo u pobedi. Nekima je pobeda u takmičarskim igrama bitna. Međutim, modeli čeličenja se fokusiranju na podsticanje truda, kako bi deca naučila da očvrsnu i isprobaju nešto novo. Ako je vaš cilj trud a ne pobeda, kamperi se neće osećati kao gubtnici niti će im pasti na pamet da odustanu kada se suoče sa preprekama.

3. Da li sva deca zaslužuju medalje?

Da li ste u stanju da napravite jasnu podelu svojih snaga i slabosti? Svima nam je ovo potrebno da bi smo zaista spoznali ko smo i da ne bismo pucali po svim šavovima kada nam stvari ne idu na ruku. Kamperima treba dati „realističnu“ sliku njihovih snaga i slabosti, kako bi stekli realniju sliku o sebi – na osnovu činjenica. Na primer, ako deca dobijaju medalje bez truda ili za slabe veštine, postaju narcisoidna. To znači da deca imaju preuveličanu sliku svojih sposobnosti, što dovodi do anksioznosti jer znaju da nemaju oblast u kojoj briljiraju. A ni ne moraju je imati – što važi i za vas. Budite fenomenalni u onome što volite – bez osećaja griže savesti što niste sjajni u svakoj oblasti.

4. Instant-rešenja ne razvijaju ni otpornost ka frustraciji, ni jednaka dostignuća

Dostignuće i istinko samopouzdanje su plodovi truda i napornog rada. Možete dozvoliti sebi i kamperima „luksuz“ da se suočite sa frustracijom. Svako treba da nauči da nastavi dalje – inače uči da lako odustaje, postane nemotivisan u frustrirajućim situacijama i lako pada u dosadu. Moramo podsticati naše kampere da se suočavaju sa ozbiljnim izazovima i da guraju ka cilju!

5. Istinsko samopouzdanje i sigurnost

Šta je izvor sigurnosti? Kladim se da je donosi suočavanje sa poteškoćama i pronalaženje puta ka uspehu. Setite se bilo kog dostignuća kojim ste se ponosili. Verovatno vam je trebalo podosta da ih savladate, a verovatno se sećate fenomenalnog osećaja kada ste konačno pronašli put do cilja. E, to je pravo građenje sigurnosti! Koristite sopstvena iskustva u razgovoru sa svojim kamperima koji se spotaknu na ovom putu. Vaše priče će im pomoći da pronađu način da krenu dalje, jer se ugledaju na vas.

6. Da li je svaki kamper „zvezda“?

Po čemu ste jedinstveni i posebni? Svaki kamper je poseban zbog svojih jedinstvenih osobina, iskustava, ćefova, interesovanja i talenata – baš kao i vi. Naša uloga kao osoblja kampa je da pomognemo kamperima da krenu putem svojih strasti, odlučnim korakom uzbuđenja. Šta vaš kamper zaista voli da radi? Svako dete može biti zvezda na svoj način, ako pronađemo konkretan način koji će im pomoći da zablistaju u sopstvenim očima. Na nama je da kampere podstaknemo na samostalnu procenu uspeha – ne po našim idejama, niti po onome što roditelji misle da je za njih dobro.

7. Tačke kontakta

Kamp predstavlja idealno mesto za podršku kamperima u razvoju značajnih odnosa, koji mogu potrajati do kraja života. Mogu se čuti kamperske priče o „pravim“ prijateljima u kampu. Svakom kamperu treba još dva-tri kampera u koje će imati poverenja da ih upoznaju, da im čuvaju leđa i koje će voleti takve kakvi jesu. Takođe im trebaju dve-tri odrasle osobe sa kojima će se u kampu osećati sigurno. Izgradnja ovih moćnih tačaka kontakta sa bliskim vršnjacima i odraslima je u samoj suštini sjajnih letnjih uspomena vaših kampera a i vas sami, jer se kroz njih stvara povezanost i osećaj pripadnosti kampu!

8. Podsticanje inkluzivnog ponašanja, umesto ekskluzivnog

Koji ste tip lidera? Da li ste u stanju da vodite davanjem ličnog primera inkluzije i prijateljstva spram čitavog tima kampa, ili ćete koristiti ekskluziju, tračeve i maltretiranje? Kamperi će slediti vaš primer! Dozvolite im i podstaknite ih da iskažu pozitivno liderstvo spram drugih, na osnovu primera koji im dajete. Ako dajemo lični primer brižnog i empatičnog ponašanja, pomažemo kamperima da svet ne gledaju kao narcisističko mesto, u kome je „Ja“ bitnije od zajednice. Deca će rado zastupati prave vrednosti i doprinositi inkluziji drugih – za njih će ovo biti prava nagrada. Pomažući drugima razvijamo pozitivne neurotransmitere u mozgu, koji imaju kumulativni uticaj na otpornost.

9. Dosada, frustracija, razočaranje i strpljenje

Tehnologija nam nudi instant-rešenja za dosadu. Deca uključe ekrane u bekstvu od osećaja dosade, razočarenja ili frustracije. Možda se i vi tako ponašate! Naši mozgovi moraju da nauče strategije rešavanja problema kada se suočavamo sa ovakvim osećanjima. Možete li pomoći kamperima da se okupe i zajedno sa osobljem razgovaraju kada ih uhvati dosada? Da li im možete pomoći da reše problem ovih osećanja na kreativan način i da se pri tom zabave? Kada im pomognete da iznađu alternative za blokade, njihovi umovi će naučiti da pronađu nove puteve kroz dosadu, frustraciju i razočarenje u budućnosti, uz razvoj stripljenja.

10. Da li ste etični i fer?

Koliko ste etični i fer? Da li ste u stanju da odete u trpezariju i strpljivo čekate u redu, bez upadanja? Da li ćete sačekati da se prvo svi posluže pre nego što krenete da ponovo napunite tanjir? Da li možete da pokažete kamperima da pripadate zajednici? Pridržavanje pravila je u osnovi pripadnosti određenoj zajednici. Ako živimo po pravilima koja su postavljena za spavaonicu i kamp i pomažemo kamperima da ih se pridržavaju, učimo ih da poštuju druge i njihove zajednice.

11. Podsticanje pozitivnog razmišljanja i optimizma

Sposobnost oporavka se odnosi na pronalaženje zraka sunca čak i po najtmurnijem danu. Možete prolaziti kroz bolno iskustvo, ali očekujete da će vam sve to doneti nadu u bolju budućnost ili zahvalnost za ono što imate. Neki se smeju ili šale kada se prisete koliko je neko iskustvo bilo teško, ili shvataju da je moglo biti i gore. Naći načina da se težak period posmatra kao izazov koji bi trebalo prevazići je strategija razmišljanja koja razvija sposobnost oporavka (Fredrickson, 2009). Ovi saveti vam mogu biti od pomoći da osposobite kampere da se oporave posle teških situacija, što predstavlja neophodnost za životni uspeh.

Dr Džoel D. Habner


Literatura
Frederickson, B. (2009). Positivity: Top-notch research reveals the 3-to-1 ratio that will change your life. New York, NY: Three Rivers Press. Ginsburg, K. (2011). A parent’s guide to building resilience in children and teens: Giving your child roots and wings. American Academy of Pediatrics.
Levine, M. (2012). Teach your children well: Parenting for authentic success. New York, NY: Harper.
Volpitta, D. & Haber, J. (2012). The resilience formula: A guide to proactive, not reactive parenting. New York, NY: Widener Publishers.
Joel Haber, PhD, is a clinical psychologist and international speaker on resilience and bully prevention. He is a consultant to ACA and trains summer camp staff each year. Dr. Haber was recently awarded two speaker grants from the U.S. State Department to help both South Korea and Japan reduce bullying problems and build resilience skills for their youth.

Članak je prvobitno objavljen u izdanju maj/jun 2014 Camping Magazine

prilagođen
Prevod Lana