2 Jun 2014

Kad dizajniranje video igara od dečijeg sna postane realnost i profesija




Tokom odrastanja, skoro svako dete koje voli video igre je poželelo, barem jedanput, da ima mogućnost da napravi svoju video igru. Danas je ta mogućnost dostupna i realna. Deca  tokom boravka u „Komp Kampu“ uče da dizajniraju PC video igre i da svoje veštine razvijaju i nakon odlaska iz kampa. Sa njima u ostvarivanju te priče, osim osoblja kampa, rade i profesionalci iz Mad Head Games studija. Ovom prilikom vam predstavljamo Uroša Banješevića i Nenada Tomića, osnivače Mad Head Games studija, sa kojima smo razgovarali o mogućnostima i značaju neformalnog obrazovanja dece u oblasti gejm dizajna.

1. Kako ste došli na ideju da osnujete Mad Head Games?

Nenad: Mad Head Games smo osnovali Uroš, Aleksa i ja sredinom 2011. godine. Pre osnivanja našeg studija iza sebe smo imali već blizu šest godina rada i iskustva u dizajniranju video igara, naravno svaki u različitoj oblasti rada. Ono po čemu je naš tim specifičan je to da nas nije vezivao samo posao i strast ka dizajniranju video igara, već smo se družili i mimo posla.

Uroš: Pre osnivanja Mad Head Games studija radili smo na različitim projektima za druge studijske kuće, neki projekti su bili uspešni, neki manje uspešni, ali kako je vreme prolazilo postajalo je sve očiglednije da je samo pitanje vremena kada ćemo započeti našu samostalnu priču. Pravi trenutak za to se stvorio 2011. godine i tako je nastao Mad Head Games. Pored profesionalizma, naš tim vezuju prijateljstvo i međusobno poverenje, što je plus u poslu kojim se bavimo.

2. Jedna od igara koju ste dizajnirali „Rite of Passage – The Perfect Show“ bila je prva na Big Fish Games Top 100 PC igara. Možete li nam reći nešto više o tome i kako je došlo do saradnje sa kompanijom Big Fish Games?

Uroš: Ona je prva sa kojom smo krenuli u osvajanje tržišta, ali nije jedina. Svaka igra koju smo napravili je bila na Big Fish Games Top 100 listi. Rite of Passage je bio naš test, da dokažemo da možemo da pravimo igre koje će ljudi želeti da igraju, koje će zaista biti zanimljive. Tada smo definisali da želimo da se specijalizujemo u kreiranju Hidden Objects / Puzzle Adventures  video igara, da kontinuirano učimo i razvijamo se kao tim i kao individue, a da kasnije ako bude prilike  krenemo sa većim projektima. Naravno, rekli su nam da je nakon prvog puta teško ponoviti i prevazići prethodni uspeh, ali mi smo to uspeli četiri puta zaredom. To nam je bio jasan znak da kvalitetno radimo i da nije u pitanju početnička sreća.

Nenad: Želeo bih samo da pojasnim čitaocima kako funkcioniše naša, ali i saradnja ostalih developera širom sveta, sa kompanijom Big Fish Games. Naime, mi kao developeri pravimo video igre, a Big Fish je ustvari izdavač, oni je prodaju. Pored toga, oni imaju i svoj razvojni tim koji se bavi kreiranjem igara. Naravno, zbog posedovanja najpotpunije i najdetaljnije analitike, oni znaju šta njihovi korisnici žele, tako da su njihove igre među najpopularnijim i najprodavanijim. Njihovo pravilo je da svakog dana na tržište lansiraju po jednu novu video igru. Sarađuju sa gejm developerima iz čitavog sveta, što ukazuje na to da je konkurencija izuzetno jaka. Njih ne interesuje odakle ste, već je važno da imate dobar proizvod i da težite pomeranju postojećih granica.

3. Na koji način video igre doprinose mentalnom razvoju deteta i kako utiču na kreativnost?

Nenad: Kao što postoje studije i tekstovi koji govore u prilog tome da su gejmeri manje skloni nasilju, ima i onih koji govore suprotno. Početkom ove godine Obama je zatražio da se sprovede detaljno istraživanje koje bi pokazalo da li postoji veza između igranja nasilnih video igara i porasta stope kriminaliteta. Mišljenja sam da igranje video igara može pozitivno da utiče na razvoj deteta. Ako krenemo od samog značenja pojma igre doćićemo do zaključka da je ona sastavni deo psihofizičkog razvoja deteta. Video igre su samo izmeštene u virtuelni svet, ali utiču na razvoj deteta. O njihovom značaju govori i to što su sve više prisutne u obrazovanju. Deca kroz različite vrste video igara mogu lakše savladati gradivo, mogu razvijati svoju kreativnost i maštu. Naravno, u igranju video igara ne treba preterivati. Kao što nije zdravo trčati deset sati bez prestanka, tako nije dobro preterivati u igranju video igara.

Uroš:  Mislim da smo mi kao tim dobar primer da igranje video igara nije nešto što je loše. Mi smo od malena voleli da igramo video igre i želeli smo da jednog dana naučimo i da ih pravimo. Tu mogućnost današnja deca imaju u Komp Kampu. Video igre kod dece razvijaju analitički i kritički način razmišljanja, kompetitvni duh, timski rad i učenje da ne možeš uvek i u svemu pobeđivati.To govorim iz ličnog iskustva.

4. Koja je vaša omiljena video igra i zašto? Da li u slobodno vreme, ako ga imate, igrate video igre?

Nenad: Što se slobodnog vremena tiče trudimo se da ga imamo, bez obzira na naporan raspored. Igranje video igara je sastavni deo našeg posla, jer u toku njihovog kreiranja, iste moramo  da testiramo. Mimo posla, ponekad se nađe prostor u rasporedu da se odigra neka video igra. Jako mi je teško da izdvojim jednu video igru kao omiljenu, jer ih imam više. Neka to bude Warcraft 3, jer sam najviše vremena provodio igrajući ovu strategiju.

Uroš: Mislim da je svaka igra koju je izdao Blizard studio odlična i dosta vremena sam provodio igrajući njihove igre. U omiljenu video igru uvrstio bih i Diabla. Danas, je situacija drugačija. Nemamo više toliko slobodnog vremena, kao nekada, ali tu su „pametni telefoni“ i tableti, na kojima odigramo neku od manjih video igara u toku pauze.

5. Više godina sarađujete sa Komp Kampom. Kakvo je vaše mišljenje, kao gejm developera, zašto je ova vrsta neformalne edukacije bitna za decu?

Uroš: Kod nas u okviru formalnog obrazovanja ne postoji smer koji se konkretno bavi gejmifikacijom, gde bi deca mogla da nauče nešto o tome. Komp Kamp, kao neformalan vid obrazovanja, je jedini način da deca dođu do neophodnih informacija kako da prave video igre. Veliki je uspeh kada vidite da dete koje bez nekog predznanja dođe u kamp za tih dvanaest dana boravka napravi svoju video igru. To je onaj deo praktične primene naučenog koji izostaje u formalnom obrazovnom sistemu, gde se deca bombarduju teorijom, a ne ukazuje im se gde naučeno mogu primeniti.

Nenad:  Kreiranje video igara je multidisciplinarna stvar i to je ono što Komp Kamp nudi deci koja dođu. Za decu tog uzrasta mogućnost pravljenja video igara je višestruko korisna. Za početak, oni moraju biti vizionari, moraju razmisliti i osmisliti svoju video igru, moraju znati kako će grafički izgledati njihova video igra, dok kasnije moraju naučiti i matematičke operacije koje će im olakšati programiranje igre, kako da ubace muzičku pozadinu itd. Ono što nauče u kampu, ako kasnije nastave da razvijaju može im omogućiti da kada odrastu lakše pronađu posao u IT sektoru. Do tada mogu postati samostalni vrlo rano, jer će naučiti kako da naprave proizvod koji će im omogućiti da zarade džeparac. U ovome se može videti i ona preduzetnička crta značaja neformalnog učenja i koristi od boravka u kampu.



Intervju uradila
PR KompKampa