26 Jun 2014

Kako zaštititi dete od opasnosti na internetu, razgovarali smo sa psiholozima u TIM centru



Milica Prijović, Snežana Subotić i Bojana Filipović u TIM Centru

Razvoj interneta nam je doneo efikasnost u obavljanju svakodnevnih aktivnosti, olakšano umrežavanje i komunikaciju, ali i niz bezbednosnih problema kojima smo svi izloženi, a naročito najmlađe generacije. O bezbednom korišćenju interneta, naročito društvenih mreža i tome kako uputiti dete da se ponaša bezbedno na internetu i da prepozna potencijalnu opasnost razgovarali smo sa psiholozima Tim Centra, Milicom Prijović i Bojanom Filipović.

1. Zašto, kao psiholozi, smatrate da je bezbednost dece na internetu jedna od gorućih tema današnjice?

Bojana: Svedoci smo toga da je napredak interneta veoma brz, a zaštita i bezbednost dece na internetu ne prati tu brzinu razvoja. Većina roditelja ne može da isprati tolike promene, a od njih se očekuje da vaspitavaju dete i uvode ga u različite segmente života. Obično nam se čini da se deca bolje snalaze od roditelja u tom virtuelnom svetu i naš zadatak je da roditelje uputimo kako da budu više uključeni u svakodnevni život njihovog deteta, a između ostalog i u virtuelni svet, naročito na društvenim mrežama.

2. Kako se manifestuju prvi znaci koji roditeljima mogu skrenuti pažnju da je dete na putu da postane zavisnik od interneta?

Milica: Prvi znak koji roditeljima može skrenuti pažnju da je njihovo dete na putu da postane zavisno je sve duži boravak deteta na internetu. Razvojem tehnologije, a naročito mobilne industrije, deca sve češće i duže provode vreme na internetu. Najbolji kriterijum, prema kojem roditelji mogu sa sigurnošću znati da je njihovo dete na putu da postane zavisnik, je ako dete dnevno provodi više od osam sati na internetu. Ono što roditelji moraju znati je da dete boravkom na internetu razvija određen vid tolerancije u smislu da to zadovoljstvo koje oseti boravkom na društvenim mrežama, umrežavanjem, deluje kao stimulacija, ali da vremenom zahteva sve duži boravak na internetu kako bi se postigla početna satisfakcija. Na primer, deca umrežavanjem i deljenjem različitih sadržaja na Fejsbuku dobijaju lajkove što im imponuje i podstiče ih da vreme češće provode na ovoj mreži. Osim navedenog znaka, još jedan upečatljiv znak je da se svakodnevne aktivnosti deteta menjaju. Dete postaje manje zainteresovano za realna događanja, a preokupirano onim što se dešava na internetu. Takođe, primetno je da takva deca ako im roditelji zabrane korišćenje interneta postaju nervozna i razdražljiva.

3. Postoje istraživanja koja ukazuju da multitasking na internetu nepovoljno deluje na razvoj čeonog režnja mozga deteta i njegov emocionalni razvoj. Možete li nam reći nešto više o tome?

Bojana: Rad na računaru i internet nam omogućavaju da radimo više stvari istovremeno. Deca su navikla da na računaru istovremeno slušaju muziku, odgovaraju na mejlove, proveravaju dešavanja na društvenim mrežama, odnosno da istovremeno primaju veliki broj stimulacija iz spoljašnje sredine. To je nešto što je za njih prividno normalno i predstavlja ustaljen način funkcionisanja. Multitasking im stvara iluziju poboljšane efikasnosti. Međutim, istraživanja pokazuju da se u takvim uslovima kvalitet rada smanjuje. Na mozgu, sa neurološkog aspekta, dolazi do niza promena i posledice se odražavaju i na frontalni režanj.

4. Ove godine u vašem kampu razvojnih veština “Korak napred” sa decom ćete pričati o bezbednosti i bezbednom ponašanju na internetu. Šta će deca moći da nauče?

Milica: Sa decom ćemo pričati kako da bezbedno koriste internet, šta je ono što je dozvoljeno, a šta nije. Ukazaćemo im na paralelu da ono što je dobro u stvarnom životu je dobro i na internetu i obrnuto. Trudićemo se da ih savetima usmerimo kako da sačuvaju svoje lozinke, koje fotografije da postavljaju i da li da ih postavljaju, na koji način da se predstavlaju na internetu, da li da navode svoje lične podatke i koje bi trebali, a koje ne bi trebali da iznose. Bićemo usmereni na te sitnice koje su veoma važne, a na koje se ne obraća naročita pažnja.

5. Koliko su deca svesna opasnosti koje ih vrebaju na internetu?

Milica: Deca mahom naivno pristupaju internetu, tako da nisu svesna mnogobrojnih opasnosti koje ih vrebaju. U našoj zemlji je pokrenuta inicijativa da se više govori o ovoj temi i krenulo se u realizaciju sa konkretnim projektima (npr. “Klikni bezbedno” i “Pametan klik”), ali to je još uvek nedovoljno. Roditelji često žele da im dete ima sve što imaju i druga deca, pa im tako obezbede kompjuter i internet i praktično ih nespremne puste u virtuelni svet, bez da su sa njima razgovarali o opasnostima sa kojima se tamo mogu susresti. Dosta literature o ovoj temi je prevedeno na srpski, tako da je bitno edukovati roditelje i uputiti ih kako da na najbolji mogući način zaštite svoje dete.

6. Kako deca da prepoznaju da im je ugrožena bezbednost na internetu i kome da se obrate za pomoć? Šta biste posavetovali roditelje?

Milica: Ono što je najbitnije je da roditelji komuniciraju sa svojom decom i da su u toku sa svakodnevnim dešavanjima u životu deteta, naročito kad je internet u pitanju. Dobra komunikacija između roditelja i dece je važna zato što su oni prva instanca kojoj će se dete obratiti u slučaju da nešto krene naopako. Da bi mogli da upozore svoje dete na potencijalnu opasnost, roditelji treba da znaju koji su to mogući problemi koji se mogu javiti na internetu i da o tome razgovaraju sa detetom. Svako dete treba da zna da nikome od prijatelja ne sme da daje lozinke svojih profila, osim eventualno roditeljima. Ukoliko detetu stignu različite poruke neprijatnog sadržaja, počne sa verbalnim maltretiranjem, ukrade njihove fotografije i objavi ih bez dozvole, ono treba da zna da se bez čekanja obrati roditelju, da nije dobro da se za ovakav problem poveri samo prijateljima. Prijatelji retko kad mogu da im pruže pravu vrstu pomoći.

7. Na jesen počinjete sa realizacijom jednog projekta koji je od izuzetnog značaja za osvešćivanje kak dece, tako i roditelja o bezbednosti na internetu. Možete li nam reći nešto više o tome?

Bojana: Trenutno smo u fazi prikupljanja sredstava za projekat “Bezbedno ponašanje na internetu” koji se odnosi kako na bezbedno ponašanje dece na internetu, tako i na preveniranje zavisnosti od interneta. Projekat predviđa rad na tri nivoa: rad sa decom, roditeljima i zaposlenima u školi (psiholozi, pedagozi, nastavnici građanskog vaspitanja i informatike). Deca treba da nauče i usvoje šta treba da rade, a šta ne i koji su to vidovi druženja koji ih mogu povezati sa vršnjacima, a da to ne bude isključivo putem računara i interneta. Nastavnike i ostalo osoblje koje neposredno radi sa decom treba obučiti kako da oni prepoznaju određena ponašanja, kako da posavetuju decu, kako da se ponašaju ako se dogodi određen problem u školi i sl. Roditeljima treba dati konkretna uputstva kako da se postave i šta da rade u ovakvoj situaciji.

Još jedan od ciljeva je da se oni koji prođu naše edukacije kasnije uključe kao edukatori i ta znanja prenesu dalje, nastavnici deci, roditelji međusobno na roditeljskim sastancima. Na kraju realizacije projekta imamo u planu da napravimo završni događaj na kojem bismo prezentovali rezultate koji su postignuti.

Autor intervjua: Snežana Subotić