2 Oct 2014

Pismo kampera poslednjeg dana u kampu

Dragi naši kamperi i roditelji,

nismo odoleli da vam ne prevedemo jedno divno pismo deteta, a kakvih je i u našim redovima bezbroj.
Pročitajte i javite nam da li ste se pronašli :)




Autor: dr Kristofer Turber

Dragi Mama i Tata,

Znam da sam bio nervozan kada ste me ostavili u kampu, ali sada ne želim da idem. Proveo sam se sjajno! Obožavam ovo mesto! Da li biste, molim vas, mogli da platite da ostanem još malo i da dođete po mene krajem leta? To bi bilo sjajno!

Ono što mi se najviše sviđa u kampu je to što ovde mogu da budem ono što jesam. U školi i komšiluku se sva deca trude da budu... Ne znam... ista. Svi u školi žele da nose „kul“ odeću i da se druže sa „popularnom“ decom. I ja sam bio takav, ali nikada nisam upao u „in“ ekipu. U kampi je drugačije. Ovde je nebitna marka odeće. Ljude nije briga da li je neko dobar ili loš sportista.  Osoblje nam stalno govori: „Bitno je kako tretiraš druge.“ Mislim da su u pravu i trudim se da tako i radim.

Kad smo kod ponašanja prema drugima, trebalo bi da pomenem da sam u kampu stekao brdo prijatelja. Moj savetnik kaže da ne moramo svi da budemo najbolji drugari, već samo da se međusobno poštujemo. Da li biste se začudili da vam kažem da sam u kampu stekao najbolje prijatelje? To je jedan od razloga zbog kojeg želim da ostanem! Stalno se družimo i lepo se zabavljamo. Sve je mnogo bolje nego u školi. Doduše, nedostaje mi telefon. I vi mi nedostajete, ali ne onoliko koliko sam mislio. Nadam se da se ne ljutite što sam vam samo jednom pisao. Bio sam veoma zauzet!

Kad me vratite kući, biću drugačiji. Biću tužan što napuštam drugare iz kampa, pa ću možda neko vreme biti tih ili neraspoložen. Nekad ću stalno želeti da pričam o kampu. Ispričaću vam sve o oluji tokom kampovanja u prirodi, žmurkama koje smo igrali po čitavom kampu i pesmi koju smo smislili o pilećim pljeskavicama. U drugim periodima možda neću uopšte želeti da pričam. Ali, ne brinite – do sledećeg leta ćete čuti većinu mojih kamperskih priča. Prijavili ste me za sledeće leto, zar ne?

Vođa moje spavaonice kaže da roditelji u vezi sa kampom obožavaju činjenicu da su po povratku deca veoma mirna. Valjda se to odnosi na nameštanje kreveta i postavljanje stola bez zahteva roditelja. Ja sam sve to radio u kampu... ali ne očekujte da to po povratku kući potraje. Mislim, da me ne shvatite pogrešno: vi ste sjajni roditelji i sve što uz to ide. Ali nešto u kampu mi pomaže da budem od pomoći i ljubazan prema ostalima.

Šta mi to toliko prija na svežem vazduhu, u prelepoj prirodi, sa kul savetnicima? Nikad nisam bio srećniji, ali sam i tužan što odlazim. U svakom slučaju, baš ste face što ste me poslali u kamp. Zvuči čudno, zar ne? Kao: „Hvala što ste sjajni roditelji jer ste me poslali od kuće na neko vreme.“ Neki roditelji ne bi razumeli, ali mislim da to za vas ne važi. Ako sada to ne vidite, shvatićete kad vidite koliko sam porastao. Ne mislim u visinu... Mislim na razvoj.

Voli vas,
Vaše dete
Izvor: Letter on Closing Day. By: Dr. Christopher Thurber
prevod: Lana