25 Feb 2015

Draga nesavršena mama

Stalna saradnica KompKampa, Lana zapravo Darinka, opet nas je obradovala prevodom jednog sjajnog teksta  pisca  .

Draga Mama,

Viđam te svuda. Videla sam te kako u javnosti vičeš na svoju decu, videla sam te kako ih ignorišeš na igralištu, videla sam te kako dovodiš decu u predškolsko, u donjem delu pidžame i neokupana. Videla sam te kako preklinješ, podmićuješ i pretiš svojoj deci; videla sam te kako se dovikuješ sa suprugom, majkom i sa policajcem na pešačkom.

Videla sam te kako trčiš za decom, kako se prljaš i ponekad na sav glas psuješ kad zvekneš koleno. Videla sam te kako deliš milk-šejk sa hiperaktivnim četvorogodišnjim detetom. Videla sam kako deci brišeš slince golom rukom, pa ih obrišeš o sopstvene farmerke. Viđala sam te i kako svoje detence nosiš naopako u poteri za loptom koja se otkotrljala.

Isto tako sam te gledala dok škrgućeš zubima dok ti dete kuka što ga teraš da vežba klavir, fudbal ili košarku, šta god. Gledala sam kako zatvaraš oči i kako se smiruješ pred prosutim mlekom u gepeku. Gledala sam te i kako plačeš dok očajnički ribaš bojice sa najbolje, brendirane tašne koju imaš. Gledala sam te i kako špartaš uzduž i popreko ispred kuće.

Videla sam te u čekaonici kod lekara. Videla sam te i u apoteci. Videla sam te umornu i uplašenu.
U stvari, baš sam te se nagledala.

Viđam te svakog dana.


Ne znam da li si planirala da postaneš majka. Da li si od najranije mladosti znala da želiš da na ovaj svet doneseš decu, da ih paziš, ili je ti uloga majke servirana bez ikakve najave. Ne znam da li sve to ispunjava tvoja očekivanja, ili si svoje prve dane majčinstva provela u strahu da nikada nećeš osetiti ono što si mislila da bi trebalo da bude „majčinska ljubav“ spram svog deteta.  Nemam pojma da li si se mučila sa neplodnošću, ili si izgubila dete, ili ti je porođaj bio traumatičan. Ne znan da li si dete iznedrila iz sopstvenog tela, ili si porodicu formirala tako što si u nju dovela dete.

Ipak, znam dosta o tebi.

Znam da nisi dobila sve što si želela. Znam da si dobila obilje stvari za koje nisi imala pojma da ih želiš dok se nisu stvorile pred tobom. Znam da ne veruješ da daješ sve od sebe, da misliš da možeš bolje. I znam da ti ide bolje nego što misliš.

Znam da u očima svog deteta, svoje dece, vidiš samu sebe. Znam i da se to ne dešava, da vidiš stranca koji ne razume zašto sitnice detinjstva koje su tebi bile veoma bitne nerviraju to malo stvorenje koje liči na tebe.

Znam da ponekad želiš da svog tinejdžera gađaš lampom. Znam i da povremeno poželiš da svog trogodišnjaka lansiraš kroz prozor.

Znam da se uveče, kada se sve stiša, ponekad sklupčaš u krevetu i plačeš. Znam da ponekad ne učiniš to, iako želiš.

Znam da ima toliko teških dana da prosto jedva čekaš da im dođe kraj, pa te pred spavanje deca grle i ljube, govoreći ti koliko te vole i koliko žele da budu kao ti – e onda poželiš da dan potraje doveka.


Ali toga nema. Svaki dan ima kraj, a sledeći donosi nove izazove. Temperatura, slomljeno srce, domaći iz likovnog, novi drugari, novi kućni ljubimci, nove svađe. I svaki dan radiš ono što moraš.


Rešavaš stvari jer ti je to u opisu radnog mesta. Odlaziš na posao ili staviš ručak da se  krčka ili odlaziš u vrt ili zakačiš bebu na leđa i izvučeš usisivač.


Prekidaš svaki posao da bi posredovala u svađi oko toga čiji je red da koristi flomaster neke boje, da poljubiš da prođe ili da objasniš koju vrstu karmina nosi Pinokijeva mama.



Znam da imate vreme golicanja pod šatorima od ćebadi i da na pamet znaš tekst barem osam slikovnica. Čula sam da k'o luda plešeš kada si sama sa svojom decom. Da se ne stidiš da pred njima puštaš gasove ili podriguješ i da smišljate smešne pesmice o grašku, krompiru i siru.


Znam da sat vremena po odlasku u krevet ostavljaš sve poslove i sečeš nokat za koji tvoja trogodišnja ćerka tvrdi da joj ne da da zaspi. Znam da prekidaš pranje sudova jer deca insistiraju da im se pridružiš na čajanci. Znam da si decu hranila maslacem i džemom ravno četiri dana dok si imala grip. Znam da nad sudoperom jedeš ostatke korice hleba dok deca gledaju crtaće.

Znam da većinu ovoga nisi očekivala. Znam da nisi predvidela da ćeš nekoga tako duboko voleti ili da ćeš toliko prezirati svoje telo posle porođaja ili da ćeš biti umorna od uloge majke koju si preuzela.

Mislila si da držiš sve konce u rukama. Ili si bila zaslepljena i prestravljena. Angažovala si savršenu dadilju. Ili si napustila posao i naučila da sklapaš nameštaj za bebe. Zbunjuje te konflikt osećaja da se ništa nije promenilo od vremena dok si bila slobodna i bez dece i prisećanja izbora koje si pravila kao da ti je u koži bio uljez.


Nisi savršena mama. Koliko god se trudila i šta god isprobala. Nikada nećeš biti savršena mama.


I to te možda opterećuje. Ili si se eventualno pomirila sa tim. A možda ti to nikada nije ni predstavljalo problem.


Koliko god da činiš, uvek ima još. Bez obzira koliko malo odradila, na koncu – tvoja deca jesu voljena. I dalje ti se osmehuju, ubeđena da poseduješ magične moći da ispraviš skoro sve. Bez obzira šta se dešavalo na poslu, u školi ili tokom igre, opet si uradila sve što možeš da bi obezbedila da sutra svane i da tvoja deca budu najsrećnija, najzdravija i najmudrija – koliko god si se tome nadala.


Stara jevrejska poslovica kaže: „Na svetu postoji jedno savršeno dete, koje svaka majka ima.“


Na žalost, savršeni roditelji ne postoje. Tvoja deca će odrasti i odlučiti da se razlikuju od tebe. Odrašće uz sigurnost da neće terati svoju decu na časove klavira, da će biti popustljivija ili stroža, da će imati manje ili više dece, ili da ih uopšte neće imati.

Koliko god daleko od savršenstva bila, bolja si nego što misliš.

Jednog dana će tvoja deca k'o luda jurcati po sinagogi, vešaće se o rukohvate, a neko će ti ipak prići i reći da imaš divnu porodicu. Sedećeš u parku, deca će ti do lakata biti umazana blatom i džemom, mazaće svoj zašećereni cement po čitavim kolima, a trudnica će zastati i sa divljenjem ti se osmehnuti.


Bez obzira koliko te sumnja izjeda, nema potrebe da sumnjaš u sledeće: nisi savršena.


I to je dobro. Jer, realno – nije ni tvoje dete. A to znači da o tvojoj deci niko ne može brinuti bolje od tebe, koja poseduješ obilje razumevanja i iskustva. Niko ne zna bolje od tebe šta znači cičanje tvog deteta, šta znače njihove šale ili zašto plaču.


A kako ni jedna majka nije savršena, dobre su šanse da deliš kandidaturu sa još dve milijarde njih za Najbolju mamu na svetu.

Čestitam, Najbolja mama na svetu. Nisi savršena.

Bolja ne možeš biti.

S' ljubavlju,

Lea



Prevod: Lana
This post originally appeared on Becoming Supermommy.