Program računarskih radionica ali... Kamp je pre svega - zabava!

Program računarskih radionica za leto 2015.

http://www.compcamp.net/2015Slike/kursevi1.pdf

Program je unapredjen u odnosu na 2013. godinu, i sledeće dve ili tri godine ostaje isti.

                  Spremajući detaljan program za ovo leto, nešto malo proširen novim softverima,

razmišljala sam i želim da naglasim da je kamp pre svega odlično mesto za upoznavanje novih drugarica i drugara, te sklapanje novih prijateljstava koja uglavom ostanu u sećanju do kraja života.

Kamp povećanja samopoštovanje,  smisao za avanturu, socijalne veštine, nezavisnost, fizičke i intelektualne veštine, sposobnost da odrastu u odgovorne i uspešne ljude kroz iskustva koja su prošli i naučili o sebi u kampu. Ali, pre svega- kamp je zabavan. 

Dalje prednosti pogledajte u odličnom video zapisu, Dr. Chris Thurber, kliničkog psihologa. 

Dr. Thurber je i koautor knjige  "The Summer Camp Handbook."

Za roditelje koji šalju dete prvi put u kamp, ili razmišljaju zašto bi dete poslali u letnji kamp, preporučujem da pročitate naslove iz naše arhive:

Letnji kampovi za decu: na vaših 6 pitanja odgovorili stručnjaci

Jedanaest saveta za čeličenje kampera

Roditeljima nije lako da donesu odluku

Poruke za zabrinutog kampera

Pet načina na koje letnji kampovi pripremaju vašu decu za život

Zašto fantastični roditelji šalju decu u kamp – 5 razloga

Studija je utvrdila da su kamperi zaista srećni

U suštini, 

kamp je za mene mesto radosti i radije bih  

bio u kampu nego bilo gde drugde na planeti.

-Kamper, 2014

 

„Veseli kamper“ je fraza koja se koristi za osobu koja se raduje nečemu u bilo kojim okolnostima. 

Međutim, koliko su kamperi koji idu u letnje kampove sa noćenjem zaista veseli? 

Prošlog leta sam rešila da pronađem odgovor na ovo pitanje, kroz istraživanje u sedam različitih letnjih kampova sa noćenjem, na uzorku od preko 3.000 kampera.

Kada su kamperi popunjavali uobičajeni upitnik na kraju kampovanja (koji kampovi koriste da bi prikupili povratne informacije o iskustvima kampera), 2014. godine su dodata pitanja o tome koliko su srećni. 

Na osnovu rezultata ispitivanja 80 % od ukupnog broja kampera je navelo da su zahvaljujući kamperskom iskustvu postali srećniji, od čega 31 % dece je navelo da su zahvaljujući kampu bila „malo srećnija“, a 49 % da su bila „mnogo“ srećnija. 

Evo i nekoliko komentara:

„To mi je bio najbolji period u životu.“

„Kamp mi je omiljeno mesto na planeti.“

„Najbolja zabava godine je u kampu.“

„Sjajno sam se proveo i svi su bili prijatni.“

„Kamp je mesto zabave i radosti.“

„Kamp je baš zabavno okruženje, u kome mogu da naučim da se zabavim, gradim prijateljstva i razvijam se kao osoba.“

„Mogu da se igram sa drugarima.“

„Već pet godina dolazim i 99 % vremena sam srećan (osim na dan dolaska i na dan pakovanja).“

„Kamp me čini srećnim.“

„Savetnici su baš zabavni!“

„Kamp je sjajno, bezbrižno mesto.“

„Uživam u sigurnom, aktivnom i druželjubivom okruženju.“

„Kamp je veoma zabavan i ponekad mi nedostaje porodica, ali se najčešće osećam kao kod kuće.“

„Prija mi da pobegnem od tehnologije i uletim u nove avanture.“

„Kamp je neviđeno zabavan i daje mnogo više zabave od izležavanja na kauču.“

„Mogu da radim stvari koje ne smem kod kuće.“

„Kod kuće mi je često dosadno. U kampu – nikad.“

Pitali smo kampere i da nam kažu kako su se u emotivnom smislu osećali tokom boravka u kampu, a 86 % njih je navelo da su bili „većinom“ srećni ili „češće srećni nego tužni“, u odnosu na 14 % onih koji su bili podjednako srećni kao i izvan kampa. U stvari, 2.032 (60 %) od 3.197 kampera koji su odgovorili na pitanje je navelo da su u kampu bili „većinom“ srećni, u odnosu na 1.334 (40 %) koji su naveli da su izvan kampa bili „većinom“ srećni.

Konačno smo ih pitali šta im se sviđa u kampu i zašto bi želeli da se vrate, 1.047 kampera je pomenulo reč „zabava“, a 635 reč „drugar“.

Kamperi često opisuju kamp kao „radosno mesto“ ili „najbolje dve nedelje“ tokom čitave godine. Na prvi pogled, svako može videti da deca i savetnici koji sa njima rade u kampu deluju veoma radosno. 

Stalno su nasmejani. Deluju opušteno. Smeha na sve strane. U kampu se svaki dan dešava toliko zabavnih stvari da nije ni čudo što je kamp mesto dečije radosti. Naše istraživanje je konačno potvrdilo priče – tačno je da su deca zaista srećnija u kampu.

Zašto je to tako? 

Iako istraživanja na ovu temu još uvek nisu sprovedena, druga istraživanja u oblasti pozitivne psihologije nude odgovor. 

Martin Seligman, začetnik pozitivne psihologije i ključna ličnost u pokretu blagostanja, identifikuje pet oblasti koje dovode do stanja koje naziva „cvetanje“, koje najbolje prikazuje akronim PERMA: pozitivne emocije (positive emotion), uključivanje (engagement),  odnosi (relationships), značaj (meaning) i dostignuće (achievement). Kritičari ovog pristupa kažu da se retko gde svih pet elemenata mogu istovremeno naći, ali u kontekstu naše studije – kamp je upravo jedno od tih mesta. 

Ukratko, kamp bi mogao biti upravo ona pozitivna intervencija koja je deci potrebna da bi procvetala!

Samo napred, koristite pojam „veseli kamper“ za ljude koji su srećni i cvetaju, jer su deca u kampu zaista „veseli kamperi“!

Izvor: Study Finds Campers Really are Happy

prevod: Lana

Sledi prevod srodnog teksta: 

Why Kids Flourish at Camp

A preporučujemo knjigu:

Flourish, by Martin Seligman

Tri karakterne osobine koje deca razvijaju u kampu

Lako je naći način da naučimo decu da stave veš na pranje ili rešavaju matematičke probleme, ali ne i da im usadimo značajne karakterne osobine. Način na koji predstavljamo uzore u smislu osobina koje želimo da usadimo deci značajno utiče, pa neke od tih osobina (ljubaznost, zahvalnost i velikodušnost) deca u najvećoj meri uče od porodice i roditelja. 

Ipak, postoje i karakterne osobine koje deca najbolje razvijaju u iskustvima izvan doma, daleko od budnih očiju roditelja. Iskustva u kampu nude upravo takva iskustva, koja deci omogućavaju da razviju nezavisnost, samopouzdanje i odvažnost.

Nezavisnost

„Kad se osvrnem na svoj život, kamp je bio njegov najuticajniji deo. Iskreno mogu reći da sam baš u kampu razvila nezavisnost, stekla samopouzdanje i naučila šta zaista znači prijateljstvo.“ -Liz

Ekstremno učestvovanje u životima naše dece i konstantna komunikacija sa njima su predmet hvale savremenih roditelja. Ali kada treba da popustimo stege i da deci damo šansu da osete nezavisnost? 

Ovo predstavlja sve veći izazov u vreme kada su nama (a i njima) mobilni telefoni srasli za kuk. U stvari, današnji roditelji prosto podstiču zavisnost. Dete je zaboravilo užinu? Drugar mu je rekao nešto loše? Zaradio modricu? Odmah saznajemo za to i dolećemo u pomoć. Bez obzira da li je ovo rezultat trendova u roditeljstvu („sateliti“) ili ekstremno visokih nivoa fizičke i digitalne povezanosti, današnja deca imaju znatno manji stepen nezavisnosti od nas u njihovim godinama. 

Teško mi je da odolim da ispravljam sastav mog sina koji ide u šesti razred, „samo malo da ga sredim“ ili da mu spremim užinu kada kasni u školu. Pre trideset godina smo sa svojih 13 godina čuvali decu. Danas neki roditelji angažuju devojke za čuvanje trinaestogodišnjaka!

Kamperska iskustva nude jedinstvenu priliku za decu, da vide koliko mogu da urade sama, dok mi ne orbitiramo oko njih. Grade veštine nezavisnosti jer preuzimaju veću odgovornost za sebe i svoje stvari, samostalno donose odluke i stiču osećaj autonomije. Velikom broju dece kamp predstavlja prvu mogućnost da iskuse sve ovo.

Samopouzdanje

„Kamp  mi je zaista pomogao da podignem poverenje u samu sebe i da isprobam nove stvari. Da nije bilo kampa, bila bih isuviše stidljiva da priđem nekome i upoznam se. Kamp je imao ogroman uticaj na moju ličnost, a bez njega bih bila skroz drugačija osoba.“ -Stefani

Kada detetu kažemo da je „sjajno“ u nečemu, lako je da posumnja u tu hvalu. Mi smo, kao roditelji, takvi da svoju decu uvek gledamo kroz ružičaste naočare, u uverenju da su najbolja u _______ (popuniti po želji); a deca intuitivno znaju da ova naša ocena, koliko god pohvalna bila, najverovatnije nije tačna.

Međutim, kada im drugi odrasli mentor prema kome gaje poštovanje – kao što je savetnik u kampu – oda priznanje za pozitivnu osobinu, uticaj može biti moćan. Kada neko izvan uže porodice otvoreno prepozna jedinstvene kvalitete deteta i pomogne mu da se izbori sa slabostima, razvija se realno samopouzdanje.

Odvažnost

„Draga su mi ohrabrenja koja su mi upućivali i savetnici i kamperi da stalno isprobavam nešto novo. Volim što kamp podstiče dete na to. Atmosfera u kampu me je podstakla da se istaknem i da budem jedinstvena, na način na koji bi me kući bilo sramota.“ -Kler

„Odvažnost“ postaje nova moderna reč u obrazovanju i kružocima roditelja zahvaljujući bestseleru Pol Tafa „Kako deca postižu uspeh“. Odvažne ljude odlikuje izdržljivost, (kvalitet koji omogućava nekom da nastavi da pokušava da uradi nešto, iako je teško ili neprijatno), istrajnost i otpornost, što im pomaže da naporno rade i da se izbore sa poteškoćama i neuspesima.

Svima nam treba malo odvažnosti. Ali kako da tome naučimo izuzetno neodvažno dete ili mladog čoveka – koji odustaje kada nešto postane teško, koji ne želi da isproba bilo šta novo ili teško, ili koji će radije igrati video-igre do besvesti, ili vežbati klavir, čitati ili raditi na nekoj drugoj, naizgled korisnoj veštini?

Kao roditelji ne možemo tek tako stvarati iskustva koja od dece traže odvažnost, ali u kampu su takva iskustva svakodnevna pojava. Pokušavajući da se popne uz stenu ili da se uspravi na vodenim skijama po 12. put, dete u kampu ozbiljno bilduje svoje mišiće odvažnosti. A da mi, kao roditelji, orbitiramo u blizini sa zabrinutim izrazima na licu – deca se verovatno ne bi toliko ni trudila. 

Decu u kampu podstiču da postavljaju ciljeve, da prihvataju izazove i da iznova i iznova prevazilaze neuspehe. I to im razvija odvažnost.

Ciklus zavisnosti se može prekinuti tek kada mi, kao roditelji, rešimo da svoju decu podstaknemo da razvijaju nezavisnost, samopouzdanje i odvažnost i, koliko god se to kosilo sa našim ubeđenjima, sve se to dešava kada nismo u blizini.

Srećan 8. mart svim mamama kompkampera

KompKamp tim posebnu čestitku šalje najboljim mamama na svetu, a to su mame mladih kompkampera! :)

Podrška regionalnim blogerima #Blogometar15

Poštovani čitaoci bloga KompKamp, 

u našem okruženju postoji značajan broj blogova koje svi mi manje-više pratimo.

Možda ste baš Vi jedna/jedan od blogera, a možda će uskoro i vaše dete poželeti da piše blog, 

čemu ih mi učimo i u kampu.

Ovaj post je naša podrška istraživanju. Molimo vas da odvojite 15 minuta da se uključite

popunjavanjem upitnika, da napišete i Vi jedan post podrške na svom blogu i podelite link do #Blogometra na društvenim mrežama.

Happy blogging :)

Kako ste, blogeri? Regionalno istraživanje blogosfere #Blogometar15

Svaki treći web sajt na svetu je blog. Tri od četiri internet korisnika redovno čitaju blogove. Svakog dana objavi se blizu 3.000.000 blog postova. Pet od šest internet “influensera” su blogeri, a na njih najveći uticaj vrše opet drugi blogeri.

Od 2012. do danas podaci o broju blogera variraju. Uzveši u obzir sve dostupne podatke - na svetu postoji između 350 miliona i pola milijarde blogova.

Do momenta kad završite čitanje ovog teksta biće objavljeno preko 20.000 novih blog postova!

Blogosfera bivše Jugoslavije se do 2008. godine eksponencijalno razvijala. U to vreme je brojala do čak 1.000.000 blogova. Ali o blogovima u regionu danas znamo manje nego ikada. Blogeri, ne znamo kako ste, a to je važno!

Ne znamo šta blogere muči, zbog čega ne pišu češće, da li se osećaju sigurno da objave šta god žele, da li dobijaju podršku prijatelja i od koga trpe pritiske (ukoliko ih trpe), ne znamo koliko ima blogova, na kojim su platformama, da li su blogeri i blogerke upoznati sa svojim pravima, koliko često su ta njihova prava ugrožena... o blogerima i blogerkama pouzdano znamo manje nego o bilo kom drugom društvenom mediju. A dok nešto ne izmerimo, ne možemo ga ni razvijati. Dok ne saznamo kako smo, teško je blogosferu unaprediti do nivoa najznačajnijeg medija društvenog interneta što bi naša blogosfera sigurno mogla da bude!

                                                                    

*****************************************************************

Blogeri evo šta možete da uradite u samo 15 minuta za desetine hiljada blogera:

1.     Popunite istraživanje klikom na LINK

2.     Jednostavno napišite blog post podrške kopirajući tekst o Istraživanju (ceo tekst koji možete kopirati i objaviti na svom blogu, baner, kao i ilustracije možete preuzeti OVDE)

3.     Podelite link do #Blogometar15 na društvenim mrežama klikom na ovaj LINK

Detaljne rezultate u različitim formatima podelićemo sa svima vama, uz zadržavanje anonimnosti svakog ispitanika. Za sva pitanja pišite nam na blogometar@proceniweb.com Hvala na solidarnosti!

http://proceniweb.com/

****************************************

https://beeshaper.com

*****************************************

https://twitter.com/prpepper