15 Mar 2015

Tri karakterne osobine koje deca razvijaju u kampu




Lako je naći način da naučimo decu da stave veš na pranje ili rešavaju matematičke probleme, ali ne i da im usadimo značajne karakterne osobine. Način na koji predstavljamo uzore u smislu osobina koje želimo da usadimo deci značajno utiče, pa neke od tih osobina (ljubaznost, zahvalnost i velikodušnost) deca u najvećoj meri uče od porodice i roditelja. 

Ipak, postoje i karakterne osobine koje deca najbolje razvijaju u iskustvima izvan doma, daleko od budnih očiju roditelja. Iskustva u kampu nude upravo takva iskustva, koja deci omogućavaju da razviju nezavisnost, samopouzdanje i odvažnost.








Nezavisnost

„Kad se osvrnem na svoj život, kamp je bio njegov najuticajniji deo. Iskreno mogu reći da sam baš u kampu razvila nezavisnost, stekla samopouzdanje i naučila šta zaista znači prijateljstvo.“ -Liz

Ekstremno učestvovanje u životima naše dece i konstantna komunikacija sa njima su predmet hvale savremenih roditelja. Ali kada treba da popustimo stege i da deci damo šansu da osete nezavisnost? 

Ovo predstavlja sve veći izazov u vreme kada su nama (a i njima) mobilni telefoni srasli za kuk. U stvari, današnji roditelji prosto podstiču zavisnost. Dete je zaboravilo užinu? Drugar mu je rekao nešto loše? Zaradio modricu? Odmah saznajemo za to i dolećemo u pomoć. Bez obzira da li je ovo rezultat trendova u roditeljstvu („sateliti“) ili ekstremno visokih nivoa fizičke i digitalne povezanosti, današnja deca imaju znatno manji stepen nezavisnosti od nas u njihovim godinama. 

Teško mi je da odolim da ispravljam sastav mog sina koji ide u šesti razred, „samo malo da ga sredim“ ili da mu spremim užinu kada kasni u školu. Pre trideset godina smo sa svojih 13 godina čuvali decu. Danas neki roditelji angažuju devojke za čuvanje trinaestogodišnjaka!

Kamperska iskustva nude jedinstvenu priliku za decu, da vide koliko mogu da urade sama, dok mi ne orbitiramo oko njih. Grade veštine nezavisnosti jer preuzimaju veću odgovornost za sebe i svoje stvari, samostalno donose odluke i stiču osećaj autonomije. Velikom broju dece kamp predstavlja prvu mogućnost da iskuse sve ovo.

Samopouzdanje

„Kamp  mi je zaista pomogao da podignem poverenje u samu sebe i da isprobam nove stvari. Da nije bilo kampa, bila bih isuviše stidljiva da priđem nekome i upoznam se. Kamp je imao ogroman uticaj na moju ličnost, a bez njega bih bila skroz drugačija osoba.“ -Stefani


Kada detetu kažemo da je „sjajno“ u nečemu, lako je da posumnja u tu hvalu. Mi smo, kao roditelji, takvi da svoju decu uvek gledamo kroz ružičaste naočare, u uverenju da su najbolja u _______ (popuniti po želji); a deca intuitivno znaju da ova naša ocena, koliko god pohvalna bila, najverovatnije nije tačna.

Međutim, kada im drugi odrasli mentor prema kome gaje poštovanje – kao što je savetnik u kampu – oda priznanje za pozitivnu osobinu, uticaj može biti moćan. Kada neko izvan uže porodice otvoreno prepozna jedinstvene kvalitete deteta i pomogne mu da se izbori sa slabostima, razvija se realno samopouzdanje.

Odvažnost

„Draga su mi ohrabrenja koja su mi upućivali i savetnici i kamperi da stalno isprobavam nešto novo. Volim što kamp podstiče dete na to. Atmosfera u kampu me je podstakla da se istaknem i da budem jedinstvena, na način na koji bi me kući bilo sramota.“ -Kler


„Odvažnost“ postaje nova moderna reč u obrazovanju i kružocima roditelja zahvaljujući bestseleru Pol Tafa „Kako deca postižu uspeh“. Odvažne ljude odlikuje izdržljivost, (kvalitet koji omogućava nekom da nastavi da pokušava da uradi nešto, iako je teško ili neprijatno), istrajnost i otpornost, što im pomaže da naporno rade i da se izbore sa poteškoćama i neuspesima.

Svima nam treba malo odvažnosti. Ali kako da tome naučimo izuzetno neodvažno dete ili mladog čoveka – koji odustaje kada nešto postane teško, koji ne želi da isproba bilo šta novo ili teško, ili koji će radije igrati video-igre do besvesti, ili vežbati klavir, čitati ili raditi na nekoj drugoj, naizgled korisnoj veštini?

Kao roditelji ne možemo tek tako stvarati iskustva koja od dece traže odvažnost, ali u kampu su takva iskustva svakodnevna pojava. Pokušavajući da se popne uz stenu ili da se uspravi na vodenim skijama po 12. put, dete u kampu ozbiljno bilduje svoje mišiće odvažnosti. A da mi, kao roditelji, orbitiramo u blizini sa zabrinutim izrazima na licu – deca se verovatno ne bi toliko ni trudila. 

Decu u kampu podstiču da postavljaju ciljeve, da prihvataju izazove i da iznova i iznova prevazilaze neuspehe. I to im razvija odvažnost.

Ciklus zavisnosti se može prekinuti tek kada mi, kao roditelji, rešimo da svoju decu podstaknemo da razvijaju nezavisnost, samopouzdanje i odvažnost i, koliko god se to kosilo sa našim ubeđenjima, sve se to dešava kada nismo u blizini.

Link do Infografike

https://sunshineparenting.files.wordpress.com/2015/02/3_character_traits-1.jpg




Izvor:  Three Character Traits Kids Develop at Camp
prevod: Lana