16 May 2015

5 koraka u rešavanju konflikata za decu

Oduvek sam sebe smatrala nekonfliktnom osobom i davala sve od sebe da izbegnem konflikt. Tokom istraživanja načina na koje kod dece moguće razviti veštine rešavanja konflikata, saznala sam da je izbegavanje jedna od opcija na „Točku rešavanja konflikata“. Ja prevashodno biram „Okreni se i idi“ ili „Idi da se igraš sa nekim drugim“. A kako se najčešće trudim da „koristim lepe reči i zvučim prijateljski“, usepvam da izbegnem brojne konfliktne situacije. Znam da moja tehnika nije uvek najbolji način za rešavanje konflikata, niti da radi u svakoj situaciji, pa sam naučila da „porazgovaram i razrešim stvari“ sa drugima u mom životu, koji su mi bitni. Imajući u vidu da ljudi nisu savršeni i da su odnosi zapetljani, svi moramo naučiti kako da konflikte rešavamo na bolji način.

Krug: Reci šta ti je na duši – Osećam se _____ kada _____ jer _____. Želim da _____. // Razgovaraj sa nekim odraslim. // Izbroj do 10. // Koristi lepe reči i trudi se da zvučiš prijateljski. // Razmisli ili napiši šta možeš da uradiš da bi popravio situaciju. // Porazgovarajte. Rešite problem. // Zaključite primirje. Delite. // Idi da se igraš sa nekim drugim. // Okreni se i idi. Ohladi glavu. Smiri se.





Kako vi rešavate konflikte?

A vaša deca? Kako rešavaju konflikte?

Tokom tridesetogodišnjeg rada u kampu, primećujem da deca imaju sve manje sposobnosti za rešavanje problema i konflikata. Po kratkom postupku se obraćaju odraslima i drugoj deci kače epitete (moj omiljeni je „nasilnik“). Mislim da su se deca do te mere navikla na stalan nadzor odraslih da ga instinktivno odmah traže, naročito kada se nađu u neprijatnoj situaciji. Nije problem kada deca traže savet, naročito ako postoji potreba za intervencijom odraslih, ali želim da obezbedim da ovog leta savetnici budu naoružani veštinama pomoću kojih će kampere dovesti do rešenja konflikata, umesto da im samo serviraju rešenje. Mi kao roditelji često spašavamo decu iz konflikata; dok u kampu deca imaju sjajnu priliku da ovakve izazove samostalno rešavaju.

Prema tome, naš cilj je da savetnike u kampu pripremimo da kampere uče strategijama rešavanja konflikata, koje deca kasnije mogu koristiti u sličnim situacijama po povratku kući (recimo sa braćom i sestrama).
Evo koraka/strategija za rešavanje konflikata koje ćemo ovog leta koristiti (a i koje ću još pre kampa primeniti sa svojim sinovima koji se stalno koškaju):

STANITE NA LOPTU

Dajte svima šansu da se malo odmore jedni od drugih. Pitajte svakoga pojedinačno šta mu pomaže da se smiri. „Točak“ pruža dobre ideje – odvajanje i odmor na par minuta, brojanje do 10 (pa i do 100!) ili stavljanje na papir svojih osećanja. U svakom slučaju, diskusija sa uznemirenom decom, punom emotivnog naboja ništa dobro neće doneti. Zatražite od dece da pronađu najbolji način da se smire, pre nego što uđete u rešavanje problema.

DEFINIŠITE I SHVATITE PROBLEM

Kada nastupi mir, porazgovarajte sa svom decom (zajedno ili pojedinačno, u zavisnosti od situacije) i pomozite im da formulišu problem. Naglasite značaj iskrenosti i priznavanja sopstvenog doprinosa u konfliktu (većina problema nastaje sa više strana). Podstaknite decu da otvoreno kažu šta im smeta i kako se osećaju. Na primer, „Osećao sam se izopšteno i tužno jer me drugar nije pustio da igram karte sa njima, pa sam bacio njegov peškir da bih ga iznervirao“.

LEPO IZVINJENJE

„Dobro izvinjenje sadrži tri stvari: žaljenje, preuzimanje odgovornosti i rešenje. Izvinjenje zbog greške može biti teško, ali pomaže u ispravljanju i poboljšanju odnosa sa drugima.“ http://www.wikihow.com/Apologize

Ohrabrite svu decu (ili samo jedno dete, u zavisnosti od situacije) da smisli dobro izvinjenje. Bilo bi dobro da izvinjenje stavi na papir, pa da ga kao pismo preda drugaru sa kojim je u konfliktu. Ako je dete mlađeg uzrasta, može da pripremi teze za izvinjenje. Našla sam odličnu listu za „dobro izvinjenje“, pa bi bilo dobro da deca koriste sledeće stavke:

·      Reci „Žao mi je“.
·      Naglasi kako si konkretno zabrljao. (Na primer, „Koristio sam ružne reči i povredio te.“)
·      Objasni kako ćeš srediti situaciju.
·      Obećaj da ćeš se sledeći put bolje ponašati.
·      Zatraži oproštaj.

Sa druge strane, loša izvinjenja pate od sledećih boljki: pravdanje onoga što je rečeno ili učinjeno; svaljivanje krivice na žrtvu; traženje izgovora; nipodaštavanje posledica. („Ma samo sam se šalio!“)

PODSTAKNITE POTRAGU ZA REŠENJEM

Ohrabrite decu da zajednički pronađu rešenje konflikta. Za sveznajuću odraslu osobu je pružanje rešenja na tacni veliki izazov, ali ono što deca sama smisle i o čemu se dogovore ima veće šanse za uspeh. Podstaknite svako dete da pažljivo sasluša i precizno citira ono što drugi kažu. Neka deca pričaju međusobno (a ne sa vama), iskreno i ljubazno.

PROPRATITE NAPREDAK

Kasnije porazgovarajte sa decom, da biste videli kako se slažu i da li rešenje koje su odabrali zaista radi. Međutim, ako u datom slučaju strategija „porazgovarajte/rešite problem“ ne funkcioniše, najbolje je predložiti moju rezervnu strategiju: naći drugu osobu za druženje. Čak i ako deluje da deci treba duže razdvajanje, moraju se ponašati pristojno i sa poštovanjem kada stupe u kontakt.

Kao što sam napisala u ovom postu, shvatila sam da se reči „klinac“ ili „dete“ lako mogu zameniti pojmom „osoba“. Zar ne mislite da bi upotreba ovih tehnika za rešavanje konflikata, pa čak i opcija sa „točka“ mogla pomoći i mnogim odraslim osobama?

Slika: Koliki problem imam?


5. Hitan slučaj. Definitivno mi treba pomoć odrasle osobe (požar, neko je povređen i mora u bolnicu, saobraćajna nesreća, opasnost).

4. Džinovski problem. Mogu da ga rešim uz dosta pomoći (izgubio sam se, udaranje, šutiranje ili pesničenje drugara, bacanje ili lomljenje stvari, nasilje).

3. Veliki problem. Mogu da ga rešim uz tuđu pomoć (neko je neprijatan prema meni ili uzima moje stvari, manja nezgoda, treba mi pomoć da se smirim).

2. Srednji problem. Mogu da ga rešim uz malkice pomoći (nije mi dobro, umoran sam ili gladan, neko mi smeta, plašim se, treba mi pomoć).

1. Mali problem. Mogu da ga rešim uz podsetnik (nisam izabran za vođu grupe, nisam pobedio u igri, ne smenjujemo se, nešto sam zabrljao).

0. Sitnica. Mogu sam da ga rešim (presvlačenje, sređivanje igračaka, zaboravio sam omiljenu igračku ili ćebence).





P.S. Nisam imala gde da ga ubacim u post, ali prosto obožavam ovaj poster „Koliki problem imam?“. Znate li koliko često deca (a i odrasli) sitnicu ili mali problem predstavljaju kao džinovski problem ili hitan slučaj? Zar ne bi bilo sjajno kada bismo se dogovorili da održavamo zajedničku meru problema? Tada bismo mogli da uđemo u kancelariju kolege i da kažemo: „Imam problem drugog nivoa. Može mala pomoć?“


Izvor: 5 Steps to Help Kids Resolve Conflicts
prevod: Lana



tagovi