3 Aug 2015

Pozitivne poruke za kampera koji je željan kuće

Ovaj tekst posvećujem jednom malom Teodoru K. iz Čelareva:

Deca koja dolaze u letnji kamp se najčešće prilagode u roku od nekoliko dana i zaborave da im nedostaje kuća. Međutim, postoje i kamperi kod kojih je intenzitet želje za kućom mnogo veći, pa nelagodnost traje duže. Kada su takva deca u pitanju, roditelji se mogu naći u problemu – šta reći ili učiniti. Kada vas dete preklinje da se vrati kući, veoma je teško suzdržati se i ne uleteti u kola, pa pravac na spašavanje. Ipak mislim da to nije baš najbolji izbor, a sa mnom se slaže i dr Majkl Tompson, autor knjige Željankuće, a srećan.

Tokom tridesetogodišnjeg iskustva u kampu, radila sam sa podosta dece željne kuće i napetih roditelja. Neka deca su ranije napuštala kamp, ali je većina njih ostajala i rešavala svoju nostalgiju, da bi negde tokom trećeg ili četvrtog dana boravka prevazilazila najteži deo. Težina nostalgije je bila jednaka, a jedina razlika između onih koji su se vraćali kući i onih koji su ostajali je bila u načinu na koji su roditelji rešavali želju za kućom svoje dece. Mislim da bi bilo korisno da sa vama podelim pozitivne poruke koje su takvi roditelji slali svojoj deci (u pismima, elektronskoj pošti ili telefonom), a koje su deci pomogle da prevaziđu želju za kućom i da se konačno lepo provedu u kampu.

Poruka br. 1
Iako ti se čini da nećeš uspeti, ja znam da ti to možeš. Imam poverenje u tebe i znam da ćeš se uhvatiti u koštac sa ovim izazovom i da će ti u kampu biti super.

Poruka br. 2
Znam da se osećaš grozno i jako mi je žao što ti ovo teško pada, ali neću doći ranije po tebe. Ostaješ u kampu.

Poruka br. 3
Kod kuće se ne dešava ništa zabavno. U stvari, dosadno je. Kamp je mnogo bolje mesto za tebe tokom ove nedelje jer.... radimo dezinsekciju, ja putujem na konferenciju zbog posla, bacila sam se na čišćenje ormara.

Poruka br. 4
Iako ti prvi dani u kampu deluju predugo, kada se lepo smestiš i prilagodiš, ima da prolaze mnogo brže. Što više učestvuješ u raznim aktivnostima, bolje ćeš se osećati.

Poruka br. 5
Teško je prevazići želju za kućom, ali znam da možeš to da savladaš. A onda ćeš lakše prihvatiti sve buduće avanture – kao što su ekskurzije u školi, odlazak na fakultet, itd.

Poruka br. 6
Mnogo te volim i želim samo najbolje za tebe. Ovo iskustvo u kampu, uprkos svim izazovima koje nosi, je takvo da znam da će biti dobro po tebe i po tvoj razvoj. Iako ti sada deluje teško, znam da se zahvaljujući njemu razvijaš i sazrevaš i zato sam veoma ponosna na tebe.

Mi u kampu ne dopuštamo telefonske pozive, ali znam da u mnogim kampovima kamperi zovu roditelje telefonom, plaču i preklinju ih da dođu po njih. Svakom roditelju je izuzetno teško da se izbori sa toliko snažnih, negativnih emocija svog deteta. Preporučujem da se telefonski pozivi ograniče (ako su uopšte dopušteni) tako da dete ne provede čitav dan razmišljajući o sledećem pozivu koji će uputiti roditeljima. Po mom iskustvu, kada dete čuje glas roditelja, nostalgija se povećava.

Jedna od kamperki kojoj je nedostajala kuća sa kojom sam radila ovog leta mi je tokom prvih nekoliko dana u kampu, kroz suze rekla da „ne može da izdrži“ do kraja i da naprosto nije „tip osobe za kamp“. Uporno je i meni i roditeljima govorila da „nije spremna“ za iskustvo u kampu.

Dve nedelje kasnije, otišla je kući „osokoljena i ponosna na sebe“, po rečima njene mame. Ista kamperka, koja je u početku bila jedan od najgorih slučajeva želje za kućom ovog leta, je načinila takav preokret da je poželela da i sledećeg leta dođe u kamp! Po rečima njenih roditelja, takođe deluje srećnije nego dete koje su poslali u kamp. Njeni roditelji su doneli pravu odluku i čvrsto su se pridržavali pravila „nema ranijeg odlaska“, sigurni da njihova ćerka može da ispuni izazov boravka van kuće po prvi put u životu.

Izvor: Positive Messages for a Homesick Camper
prevod: Lana