29 Apr 2016

Metakognicija i računarstvo

Svima nam se desilo nešto slično. Pred 30 đaka četvrtaka sam pokazivao rešavanje jednačine sa razlomcima i decimalama. Dok sam objašnjavao problem, nisam ni shvatio da sam u rešenju pogrešno postavio decimalni zarez. 
Što reče jedan od mojih učenika “Sitna greščica”.
“Sitna greščica” ili prilika za učenje? 
Pravi trenutak za učenje. Ako razmišljamo o procesu razmišljanja, što formalno nazivamo metakognicija, ne pričamo samo o matematici, čitanju ili računarstvu, već o životnoj veštini.

Kako računarstvo aktivira metakogniciju?

  • Kritičko razmišljanje. U računarstvu postoji bezbroj načina za rešavanje problema, ostvarivanje ideje ili obavljanje zadatka. Kao u matematici, razni putevi nas mogu dovesti do istog odgovora i svako može rešavati isti problem na malkice drugačiji način. Primena metakognicije učenicima omogućava da razmišljaju o raznim načinima za rešavanje problema i da biraju najbolje moguće rešenje.
  • Razmišljanje u smeru rešavanja problema. Prevazilaženje neuspeha u računarstvu donosi uspeh. Neuspeh se dešava - i to često. Razmišljanje u smeru rešavanja problema vam omogućava da odaberete najbolji put i da prevaziđete neuspehe.
  • Debagovanje: “Da li sam negde pogrešio?” “Šta planiram?” “Gde je greška i kako je nastala?” “Koji je sledeći korak?”
  • Razumevanje: Razmislite o razumevanju pročitanog teksta. Učenje koncepata u računarstvu bez korišćenja računara omogućava učenicima da shvate koncepte i veštine koje primenjuju kada kodiraju aplikacije ili igre. Učenike svakako treba ohrabriti da razmisle koje će veštine koristiti, koji su potencijalni naredni koraci i kako će sami pratiti svoj napredak u hodu - baš kao kada čitaju.

Četiri načina za razvoj metakognicije pomoću računarstva

  1. Postavljanje pitanja. Bez obzira na nivo znanja o računarstvu (a ovo će vas mnogo toga naučiti), možete postavljati pitanja učenicima dok kodiraju aplikacije i podstaći ih da obrate pažnju na svoj tok misli. Usput, ovo je isti način na koji se razvija razumevanje pročitanog teksta!
  • “Koji problem pokušavaš da rešiš?”
  • “Koje su ti opcije na raspolaganju?”
  • “Kako ćeš odabrati najbolje rešenje?”
  • “Koji ti je sledeći potez?”
  • “Kako ćeš ispraviti greške?”
  • “Šta praviš?” “Kako ćeš to izvesti?”
Šira pitanja:
  • “Reci mi nešto više o tome.”
  • “Po čemu se tvoja ideja razlikuje od drugih?”
  • “Kako si odlučio da je to najbolja opcija?”
  • “Da li si razmislio o ____?”
  1. Organizovanje i vođenje diskusija. Ako učenici imaju priliku da razgovaraju o svom načinu razmišljanja, to ih podstiče da detaljnije razmotre svoj misaoni proces i da ga iskažu rečima - što je korak dalje u metakogniciji. Ne morate biti ekspert za računarstvo da biste učenicima omogućili da razgovaraju o svojim idejama i strategijama.
  2. Dajte učenicima izbor i mogućnost da budu vlasnici svog izbora (u raznim sadržajima). Kada se učenici posvete i osete odgovornost za ono što rade, verovatno je da će svom radu posvetiti više pažnje. Bezglavo zujanje po kodiranju aplikacija ili programa predstavlja manji problem kada učenici postanu radoznali i požele da se posvete svom radu - i tu počinje debagovanje!
  3. Budite uzor! Pokažite učenicima svoj tok misli, kako razmišljate dok nešto čitate i kako izvlačite korist iz sopstvenih grešaka. Nađite (ili stvorite) priliku da na glas pređete svoj tok misli i ispravljate greške. Ovo će učenicima biti od koristi na nekoliko načina: videće praktičan primer metakognicije, zapamtiće ga i isprobati, a shvatiće da svi greše i da se greške mogu ispraviti ili otkriti razmišljanjem o toku misli u hodu.
Postoji beskrajno mnogo prilika za prikaz strategija razmišljanja učenicima u raznim akademskim i životnim situacijama. Korisno je razmisliti o ovakvom koraku ovog tipa u računarstvu, a poverenje u sopstvene sposobnosti omogućava razvoj učenika i u drugim oblastima.