11 May 2016

Krpelji



Dobila sam 'kritiku' da na ovom blogu samo pišem tekstove, tekstove i tekstove.
A kako drugačije dati savete i roditeljima i deci. Pa, kaže kritičar, slikama, video zapisom... 

Prihvatam kritiku, te ću se ubuduće truditi da što više crtam i postavim više video zapisa, umesto 'suvoparnog teksta' :)

Za ovaj tekst o krpeljima (ima dve strane, obratite pažnju na kraju teksta za drugu), našla sam jedan izvanredan link našeg pedijatra, rado ga preporučujem.
Izvor: http://www.mojpedijatar.co.rs/krpelji/


Ixodidae i Argasidae
Svake godine, Krizna linija Američke asocijacije kampova (ACA) prima pozive kampova, koji imaju pitanja u vezi sa krpeljima. Neki su otkrili znake krpelja, ili se pripremaju za navalu koja bi mogla da nastane i traže savete. Kampovi traže resurse, smernice i preparate koji bi im bili od pomoći. ACA objavljuje znanja stečena tokom višegodišnje podrške kampovima u ovoj oblasti:
5 najvažnijih saveta za kampove
  1. Prikupite činjenice. Naučite kako da identifikujete krpelje i bolesti koje bi mogli da prenose
    (videti „10 ključnih činjenica“ u nastavku teksta).
  2. Prevencija. Fokusirajte se na prevenciju širenja bolesti putem krpelja, na osnovu dnevnih provera da li je neko dobio krpelje i razmotrite korišćenje odeće za zaštitu od krpelja. Postavite podsetnike/dijagrame za proveru u kupatilima i spavaonicama.
  3. Procena. Kada utvrdite postojanje krpelja, procenite koliki rizik predstavljaju za nosioca (videti „4 ključne veštine“ u nastavku teksta).
  4. Pripravnost. U svaku kutiju za prvu pomoć ubacite odgovarajuća sredstva za uklanjanje krpelja (pincetu sa uskim vrhom).
  5. Obuka. Obučite aktivno osoblje za identifikaciju krpelja i izbegavanje njihovih staništa. Obezbedite da zdravstveni radnici prođu obuku za uklanjanje krpelja.
Šta su krpelji?
(Izvori: The University of Rhode Island, Thomas Mather, Ph.D, http://tickencounter.org/; Centers for Disease Control and Prevention)
Krpelji su arahnidi, srodni pauku. Oni se hrane isključivo krvlju (krv je jedina hrana koju uzimaju) i obično ostaju na domaćinu nekoliko dana ili čitavu nedelju, koliko kod njih traje ciklus ishrane (za razliku od njih, komarci se brzo hrane). Krpelji su takođe nosioci širokog dijapazona zaraznih mikro-organizama, koje prenose dok se hrane.
Uobičajeno se različite vrste krpelja koje napadaju čoveka povezuju sa konkretnim zaraznim patogenima. U cilju zaštite od bolesti, za kampove i kampere/kamperske porodice je od ključnog značaja da razumeju rizike od susreta sa krpeljima i rešenja za prevenciju.

10 ključnih činjenica o krpeljima

Problemi sa širenjem krpelja su se značajno promenili od 80-tih godina prošlog veka, kada je crni krpelj (tj. jelenji krpelj) po prvi put stupio na scenu, uz ekspanziju populacija krpelja zvezdaša u oblastima gde se ranije nisu javljali. Američki pseći krpelj i šumski krpelj, koji su predstavljali najčešće vrste, prepuštaju ovim vrstama primat napada na ljude na dobrom delu teritorije SAD-a. Sledećih deset činjenica bi svako trebalo da zna, da bi ostao bezbedan:
  1. Svi krpelji mile na gore (zaštitu obezbediti od tla na gore).
  2. Svi krpelji (kao i jelenji krpelj) su u maloj (larva), srednjoj (nimfa) i velikoj (zrela ženska/muška jedinka) formi.
  3. Krpelji mogu biti aktivni i zimi.
  4. Krpelji nose razne mikrobe koji prouzrokuju bolesti.
  5. Samo jelenji krpelj prenosi bakterije Lajmske bolesti.
  6. Nije jasno utvrđeno da li jelenji krpelj mora biti na domaćinu preko 24 časa da bi preneo Lajmsku bolest. Ostali mikro-organizmi koje krpelji nose se prenose do 24 časa.
  7. Neki krpelji se ne mogu lako videti ili napipati – jelenji krpelj u formi nimfe izgleda kao seme maka na koži.
  8. Krpelj se najlakše i najsigurnije uklanja pincetom sa uskim vrhom.
  9. Odeća za zaštitu od krpelja sa permethrinom predstavlja najbolju prevenciju za ujede krpelja.
  10. Ujedi krpelja i bolesti koje oni prenose se mogu sprečiti.
Četiri ključna koraka

#1: Pravilno identifikovanje krpelja
Iako nema apsolutne sigurnosti, način identifikacije na osnovu boja i veličine u fazi odrasle jedinke značajno olakšava posao, dok kod mlađih jedinki krpelja veličina otežava utvrđivanje vrste na osnovu gustih, i ne toliko vidljivih karakteristika. Potrebno je uveličavajuće staklo sa najmanjim faktorom uveličavanja od 3X za utvrđivanje specifičnih karakteristika, dok će isti faktor biti neophodan da biste uopšte videli mlađe jedinke. Ako je moguće, koristite uveličavanje 10 – 30 puta, da biste dobro videli krpelja.

#2:  Sigurno vađenje krpelja
Da biste sigurno izvadili krpelja, dezinfikujte kožu komadom vate sa pamukom. Zatim, pincetom sa uskim vrhom uhvatite „glavu“ što bliže koži i jednostavno izvucite krpelja. Ne zaboravite da nakon vađenja ponovo dezinfikujete mesto na kome je bio zakačen.

#3:  Poznavanje rizika koje nose krpelji
Nakon što uklonite krpelja, uzmite u obzir da ga pošaljete na testiranje. Privatne i pojedine državne laboratorije testiraju krpelje na prisustvo raznih patogena, a naročito bakterije koja prouzrokuje Lajmsku bolest. Iako svaki krpelj nije nosilac mikroba koji prouzrokuju bolest, neki mogu biti ozbiljno zaraženi. Obično je korisno sačuvati krpelja i zabeležiti kada je izvađen. Bilo bi dobro da dete kome se zakačio krpelj i njegove roditelje obavestite o postojanju rizika od infekcije nakon ujeda krpelja.
  • U proseku, jelenji krpelj u fazi nimfe je nosilac Lajmske bolesti u 1 od 5 slučajeva, odnosno u 1 od 2 slučaja u fazi zrele jedinke.
  • Na većini lokacija, svega 1 od 200 američkih psećih krpelja nosi uzročnik Pegave groznice, dok manje od 1 od 200 krpelja zvezdaša nosi uzročnik erlihioze.
  • Zaraze prouzrokovane krpeljima zavise od lokacije.

#4:  Sprovođenje dnevnog pregleda na krpelje
Brzo vađenje većine krpelja može sprečiti prenošenje patogena koje krpelji nose.
  • Pravi trenutak za pregled čitavog tela na krpelje je neposredno nakon aktivnosti na otvorenom.
  • Zgodnije i još uvek prihvatljivo vreme je kada se kamperi pripremaju za tuširanje ili kupanje pre odlaska na spavanje.
  • Dobra rasveta i partner za traženje krpelja (na mestima koja je teško videti) ili strateško korišćenje ogledala mogu biti od koristi.
  • Podsetnike za svakodnevni pregled treba postaviti u kupatilima i u spavaonicama.
 
Ostale mere prevencije za napad krpelja

Obuka osoblja
Osoblje u kampu treba upoznati sa najčešćim krpeljima koji napadaju čoveka u vašoj oblasti, staništima svakog tipa krpelja u kampu i aktivnim vrstama. Aktivnosti sa kamperima je u najvećoj mogućoj meri potrebno planirati tako da se smanji susret sa krpeljima. Osoblje treba da podstiče kampere da redovno proveravaju da li imaju krpelje i da svaki izvađen primerak nosi lekaru na proveru, uz evidenciju ujeda. Takođe treba imati u vidu da kamp nije jedino mesto gde kamper može dobiti krpelja.

Staništa krpelja
Različite vrste i faze u razvoju krpelja imaju različite grupe domaćina i potrebe u smislu životne sredine. To znači da će njihiov raspored u prostoru biti neravnomeran, a da će se stope susreta značajno razlikovati u zavisnosti od raznih parametara. Većina krpelja ima strah od presušivanja, ali osetljivost zavisi od vrste. U nezrelim fazama (larva i nimfa) se najčešće mogu naći u lisnom kompostu, dok se odrasle jedinke penju uz vegetaciju, da bi se zakačile na domaćine. Krpelji najviše vole senovita mesta na obodu šuma. Izbegavanje staništa krpelja u kampu može biti komplikovano, ali ima načina – kao što je kretanje po sredini održavanih staza, radi što manjeg susreta sa krpeljima.

Opcije za kontrolu krpelja
Kampovi treba da razmotre uvođenje integrisanih metoda kontrole krpelja, naročito ako primete više vrsta koje napadaju kampere i osoblje. Postoji mogućnost primene zaprašivanja oblasti u kojima se krpelji najčešće javljaju, kao što su staze u redovnoj upotrebi i okruženje kampa. Danas su dostupni proizvodi iz klase sintetičkih piretroida, koji se raspršuju pod visokim pritiskom ili nanose kao granule. Nekoliko prirodnih proizvoda sa minimalnim rizikom obećava, makar u testiranjima na malim područjima protiv jelenjeg krpelja u fazi nimfe.
Novi pristup za kontrolu krpelja, koji je usmeren na populaciju domaćina, ubija krpelje na populaciji jelena i može biti efektivan za jelenjeg krpelja i krpelja zvezdaša. Ipak, ovaj pristup može biti skup i zahteva dosta rada, a njegova primena je ograničena u mnogim oblastima.

Odeća koja odbija krpelje
Proizvodi koji sadrže DEET su smatrani dobrom prevencijom ujeda krpelja, ali su noviji testovi pokazali da iako DEET odlično odbija komarce, muve i mušice, krpelje odbija samo neposredno nakon nanošenja i zahteva učestalo nanošenje. Bolju opciju za odbijanje krpelja su sredstva koja se nanose na odeću i sadrže Permathrin. Proizvodi sadrže 0,5 % aktivne supstance, što je mnogo manje nego kod proizvoda koji se koriste za tretman vaši ili šuge. Za odbijanje krpelja nije potrebno koristiti veće koncentracije aktivne supstance, što može dovesti i do preterane izloženosti u hemijskom smislu.
Može se nabaviti odeća koja je već tretirana sredstvima za odbijanje krpelja koja sadrže permethrin (najlakša varijanta, mada kod nas nije toliko rasprostranjena), a mogu se koristiti i sprejevi i rastvori za potapanje sopstvene odeće sa permathrin-om. Fabrički tretirana odeća zadržava svojstva tokom 70 ciklusa pranja, dok se natapanjem kod kuće svojstva održavaju do 6 pranja. Koji god metod da odaberete, nošenjem odeće koja odbija krpelje značajno olakšavavte zaštitu od ujeda krpelja i prevenciju bolesti – sve se svodi na oblačenje ujutru!



prevod: LanaKrpelji