9 Sep 2017

Želja za kampom: 10 saveta za povratak kući


instagram kredit ksenija mudri

„Mnogo mi nedostaje kamp. Tek sam se vratila kući.“


Slike sa Instagrama u danima nakon kampa (i tokom godine) daju jasnu poruku. Nekoj deci puno nedostaje kamp kada se vrate kući. Osecaj nedostajanja kampa je tako intenzivan za neke od njih da tuga i neraspoloženje zbunjuju roditelje. Ovaj fenomen koji nastaje po povratku iz kampa se okvirno naziva „želja za kampom“.




„Slično želji za kućom, želja za kampom predstavlja prirodnu reakciju na tugu i gubitak koji mogu pratiti kraj sezone ili smene u kampu“, kaže „Camping Magazine“.

Odlazak i kampa i razdvajanje od grupe kampera sa kojima se kamper zbližio može dovesti do tugovanja slično drugim promenama i gubicima sa kojima se ljudi suočavaju u životu.

Pre mnogo godina, majka dvanaestogodišnje kamperke me je pozvala da mi se požali: „Podizala sam je i volela 12 godina, kod vas je bila samo dve nedelje, a sada bi radije bila u kampu nego kući!“

komp kamp 2017.


Ovo je zanimljiv paradoks o kome treba razmišljati: kako dobra stvar koju radimo za decu, gde im pomažemo da izgrade nezavisnost, drugarstva i sreću kada ih pošaljemo u kamp, može dovesti do negativnih osećanja kod nas kao roditelja. Lep je osećaj kada smo nekome potrebni, a kako deca odrastaju, čak i ako želimo da budu nezavisna, za nas može biti tužna spoznaja da im više nismo toliko potrebni i da su u stvari deca srećnija bez nas.

kamperska vatra 2017.

Razmišljajte o želji za kampom kao o suštoj suprotnosti želje za kućom. Nakon intenzivne zabave i vezivanja u kampu, povratak kući za mnoge kampere može biti tužan. Rutine, prijateljstva i totalna zabava u kampu se ne mogu replicirati kući. Mnogim kamperima je povratak kući i sedenje u sobi, bez 10 najboljih drugara u blizini, ozbiljno prilagođavanje. Veliki broj dece koristi društvene mreže i Skajp za održavanje kontakta. Neki roditelji nemaju pojma šta im je činiti.

„Slično napuštanju ugodnih, brižnih rutina u domu, a da ne pričamo o podršci i ljubavi članova porodice, život u kamperskoj zajednici može podstaći ista osećanja tuge i gubitka. Paradoksalno, ove emocije mogu biti najintenzivnije kod starije dece, koja odjednom razvijaju sposobnost apstraktnog razmišljanja i dublje razmatraju svoj emocionalni svet, uz veći fokus na odnose sa vršnjacima nego sa mlađim drugarima iz kampa. Ova snažna osećanja se mogu pojaviti bez obzira na dužinu boravka u kampu.“ Američka asocijacija kampova

seniori komp kampa: mila, filip, tedi

beba sa kamperima u šetnji
Beba i kamperi 4.smena,2017.

Ostala, a naročito mlađa deca, možda neće otvoreno iskazivati „želju za kampom“, ali možda neće u potpunosti ličiti na sebe ili će iskazivati određena nepoželjna ponašanja. Ove nedelje mi je jedan roditelj poslao sledeći e-mail: „Pitam se da li ste u prethodnim blogovima pisali kako rešiti povratak kampera u normalan život? Moja ćerka [9 godina] i nekoliko njenih drugara koji su u kampu proveli nedelju dana ili više imaju ozbiljnih problema da se prilagode po povratku kući. Predvideli smo nekoliko dana prilagođavanja na stare rutine, ali su i nakon pet dana još uvek izvan uobičajenih tokova.“

Ovaj e-mail me je podstakao da razmislim i istražim temu povratka iz kampa.

Evo nekoliko saveta za lakši povratak kući ako vaš kamper iskazuje neku vrstu „želje za kampom“:

1. Pustite vašeg kampera da se odmori. U kampu se stalno nešto dešava, puno je aktivnosti, pa je kamperima po povratku kući potreban odmor. Potrudite se da ih ne preopteretite nakon povratka i pustite ih par dana da „iskuliraju“ i naspavaju se. Mnogi emotivni i bihejvioralni problemi se mogu rešiti dobrim snom.

2. Ohrabrite vašeg kampera da govori o kampu i da podeli sa vama svoje priče. Postavljajte otvorena pitanja o kampu (ako kamper deluje otvoreno za pitanja).

3. Neka vas nauči pesmu ili igru iz kampa.

4. Koristite fotografije sa sajta kampa za otpočinjanje razgovora i podsećanje. Odštampajte neke fotografije i napravite kolaž ili album sa uspomenama iz kampa.

5. Ohrabrite vašeg kampera da održava kontakt sa drugarima iz kampa. Neki kamperi vole da razmenjuju „prava“ pisma i da održavaju „kampersku“ komunikaciju. Telefonski pozivi i video-ćaskanja su još jedan sjajan način da se održe lične veze koje se ostvare u kampu.

6. Pomozite vašem kamperu da isplanira posetu ili okupljanje sa drugarima iz kampa (ili video ćaskanje ako je to jedina mogućnost).

7. Predložite vašem kamperu da napiše zahvalnicu savetniku koji je naročito ulepšao njegov boravak u kampu. Lep gest za nekog drugog, kao što je pisanje zahvalnice, će usrećiti i vašeg kampera.

8. Organizujte logorsku vatru u dvorištu i pecite maršmelou.

9. Zajedno planirajte i sprovedite aktivnost na otvorenom.

10. Pričajte o planovima za kamp i započnite kalendar za odbrojavanje do sledećeg leta.

i posle kampa kamp, kredit ksenija mudri  i nikola mandić
i posle kampa kamp, kredit ksenija mudri  i nikola mandić

Izvor: Campsickness: 10 Tips for Easing the Re-entry Home

20 Aug 2017

Činjenice o onlajn predatorima koje bi svaki roditelj trebalo da zna


Razgovorom sa decom i tinejdžerima pružate im oružje da se izbore u svetu mreža. 

Svaki roditelj u nekom trenutku brine o onlajn predatorima. Iako valja biti oprezan, činjenica je da nepoznate osobe koje žele seksualnu komunikaciju relativno retko kontaktiraju decu. Zabrinutost je prirodna kada dete kroči u nepoznat svet. Međutim, umesto da delujete iz straha, opremite se činjenicama da biste svom detetu mogli da pomognete da bude pametno, oprezno i mudro. Ako vam sledeći problemi zvuče poznato, iskoristite ponuđene strategije da biste proaktivno zaštitili decu. Na taj način će vaša deca biti sigurnija, a vi ćete biti opušteni.

Problem: Kad god čitam novine, vidim članak o manijaku koji kontaktira decu kroz igre.
Činjenice:
  • Prema Istraživanju bezbednosti omladine na internetu Univerziteta u Nju Hempširu, neželjene seksualne ponude su opale za 53 % od 2000. do 2010. godine. Prema podacima iz 2010. godine, svega 9 % dece koja koriste internet je dobilo neželjene seksualne ponude.
  • Ovo istraživanje je takođe otkrilo da su dva specifična tipa kontakta – zahtevi za sastanke uživo i situacije koje deca smatraju veoma uznemirujućim – od 2005. do 2010. u padu.
  • Kada se izveštava o onlajn predatoru (kao što je Roblox iz 2017. godine), više medijskih kuća preuzima priču koja se često pojavljuje u različitim medijima tokom nekoliko nedelja, pa se čini da je pojava znatno učestalija nego što zaista jeste. Ovo je takođe popularna tema jer iskorišćava strahove roditelja.
  • Centar za istraživanje zločina protiv dede Univerziteta u Nju Hempširu navodi da deca češće bivaju pod pritiskom svojih vršnjaka da šalju ili objavljuju seksualne sadržaje nego od odraslih.
Strategija: Umesto da kod dece podgrevamo strah, potrebno je da ih naoužamo informacijama. Detetu obavezno recite da postoji mogućnost da ga neko kontaktira onlajn radi prikupljanja ličnih podataka, razmene fotografija i/ili ličnog susreta i da to može biti neko ko deluje prijateljski onlajn. To nije norma i nema potrebe za stalnim strahom. Samo treba biti svestan mogućnosti i znati da ako neko traži lične podatke ili priča o seksualnim stvarima, treba potražiti pomoć odraslih.

Problem: Ne mogu da pratim sve medije na kojima je moje dete, pa ne znam koje bi igre i aplikacije trebalo da držim na oku.

Činjenice:
  • Prema Žurnalu javne politike Nove engleske, kontakt sa onlajn predatorima se najčešće ostvaruje u sobama za ćaskanje, na društvenim medijima ili preko opcije za ćaskanje u multiplejer (Roblox, Minecraft, Clash of ClansWorld of Warcraft, itd).
  • Većina igara namenjena deci – kao što su Roblox i Animal Jam – imaju ugrađene opcije i podešavanja namenjene za sprečavanje neprikladnih komentara i ćaskanja. Iako najčešće nisu savršena, ova sredstva pomažu.
  • Igre koje nisu namenjene isključivo deci imaju manje kontrola, podešavanja i zaštita.
  • Bilo koja aplikacija ili onlajn prostor koji dopušta kontakt sa nepoznatim licima bez uređivanja ili provere starosti može biti sredstvo za kontakt nepoznatih odraslih osoba sa decom.
  • Tinejdžeri ponekad posećuju sajtove, sobe za ćaskanje i aplikacije za pronalaženje partnera za odrasle, iz radoznalosti spram seksa i romantike.
Strategija: Na prvom mestu, propratite šta vaše dete radi onlajn tako što ćete ga pitati koje aplikacije, igre i druge tehnologije koristi. Ako je na društvenim mrežama, dodajte ga za prijatelja ili ga pratite. Postavite pravila o vremenu i mestu korišćenja uređaja – na primer, telefoni i tableti nisu dozvoljeni u spavaćoj sobi. Saznajte kako ćaskaju – preko aplikacije ili SMS poruka na telefonu? (Ako koriste aplikaciju, neće vam biti lako da proverite, pa tražite da je povremeno pregledate.) Utvrdite pravila o osobama sa kojima mogu da ćaskaju – recimo, samo sa ljudima koje lično poznaju. Ako je vaše dete gejmer, iskoristite sledeća pitanja za detaljniju analizu: da li voliš multiplejer igre i zašto? Da li ćaskaš sa drugim igračima? Kakvo ti je iskustvo do sad? Šta bi uradio ako bi te kontaktirao neko koga ne poznaješ? Pomozite im da podese privatnost i da ograniče kontakte u igrama.

Problem: Uopšte ne razumem kako ovo funkcioniše – da li se odrasli predstavljaju kao deca i traže upoznavanje?

Činjenice:
  • Svega 5 % onlajn predatora se pretvara da su deca. Većina otkrije da su stariji – što je naročito privlačno za uzrast od 12 do 15 godina koji je najčešće meta.
  • Neki predatori odmah iniciraju razgovore o seksu ili traže fotografije i povlače se ako ih dete odbije. Oni žele brz rezultat.
  • Nasuprot tome, neki predatori „love zeca“, što predstavlja proces izbora potencijalne žrtve koju „pripremaju“: prate postove na društvenim mrežama i javnim ćaskanjima da bi prvo saznali što više o detetu.
  • Kada odaberu nekoga, mogu ući u fazu pripremanja koja često obuhvata dodavanje kontakata mete, učešće u ličnim razgovorima radi izgradnje poverenja, prenos razgovora na druge platforme (kao što su instant poruke), traženje fotografija i konačno traženje ličnog kontakta.
  • Ako dete u nekom trenutku podeli kompromitujuću fotografiju, predator pokreće „seksualnu iznudu“, koja podrazumeva traženje još slika ili kontakta, pod pretnjom otkrivanja ili povrede.
Strategija: Često govorimo deci da ne razgovaraju sa nepoznatim ljudima i da ne saopštavaju lične podatke, ali onlajn odnosi se deci mogu činiti podjednako realno kao oflajn.
Dakle, pre nego što započnu da ćaskaju sa nekim onlajn, deca moraju znati osnovne informacije o digitalnom državljanstvu i onlajn privatnosti. Na primer, deca ne bi smela da daju broj telefona, adresu, pa čak ni prezime osobi koju ne poznaju. Takođe, slanje seksi fotografija ili pritajena onlajn seksualnost ostavlja neželjeni trag, bez obzira na perverznjake, tako da je potrebno naučiti decu da vode računa o tragu koji ostavljaju u digitalnom prostoru. Pored toga, posedovanje nagih slika maloletnika, pa čak i ako ih drugi maloletnik poseduje, je nezakonito i na osnovu toga tinejdžeri mogu upasti u zakonske probleme. Konačno, bitno je naučiti decu da ako im neko traži seksi fotografije ili ćaskanje, takva osoba im nije prijatelj, koliko god delovala kul ili pokazivala razumevanje.

Problem: Kako da znam da se ovo dešava ako mi dete samo ne kaže?

Činjenice:
  • Predatori biraju decu koja postavljaju slobodnije fotografije, govore o prethodnom seksualnom zlostavljanju i/ili učestvuju u onlajn seksualnim pričama.
  • Postoje konfliktna istraživanja o najugroženijim uzrastima, ali je to uobičajeno uzrast od 12 do 15 godina, a devojčice su češće žrtve.
  • Dečaci tinejdžeri koji ispituju svoju seksualnost su druga najugroženija grupa jer često žele da o tome pričaju onlajn što im se čini sigurnijim od razgovora uživo.
  • Tinejdžeri povremeno podstiču jedni druge da ostvare kontakt sa nepoznatima onlajn, što može izgledati kao igra.
  • Tinejdžeri žele da se osećaju posebnim, uvaženim, privlačnim i shvaćenim u periodu kada se odvajaju od roditelja, pa tako stariji „drugar“ koji je veoma zainteresovan za njih može delovati uzbudljivo i posebno.
  • Tinejdžeri najčešće svojevoljno ulaze u odnos sa predatorima, mada ih uobičajeno drže u tajnosti.
  • Ako se vaše dete povlači i postaje tajnovito sa svojim uređajem (krije ekran, brzo zatvara prozor na ekranu), to može biti jedan od indikatora.
  • Telefonski pozivi i pokloni od nepoznatih su mogući znaci.
  • Pornografski materijal na uređaju koje koristi vaše dete može biti znak.
Strategija: Komplikovan deo je to što se većina dece preko 10 godina i tinejdžera povlači i postaje tajnovita; to je deo njihovog razvoja. Međutim, ako primetite ove pojave do ekstrema, vreme je da se zabrinete – bez obzira koji je razlog. Povremene provere uređaja koje vaše dete koristi radi praćenja seksi postova i fotografija i poznavanje vokabulara može biti od koristi, ali je otvorena komunikacija – bez optuživanja ili preterane reakcije – najčešće najefektivnija.



Problem: Ovo se već desilo mom detetu i ne znam šta dalje da radim.

Činjenice:
  • Dete vam je reklo da se desilo.
  • Videli ste nešto na njegovom telefonu ili društvenim mrežama.
Strategija: Na prvom mestu, ne paničite. Umesto toga, prikupite dokaze: napravite skrinšotove, sačuvajte komunikacije i tako dalje. Popričajte sa detetom o detaljima, tako da ne misli da je samo krivo ili da je u problemu. Zatim prijavite platformi ili servisu koji koristi vaše dete, blokirajte tu osobu i zajedno pronađite opcije za prijavljivanje na drugim aplikacijama i igrama koje vaše dete koristi. Konačno, kontaktirajte policiju ( prim.prev. u Srbiji kontaktirati Netpatrola.rs). Iako vam se može činiti kao jednokratna pojava, da je sve gotovo, ili ne želite da dižete prašinu, najbolje je obavestiti vlasti za slučaj da je u pitanju lice poznato policiji, a i da biste ga sprečili da isto učini drugoj deci.


Izvor: The Facts About Online Predators Every Parent Should Know

Preporuka za tekst na istu temu:
Da li i koliko dovoljno brinemo za bezbednost dok smo mi ili naša deca ispred računara? Možda je vreme da postanemo internet patrola i neutrališemo opasan sadržaj iz vidokruga.

23 Jul 2017

Kada su deca u kampu, roditelji dobijaju odmor bez osećaja krivice

Kada deca nisu kući, mnogi roditelji se počaste užitcima za odrasle.


Ubrzo nakon što su Andrea i Ken Krejmer poslali sinove u kamp ovog leta, par se upustio u sopstvenu avanturu. Proveli su četiri dana u luksuznoj planinskoj kolibi u Britanskoj Kolumbiji, bez televizora, satova ili telefona. Svako jutro nakon joge bi ih helikopter odvozio do udaljenih predela gde su planinarili uz glečere, prelazili viseće mostove i penjali se uz čelične konstrukcije do samih planinskih vrhova. Uveče su uživali u vinu i večeri sa još desetak drugih parova.

„Bili smo k'o mala deca u kampu“, kaže Andrea Krejmer, četrdesetšestogodišnji pedijatrijski ortopedski hirurg iz Hajlend Parka u Ilinoisu.

Po podacima Američkog udruženja kampova, upravo se iz kampova sa noćenjem vratilo oko tri miliona dece u SAD-u. Mnogi parovi su se počastili putovanjima na koja bi deca zevala od dosade, iznenadnim izlascima na večere i drugim aktivnostima kojih se sećaju iz bezbrižnih dana pre razvoženja dece, pripreme obroka i sprovođenja pravila o korišćenju računara. Vreme provedeno bez dece ne mora izazvati tugu koju nosi prazno gnedzdo jer će krajem leta porodica ponovo biti na okupu.

Sada kada je čitava porodica ponovo kući, G-din Krejmer kaže „razvoženje dece je najteže ponovo usvojiti“, jer njegove sinove od 13 i 10 godina i njihove drugare treba odvesti i dovesti sa tri aktivnosti svake nedelje. Ipak, „bilo je zabavno porediti priče“ o avanturama koje smo svi doživeli ovog lete, kaže G-din Krejmer, profesor istorije u srednjoj školi.

Kada deca nisu kući, roditelji imaju više vremena i manji osećaj krivice kada ugađaju sebi, kaže Džej Džejkobs, direktor kampa Timber Lake na Catskills planinama u državi Njujork. Po njegovoj proceni, oko trećine roditelja kampera odlazi na putovanja, a deca, koja su i sama u gužvi „to ne primećuju i ne vide“. Po njegovim rečima, kamp od roditelja traži da ostave kontaktne informacije za hitne slučajeve. (Krejmerovi su u zabačenim predelima Britanske Kolumbije iznajmili satelitski telefon za slučaj da dečiji kampovi moraju da ih kontaktiraju.)

Trejsi Herik kaže da je prvi odlazak njenih ćerki, Lilijan stare 14 i Rebeke stare 12 godina u kamp na mesec dana bio teži nego što je očekivala. „Bila sam toliko tugaljiva, da je bilo za ne poverovati“, kaže ova 49-godišnja pevačica i nastavnica pevanja iz Montklera u Nju Džersiju.

Međutim, nedelju dana kasnije je G-đa Herik sa suprugom Skotom našla osobu koja će čuvati psa, spakovala torbu i sela na njihov motor – Harley-Davidson Road King – i krenula na „dugu, laganu vožnju“ i nekoliko noćenja u obližnjem mestu Nju Houp. „Bio je to prvi put nakon 12 godina da odemo negde i setili smo se 'O, pa ti se meni sviđaš, takav kakav si“, kaže ona.

Kod kuće, G-đa Herik je počela da eksperimentiše sa sastojcima koje njene ćerke ni pod razno ne bi jele i da posvećuje vreme postavljanju stola na tremu. „Spremala sam ribu i neviđeno jak sos koji deca ne bi ni takla“, kaže ona. U drugim situacijama, kada nije bila naročito gladna, snalazila se sa krekerima, sirom i vinom.

Vreme koje su proveli jedni bez drugih je naučilo članove porodice da cene jedni druge, kaže G-đa Herik. „Ljubazniji smo međusobno.“

Bitno je da roditelji imaju slobodno vreme bez ometanja kao par, bez napetog iščekivanja povratka dece, kaže psiholog Majkl Tompson, autor knjige „Željan kuće, a srećan: Kako vreme podalje od roditelja može pomoći u razvoju deteta“. „Ako čitavo vreme provedete brinući o tome da li vam se dete lepo provelo u kampu, nećete iskoristiti šansu da obnovite svoju vezu“, kaže dr Tompson.

„U pitanju je mini-verzija praznog gnezda“, kaže Džini Bertoli, bračni savetnik iz Los Anđelesa. Što se roditelja tiče, „definitivno će doći do ojačavanja veze, ili će se zaista pokazati da ne funkcionišete kao par.“

Većina roditelja na prvu loptu nakon odlaska dece u kamp nameravaju da se posvete kućnim poslovima, kao što je pospremanje ormara – kaže Keren Majster, partner u kampersko-konsultantskoj firmi Camp Experts and Teen Summers. Imajući u vidu da pojedini elitni kampovi sa noćenjem koštaju preko 10.000 dolara po detetu za čitavo leto, roditelji možda neće moći sebi da priušte putovanje. G-đa Majster, koja živi u Aventuri na Floridi kaže da neke roditelje savetuje da sebi organizuju „odmor kod kuće“, da ugađu sebi i da pođu na kraća putovanja.

Mark Singer, administrativni radnik na univerzitetu Prinston u Nju Džersiju kaže da je uštedeo tako što je svoja dva sina od 11 i 13 godina poslao u kamp prošlog leta, što ga je ukupno koštalo 8.000 dolara. Ovaj pedesetogodišnjak kaže da je sa svojom stalnom partnerkom, Džejn Švarc, imao „malo vremena samo za odrasle“. Otišli su kolima do obale u državi Mejn, u posetu prijateljima. Takođe su išli na izlete, kao što je bila poseta Institutu umetnosti Filadelfije, bez potrebe da odgovaraju na pitanja tipa „a gde imaju da se kupe grickalice?“

Gledanje TV programa do kasno u noć je bilo pravi užitak za Mindi Borkson staru 53 godine, čija je dvanaestogodišnja ćerka provela tri nedelje u kampu. G-đa Borkson, filmska kaskaderka i domaćica iz Vestona na Floridi, kaže da je sebi spremala porcije sladoleda od vanile, sa graham krekerima i čokoladnim maršmelouom.

Mindi Beri, stara 45 godina, kaže da je sa suprugom izlazila skoro svako veče kada su svoju desetogodišnju ćerku poslali u kamp na nedelju dana. Pravi luksuz je bilo dovoljno vremena za sređivanje pre izlaska – šminkanje, uklapanje nakita i izbor salonki, kaže ova pravna savetnica iz Grose Pointea u Mičigenu. „U neku ruku, činilo mi se kao da se ponovo zabavljam sa suprugom“, kaže ona.

G-din Singer, administrativni radnik na fakultetu, se priseća slobode koju su on i G-đa Švarc imali da spavaju do kasno. Jedno veče je par napunio đakuzi u spavaćoj sobi – po prvi put otkad su se uselili u kuću. „Nismo morali da brinemo hoće li nam neko uleteti, pa smo oko kade postavili sveće i natočili vino“, kaže G-din Singer, kome đakuzi inače služi za kupanje psa. „Sve je izgledalo kao scene romantike koje možete videti na TV-u.“


Izvor: While Kids Are at Camp, Parents Get a Guilt-Free Break