20 Aug 2017

Činjenice o onlajn predatorima koje bi svaki roditelj trebalo da zna


Razgovorom sa decom i tinejdžerima pružate im oružje da se izbore u svetu mreža. 

Svaki roditelj u nekom trenutku brine o onlajn predatorima. Iako valja biti oprezan, činjenica je da nepoznate osobe koje žele seksualnu komunikaciju relativno retko kontaktiraju decu. Zabrinutost je prirodna kada dete kroči u nepoznat svet. Međutim, umesto da delujete iz straha, opremite se činjenicama da biste svom detetu mogli da pomognete da bude pametno, oprezno i mudro. Ako vam sledeći problemi zvuče poznato, iskoristite ponuđene strategije da biste proaktivno zaštitili decu. Na taj način će vaša deca biti sigurnija, a vi ćete biti opušteni.

Problem: Kad god čitam novine, vidim članak o manijaku koji kontaktira decu kroz igre.
Činjenice:
  • Prema Istraživanju bezbednosti omladine na internetu Univerziteta u Nju Hempširu, neželjene seksualne ponude su opale za 53 % od 2000. do 2010. godine. Prema podacima iz 2010. godine, svega 9 % dece koja koriste internet je dobilo neželjene seksualne ponude.
  • Ovo istraživanje je takođe otkrilo da su dva specifična tipa kontakta – zahtevi za sastanke uživo i situacije koje deca smatraju veoma uznemirujućim – od 2005. do 2010. u padu.
  • Kada se izveštava o onlajn predatoru (kao što je Roblox iz 2017. godine), više medijskih kuća preuzima priču koja se često pojavljuje u različitim medijima tokom nekoliko nedelja, pa se čini da je pojava znatno učestalija nego što zaista jeste. Ovo je takođe popularna tema jer iskorišćava strahove roditelja.
  • Centar za istraživanje zločina protiv dede Univerziteta u Nju Hempširu navodi da deca češće bivaju pod pritiskom svojih vršnjaka da šalju ili objavljuju seksualne sadržaje nego od odraslih.
Strategija: Umesto da kod dece podgrevamo strah, potrebno je da ih naoužamo informacijama. Detetu obavezno recite da postoji mogućnost da ga neko kontaktira onlajn radi prikupljanja ličnih podataka, razmene fotografija i/ili ličnog susreta i da to može biti neko ko deluje prijateljski onlajn. To nije norma i nema potrebe za stalnim strahom. Samo treba biti svestan mogućnosti i znati da ako neko traži lične podatke ili priča o seksualnim stvarima, treba potražiti pomoć odraslih.

Problem: Ne mogu da pratim sve medije na kojima je moje dete, pa ne znam koje bi igre i aplikacije trebalo da držim na oku.

Činjenice:
  • Prema Žurnalu javne politike Nove engleske, kontakt sa onlajn predatorima se najčešće ostvaruje u sobama za ćaskanje, na društvenim medijima ili preko opcije za ćaskanje u multiplejer (Roblox, Minecraft, Clash of ClansWorld of Warcraft, itd).
  • Većina igara namenjena deci – kao što su Roblox i Animal Jam – imaju ugrađene opcije i podešavanja namenjene za sprečavanje neprikladnih komentara i ćaskanja. Iako najčešće nisu savršena, ova sredstva pomažu.
  • Igre koje nisu namenjene isključivo deci imaju manje kontrola, podešavanja i zaštita.
  • Bilo koja aplikacija ili onlajn prostor koji dopušta kontakt sa nepoznatim licima bez uređivanja ili provere starosti može biti sredstvo za kontakt nepoznatih odraslih osoba sa decom.
  • Tinejdžeri ponekad posećuju sajtove, sobe za ćaskanje i aplikacije za pronalaženje partnera za odrasle, iz radoznalosti spram seksa i romantike.
Strategija: Na prvom mestu, propratite šta vaše dete radi onlajn tako što ćete ga pitati koje aplikacije, igre i druge tehnologije koristi. Ako je na društvenim mrežama, dodajte ga za prijatelja ili ga pratite. Postavite pravila o vremenu i mestu korišćenja uređaja – na primer, telefoni i tableti nisu dozvoljeni u spavaćoj sobi. Saznajte kako ćaskaju – preko aplikacije ili SMS poruka na telefonu? (Ako koriste aplikaciju, neće vam biti lako da proverite, pa tražite da je povremeno pregledate.) Utvrdite pravila o osobama sa kojima mogu da ćaskaju – recimo, samo sa ljudima koje lično poznaju. Ako je vaše dete gejmer, iskoristite sledeća pitanja za detaljniju analizu: da li voliš multiplejer igre i zašto? Da li ćaskaš sa drugim igračima? Kakvo ti je iskustvo do sad? Šta bi uradio ako bi te kontaktirao neko koga ne poznaješ? Pomozite im da podese privatnost i da ograniče kontakte u igrama.

Problem: Uopšte ne razumem kako ovo funkcioniše – da li se odrasli predstavljaju kao deca i traže upoznavanje?

Činjenice:
  • Svega 5 % onlajn predatora se pretvara da su deca. Većina otkrije da su stariji – što je naročito privlačno za uzrast od 12 do 15 godina koji je najčešće meta.
  • Neki predatori odmah iniciraju razgovore o seksu ili traže fotografije i povlače se ako ih dete odbije. Oni žele brz rezultat.
  • Nasuprot tome, neki predatori „love zeca“, što predstavlja proces izbora potencijalne žrtve koju „pripremaju“: prate postove na društvenim mrežama i javnim ćaskanjima da bi prvo saznali što više o detetu.
  • Kada odaberu nekoga, mogu ući u fazu pripremanja koja često obuhvata dodavanje kontakata mete, učešće u ličnim razgovorima radi izgradnje poverenja, prenos razgovora na druge platforme (kao što su instant poruke), traženje fotografija i konačno traženje ličnog kontakta.
  • Ako dete u nekom trenutku podeli kompromitujuću fotografiju, predator pokreće „seksualnu iznudu“, koja podrazumeva traženje još slika ili kontakta, pod pretnjom otkrivanja ili povrede.
Strategija: Često govorimo deci da ne razgovaraju sa nepoznatim ljudima i da ne saopštavaju lične podatke, ali onlajn odnosi se deci mogu činiti podjednako realno kao oflajn.
Dakle, pre nego što započnu da ćaskaju sa nekim onlajn, deca moraju znati osnovne informacije o digitalnom državljanstvu i onlajn privatnosti. Na primer, deca ne bi smela da daju broj telefona, adresu, pa čak ni prezime osobi koju ne poznaju. Takođe, slanje seksi fotografija ili pritajena onlajn seksualnost ostavlja neželjeni trag, bez obzira na perverznjake, tako da je potrebno naučiti decu da vode računa o tragu koji ostavljaju u digitalnom prostoru. Pored toga, posedovanje nagih slika maloletnika, pa čak i ako ih drugi maloletnik poseduje, je nezakonito i na osnovu toga tinejdžeri mogu upasti u zakonske probleme. Konačno, bitno je naučiti decu da ako im neko traži seksi fotografije ili ćaskanje, takva osoba im nije prijatelj, koliko god delovala kul ili pokazivala razumevanje.

Problem: Kako da znam da se ovo dešava ako mi dete samo ne kaže?

Činjenice:
  • Predatori biraju decu koja postavljaju slobodnije fotografije, govore o prethodnom seksualnom zlostavljanju i/ili učestvuju u onlajn seksualnim pričama.
  • Postoje konfliktna istraživanja o najugroženijim uzrastima, ali je to uobičajeno uzrast od 12 do 15 godina, a devojčice su češće žrtve.
  • Dečaci tinejdžeri koji ispituju svoju seksualnost su druga najugroženija grupa jer često žele da o tome pričaju onlajn što im se čini sigurnijim od razgovora uživo.
  • Tinejdžeri povremeno podstiču jedni druge da ostvare kontakt sa nepoznatima onlajn, što može izgledati kao igra.
  • Tinejdžeri žele da se osećaju posebnim, uvaženim, privlačnim i shvaćenim u periodu kada se odvajaju od roditelja, pa tako stariji „drugar“ koji je veoma zainteresovan za njih može delovati uzbudljivo i posebno.
  • Tinejdžeri najčešće svojevoljno ulaze u odnos sa predatorima, mada ih uobičajeno drže u tajnosti.
  • Ako se vaše dete povlači i postaje tajnovito sa svojim uređajem (krije ekran, brzo zatvara prozor na ekranu), to može biti jedan od indikatora.
  • Telefonski pozivi i pokloni od nepoznatih su mogući znaci.
  • Pornografski materijal na uređaju koje koristi vaše dete može biti znak.
Strategija: Komplikovan deo je to što se većina dece preko 10 godina i tinejdžera povlači i postaje tajnovita; to je deo njihovog razvoja. Međutim, ako primetite ove pojave do ekstrema, vreme je da se zabrinete – bez obzira koji je razlog. Povremene provere uređaja koje vaše dete koristi radi praćenja seksi postova i fotografija i poznavanje vokabulara može biti od koristi, ali je otvorena komunikacija – bez optuživanja ili preterane reakcije – najčešće najefektivnija.



Problem: Ovo se već desilo mom detetu i ne znam šta dalje da radim.

Činjenice:
  • Dete vam je reklo da se desilo.
  • Videli ste nešto na njegovom telefonu ili društvenim mrežama.
Strategija: Na prvom mestu, ne paničite. Umesto toga, prikupite dokaze: napravite skrinšotove, sačuvajte komunikacije i tako dalje. Popričajte sa detetom o detaljima, tako da ne misli da je samo krivo ili da je u problemu. Zatim prijavite platformi ili servisu koji koristi vaše dete, blokirajte tu osobu i zajedno pronađite opcije za prijavljivanje na drugim aplikacijama i igrama koje vaše dete koristi. Konačno, kontaktirajte policiju ( prim.prev. u Srbiji kontaktirati Netpatrola.rs). Iako vam se može činiti kao jednokratna pojava, da je sve gotovo, ili ne želite da dižete prašinu, najbolje je obavestiti vlasti za slučaj da je u pitanju lice poznato policiji, a i da biste ga sprečili da isto učini drugoj deci.


Izvor: The Facts About Online Predators Every Parent Should Know

Preporuka za tekst na istu temu:
Da li i koliko dovoljno brinemo za bezbednost dok smo mi ili naša deca ispred računara? Možda je vreme da postanemo internet patrola i neutrališemo opasan sadržaj iz vidokruga.