7 Jun 2018

Tako je, video igre su korisne - za um i za telo!


Verovali ili ne, naučna istraživanja potvrđuju da su video igre korisne. U stvari, nekoliko studija (koje ćemo uskoro prikazati) podržava ove nalaze.

Znamo da je teško prihvatiti takvu izjavu nakon višegodišnjeg slušanja upozorenja „ne sedi preblizu televizoru, upropastićeš vid“ ili „prestani da traćiš vreme na igrice, izlazi napolje!“

No ipak, prava istraživanja iz kredibilnih izvora pokazuju da igranje video igara u stvari ima zdravstvene koristi – kako mentalne, tako i fizičke.

Mentalni trening uz video igre

Za početak, studije novijeg datuma koje je sprovelo nekoliko priznatih naučno-istraživačkih organizacija su dokazale da igranje video igara može pomoći u podizanju kvaliteta života osoba sa invaliditetom i mentalnim bolestima.

Osnovna studija koju je sproveo Institut za ljudski razvoj Maks Plank i Dobrotvorni medicinski univerzitet Sent Hedvig-Krankenhaus iz Berlina u Nemačkoj je otkrila da igranje video igara povećava sivu materiju (u suštini, veličinu mozga) i pomaže u boljem usvajanju stečenih i urođenih veština.

Laičkim rečima, igranje video igara direktno pogađa i utiče na regione mozga koji su odgovorni za pamćenje, orijentaciju u prostoru, organizovanje informacija i precizne motoričke veštine.

Studija takođe potvrđuje tvrdnju da, slično fizičkoj aktivnosti, igranje igara u trajanju od svega 30 minuta dnevno, može poboljšati život.


https://compcamp.net/

Detaljni podaci o studijama uticaja video igara na mozak

Kako bi utvrdili kako video igre utiču na mozak, naučnici su odabrali dve grupe odraslih osoba. Prva grupa je igrala Super Mario 64 po 30 minuta dnevno tokom dva meseca. Druga grupa uopšte nije igrala video igre. Naučnici su koristili magnetnu rezonancu (MRI) za merenje veličine mozga obe grupe pre početka studije, a zatim i nakon dvomesečnog perioda.

Rezultati studije su potvrdili prethodne nalaze – utvrđene su razlike u strukturi mozga grupe koja je igrala video igre, a na osnovu igranja, utvrđena je „direkntna veza između igranja video igara i povećanja zapremine mozga“.

Simon Kun, viši istraživač u Centru za živodnu psihologiju Instituta za ljudski razvoj Maks Plank je predvodila studiju. Ona navodi: „Iako su prethodne studije utvrdile razlike u strukturi mozga igrača video igara, ova studija pokazuje da se pomoću video igara mogu vežbati specifične regije mozga.“

U istom smislu, naučnici veruju da osobe sa mentalnim invaliditetom (ili osobe čiji mozak ima umanjenu veličinu usled nezgode ili zdravstvenog stanja) ili drugi koji pate od bolesti koje pogađaju mozak kao što je Alchajmer takođe mogu imati koristi od igranja video igara.

Naučnici su kod svojih ispitanika uočili povećanje u tri ključne regije mozga: perifrontalnom korteksu, desnom hipokampusu i cerebelumu.

Kako video igre utiču na različite delove mozga

Perifrontalni korteks je deo mozga koji je zadužen za odlučivanje, socijalno ponašanje, ličnost i kognitivno planiranje. Prema tome, logično je da ova regija mozga bude pod uticajem igre Super Mario 64, koja zahteva od igrača da planiraju i razmišljaju kako će koristiti i raditi sa objektima u virtuelnom svetu.

Desni hipokampus igra značajnu ulogu u načinu na koji obrađujemo i konsolidujemo informacije, kao i u kratkoročnom i dugoročnom pamćenju. Naučnici su i ovde zabeležili rast, jer su igrači koristili ovaj deo mozga za kretanje kroz Mariov svet.

Konačno, cerebelum je takođe bio pogođen – ovaj deo mozga kontroliše fine motoričke veštine ili aktivnost mišića. Ponovo, nije iznenađenje da je i ovaj deo porastao, jer upravo on nam pomaže da brzo procenimo i reagujemo na događaje oko nas – u ovom slučaju, korišćenjem gejmpada za pomeranje Maria u pravom trenutku, pritiskanjem dugmeta za skok u pravom trenutku.

Kao što verovatno pretpostavljate, rezultati su bili naglašeniji kod igrača koji su se zaista posvetili igri i imali veliku želju da pobede u igri ili da se izbore sa poteškoćama određenog nivoa.

Ovo se ne odnosi samo na Super Mario 64 – naučnici ukazuju da sve akcione igre sa brzim tempom i simulacije (kao što su sportske i pucačke igre) pomažu u poboljšanju koordinacije ruke i oka i da bi se takođe mogle koristiti za pomoć pacijentima sa invaliditetom kao vrsta digitalne terapije.

Pročitajte više o različitim tipovima igara.

https://compcamp.net/

A šta je sa mozgalicama?

Dakle, ako akcione igre kao što je Super Mario 64 igračima donose pozitivne rezultate, igre koje su naročito izrađene za treniranje, testiranje i razvoj mozga svakako moraju biti od koristi, zar ne?

Od njihovog uvođenja početkom milenijuma, logičke igre ili mozgalice su sa naučnom zajednicom bile u toplo-hladnom odnosu, prevashodno zbog tvrdnji njihovih izdavača o koristima koje nude.

Na primer, ovakve tvrdnje glase da, za svega nekoliko minuta dnevno, možete istrenirati mozak pomoću video igara i, u nekim slučajevima, da ćete uz njihovu pomoć postati pametniji.

Iako je drugi deo izjave još uvek pod raspravom, ono što je neupitno je da mozgalice nisu totalni gubitak vremena. U stvari, sve što angažuje mozak i tera nas na razmišljanje predstavlja dobru vežbu. Postoji obilje onlajn mozgalica, koje su sve više dostupne na različitim platformama.

Druge igre pomažu igračima da bolje obavljaju repetitivne zadatke i nude mentalnu stimulaciju – a to je nešto što lekari srdačno preporučuju, naročito osobama srednjih godina i starima.

Rešavanje problema u stvarnom (i ne baš stvarnom) svetu

Igre takođe mogu da nas uče rešavanju problema i strategiji, te predstavljaju koristan alat za decu i tinejdžere.

Na primer, Minecraft nudi brojneedukativne koristi, na primer tako što uči decu kako da koriste predmete za istraživanje okruženja i rešavanje problema, a igre kao što su Civilization i SimCity nas uče rešavanju problema na „globalnijem“ nivou.

Pogledajte našu celu listu video igara za decu.


U igri SimCity, igrači prave plan grada i moraju razmišljati unapred i uzimati u obzir kako odluke kao što su poreska stopa mogu pomagati ili odmagati rastu njihovog grada ili kako planiranje ulica i određenih zona može uticati na rast.


Igra takođe uči igrače o upravljanju resursima i planiranju na osnovnom nivou i na izuzetan način objašnjava ove koncepte mladim igračima. Učenje i razvoj ovakvih strategija može biti direktno primenljivo i u stvarnom životu.

Konačno, indirektna korist leži u činjenici da se nekoliko video igara zasniva na stvarnim istorijskim događajima i mogu da podstaknu decu da otkriju više o svetu koji je postojao pre njih kroz istraživanje i čitanje.

Fizičke aktivnosti uz video igre

Koje su još koristi video igara? Pored toga što nam „povećavaju mozak“, mogu nam za početak pomoći da stanjimo struk.

Igre sa fizičkom aktivnošću kao što su Wii Fit doživljavaju velik rast u proteklih deset godina, zahvaljujući kompanijama kao što su Nintendo i Konami. Kako? Učitajte sesiju igre Dance Dance Revolution i odigrajte plesnu rutinu – ili još bolje, uključite Wii Fit i biće vam jasno o čemu govorimo.

Igre sa fizičkom aktivnošću i fitnes video igre su donele revoluciju u fizičkim aktivnostima na zapanjujuće pozitivne načine.

U stvari, ovakve igre su primamljive upravo zbog jednostavnosti, jer nude lak način da „odete na vežbanje“ bez fizičkog odlaska na vežbanje. Deci i roditeljima sa previše obaveza ovakve igre nude brz način da odvoje 30 minuta dnevno za fizičke aktivnosti.

Igre sa fizičkom aktivnošću teraju igrače da ustanu i pokrenu se, pomažu cirkulaciju, fleksibilnost zglobova, koordinaciju i ravnotežu. A zahvaljujući tehnologiji većina tih igara prate napredak igrača kroz broj ponavljanja, pa čak i pomažu da postave ciljeve koji održavaju motivaciju – sve to bez plaćanja članarine u klubu.

https://compcamp.net/


Ostale fizičke koristi od igranja video igara

Iz druge fizičke perspektive,video igre mogu da poboljšaju vid.

Studija koju je sproveo Univerzitet u Ročesteru je dokazala da video igre poboljšavaju vid tako što teraju igrače da budu responzivniji na različite boje i nijanse. Ista studija, koju su finansirali Nacionalni institut za oko i Kancelarija za istraživanje Mornarice, je utvrdila da igrači akcionih igara – kao što su pucačke igre – imaju bolju percepciju kontrasta boja.

Pored toga, dokazano je da video igre poboljšavaju fine motoričke veštine kod predškolske dece, a studija objavljena u medicinskom žurnalu PLOS One je utvrdila da hirurzi koji igraju video igre – konkretno Nintendo Wii – postaju bolji hirurzi! Igranjem igara, hirurzi su poboljšali koordinaciju ruke i oka i precizne pokrete – što su ključne veštine za njihovu struku.

Odlično, dakle: igrati video igre što više?

Činjenica je da su video igre zaista korisne za igrače na više nivoa. Naravno, moramo dodati da, kao i sve ostalo, da bi se koristi održale, igre treba koristiti umereno. Svaku noć po čitavu noć ubijate zombije? To verovatno nije najbolje po vaše zdravlje.

Želite li da čujete još jedan koristan aspekt video igara?

Sticanje veština koje su potrebne za kreiranje sopstvene igre deci i tinejdžerima nudi podsticaj da dobiju prakse iz snova i dobro plaćene poslove u budućnosti.

Tokom letnjih kampova sa ovom tematikom, kao što jeID Tech (ili Komp Kamp u Srbiji,  prim.prev.) kamperi dolaze kao puki igrači video igara, a kući se vraćaju sa znanjima koja su potrebna za kreiranje video igara.

  Izvor: Yes, Video Games are Good...for Your Mind and Body

Saznajte više o časovima dizajna video igara, web dizajna i programiranju za decu i tinejdžere na web sajtu Komp Kampa.

https://www.linkedin.com/in/teodor-sandel-konjevic-715284106/


https://compcamp.net/