5 Apr 2019

Priča o kampu je priča o vezama






Neke od najdirljivijih izjava koje sam dobila o kampu uključuju reči dom ili porodica. Mnogi kamperi misle o svojih nekoliko dana ili nedelja u kampu kao o svom vremenu tokom godine da se vrate u kontakt sa samim sobom i svojim bliskim prijateljima.
Kao mladi ljudi, oni se često vraćaju u kamp kako bi se angažovali kao savetnici zbog svoje želje da prenesu ove vrednosti i iskustva sledećoj generaciji.
Kada se odrasli podsećaju na dane svojih kampova, često kažu: „Sreo sam svog najboljeg prijatelja u kampu, još uvek smo prijatelji trideset godina kasnije.“
Odnosi i povezanost kamperskih iskustava nisu samo mali deo programa, već osnova za celoživotno iskustvo; priča o kampu je priča o vezama. Ako se naši kamperi ne osećaju prihvaćenim, uključenim i cenjenim, ništa drugo što ih učimo ili radimo u kampu nije važno.
Mogli bismo da imamo najbolji smeštaj, najukusniju hranu i najatraktivnije zabavne parkove, ali ako ne pomažemo deci da formiraju veze, mi ne radimo ono što je najvažnije.
Verujem da je ista stvar i u našim porodicama. Stvaranje bliske i povezane porodične kulture koja promoviše pozitivne, doživotne odnose je najvažnija stvar koju možemo da uradimo za našu decu. Topli i podržavajući odnosi roditelj-dete, osećaj ljubavi, pomoć i podrška članova porodice služe kao zaštitni faktori i povećavaju otpornost dece i njihovu sposobnost da se suoče sa mnogim neizbežnim životnim izazovima. To se ne dešava samo zato što živite pod istim krovom, i to se ne dešava tako što ćete kuću napuniti interesatnim stvarima i predmetima ili kalendarom sa upisanim datumima za raskošne odmore.
Kao i u kampu, veze su rezultat namerno izabranih, svakodnevnih porodičnih navika koje stvaraju osećaj topline i pripadnosti.
Izvod iz knjige:
Happy Campers by Sunshine Parenting