26 Oct 2019

Zašto su deci važni letnji kampovi


Letnji kompjuterski kamp za decu i sledećeg leta, 2020.godine održava se u Naučno obrazovnom računarskom centru "NORCEV" na Fruškoj gori.





Komp Kamp, letnji kompjuterski kamp za decu od 8 do 15 godina je mesto za programiranje video igara, i okuplja već 12 godina svakog leta preko 60 mališana iz Srbije i inostranstva, koji umesto da igraju video igre ­zapravo uče da ih prave, odnosno programiraju.

Letnji kamp uspešno 11 godina organizuje seminar “Smart Digital Kids” uz pokroviteljstvo Fondacije "Ada Augusta" iz Novog Sada, i uz podršku Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje, a deluje u skladu sa svetskim standradima za kampove, kao i strategijom edukacije dece u IT oblasti.

Usavršavanje u programiranju video igara, uz obuku o bezbednosti na internetu važan je segment obrazovanja dece u IT oblasti.

Kamp svakog leta počinje oko 1.jula i traje do oko 20. avgusta u smenama po 14 dana.
/pogledati link za termine za leto 2020./

Osim rada na računarima koji se odvija u dva-­tri interaktivna nastavna bloka od po 90 minuta, kamperi imaju mnogobrojne aktivnosti i priliku da se bave sportom, uče o zaštiti životne sredine, sade i neguju svoje prve biljke u baštici ili da učestvuju u kreativnim radionicama iz oblasti filma i muzike.



U kampu je za prethodnih 11 godina boravilo preko 1100 dece iz svih krajeva Srbije i sveta. Evropska komisija je 2012. godine nominovala “Komp Kamp” za prestižnu e-Inclusion nagradu, koja se dodeljuje inovativnim projektima u oblasti digitalne edukacije.






Kamp je sjajno mesto gde deca stiču samostalnost, samopouzdanje i međuvršnjačko uvažavanje i poštovanje.

Poštovanje je suština letnjeg kampa. 

Kamp je mesto gde deca interaktivno učestvuju sa ostalima kamperima licem ­u ­lice i u isto vreme, uče o svim kulturološkim i socijalnim veštinama u raznim krajevima sveta, a sve oko kamperske vatre, ispod zvezda ili sedeći za zajedničkim stolom za jelo.

Kampovi daju deci šansu da vežbaju da budu najbolji što mogu. Oni su na mestu koje je dizajnirano tako da stvori sećanja zauvek i ohrabri samoizražavanje.

Deca imaju mogućnost da se penju na drveće, jašu konje, odapnu strelu i čak iskuse da pobede u mnogim igrama. Pobeda im daje krila zauvek.

Deca uče sa punom širinom emocija i ljudskih doživljaja kao što je želja za kućom, prijateljstvo, neslaganje, timski rad, frustracija, jubilarna pobeda.
 

Pet je važnih razloga šta deca postižu boravkom u kampu:


1. Postaju nezavisna i stiču samopouzdanje

2. Opuste se od napora i stresa tokom školske godine

3. Isključe se sa mobilnih telefona i sa interneta

4. Postaju bolji u stvaranju i održavanju realnih prijateljstava

5. Zabava i avanutura detinjstva na otvorenom


Fotografije iz kampa 2019.

Svi albumi za kampa Google photos /ulogujte se na svoj gmail nalog da biste videli više albuma, tako google zahteva :)

I na kraju, od 2009. registrovani smo i zvanično kao jedini kamp za decu game dizajnere u Evropi!





18 Oct 2019

Kako da mobilni telefoni ne budu uljezi na času?

Intervju sa osnivačem Komp Kampa, Radoslavom Konjević

Едукативне видео-игре и апликације за децу и од деце


Хтели ми то или не, цео свет је постао „мобилан”, у чему не заостаје ни најмлађи нараштај, те је уобичајено да се са уџбеницима, прибором и ужином у школску торбу пакује и – телефон.

Komp Kamp, hotel NORCEV, vlasnik slike KompKamp

Да ли их треба потпуно забранити јер ремете час или наставници, сврсисходним коришћењем, ипак могу навести воду на своју воденицу?
Предност данашњих џепних сокоћала, која достижу капацитете персоналног рачунара, те пружају приступ разним изворима података било где на планети, могла би се искористити у извођењу наставе. Посебно када се има у виду да Министарство просвете, у ери дигитализације школства, то не би коштало ни динара – наводи се у научном раду „Коришћење мобилног телефона у настави” Габора Корошија и Петера Естелецког, насталом на темељу истраживања у општинама Сента, Кањижа, Бечеј, Сомбор, Суботица, Апатин, Ковачица, Бачка Топола и Нови Сад. Хотимични узорак од 455 ученика и 49 наставника указао је на осетну разлику у мишљењу између оних који седе за клупом и катедром, те показао да наши наставници истински не препознају могућности нових технологија. Док су просветари оценили да ученици своје паметне телефоне користе за хватање бележака у тек 27 одсто случајева, 72,2 одсто младих од 15 до 18 година их је демантовало, сматрајући у сличном проценту да је то добра база за прикупљање корисних информација, али, на жалост наставника, и за коришћење уместо пушкица. Преко 40 одсто ученика сврху је нашло у ширењу знања и истраживању, а нешто више од 50 одсто у утврђивању градива током пауза између часова.
Према речима Радославе Коњевић, оснивача првог летњег компјутерског кампа за децу у Србији „Комп камп”, комбинација предавања и употребе мобилних уређаја, из аспекта развоја и мотивисаности ученика, уз инвентивност просветног кадра, може сигурно дати добре резултате.

Уџбеници са QR кодовима и на језицима мањина
Како би осавременило своја издања, новосадско одељење Завода за уџбенике је ове школске године припремило интерактивне додатке на словачком и мађарском језику. Тако читанке за пети разред имају посебан формат дат у облику QR кодова, малих црно-белих слика које помоћу једноставне и бесплатне апликације у мобилним телефонима воде до жељеног линка. Преко кодова ученици могу да чују уметничке интерпретације датих или допунских текстова, погледају видео или добију додатне информације о обрађиваном градиву и на тај начин шире видике.

– И код нас су доступне едукативне видео-игре и апликације за различите предмете: за српски језик „Вучило – Долина магичних речи”, за упознавање света око себе и савладавање читања и писања „Забавно учење за децу”, те више њих за енглески и немачки језик – наводи она. – У нашем кампу деца праве едукативне видео-игре за географију, биологију и математику, те чине прве кораке у креирању сопствених мобилних апликација. Циљ рада је да овладају новим алатима и софтверима како би рачунар употребљавали у корисне сврхе, а не само за играње, одлазак на Џoutube или за четовање. Са својих 65 година, могу рећи да разумем и млађу и старију генерацију. С тим у вези, веома ценим рад на побољшању и усавршавању нових могућности у образовању које спроводи „Образовно-креативни центар”. Њихови семинари помажу кадровима у просвети не само да разумеју потребне алате, ток рада и праксу која се тражи у савременом добу, већ се осврћу и на психолошке аспекте оног што чини успешног едукатора. 
Пошто 12 година ради у неформалном образовању са децом узраста од 8 до 15 година, наша саговорница урадила је кратку анкету међу познаницима-професорима, која је показала њихову креативност и обученост да децу уведу у свет где ће технологија бити обавезна за сваки посао који буду радили у животу.

Забране и изузеци
Мобилни свакако одвраћа пажњу уколико се не користи уз сарадњу и надзор професора, сматра наша саговорница, додајући да ограничења употребе истих постоје и у много савременијим и уређенијим друштвима.
– У Канади су дозвољени уколико се користе у здравствене или пак образовне сврхе, које допушта инструктор. Многим европским школама дата је опција да саме донесу одлуку, док у нашем Закону о основама система образовања и васпитања (члан 83) стоји да је тежа повреда обавеза ученика употреба мобилног телефона, електронског уређаја и другог средства у сврхе којима се угрожавају права других или у сврхе преваре у поступку оцењивања.

– Као пример добре праксе у средњој музичкој школи показала се апликација Метроном, као и друга, за снимање коју, док свирају, користе сами ученици ради накнадног преслушавања. Када се обрађује дигитална комуникација на часовима информатике, мобилни су и те како корисни јер је један део плана и програма немогуће одрадити на старим школским рачунарима. Њима није место у учионици приликом провере знања, али за диктат из српског или енглеског јесте. Закључак је да га свакако треба уврстити у наставу јер су тада часови далеко интересантнији и продуктивнији, а ученици мотивисанији.
– У нашем кампу, поред осталих, постоји и правило „унплуг”, тј. телефони су искључени, осим на предавањима о специјалним софтверима за мобилне уређаје. Никада није било злоупотребе, атмосфера је опуштена, а деца жељна да направе корисне апликације. Пример из последњих неколико месеци, на који смо поносни, јесте да су наши бивши кампери, након освојених значајних награда, позвани у Шангај на светско такмичење, где ће представити своју ВР апликацију која квадриплегичарима омогућава управљање машинама и кућним апаратима искључиво погледом.
На питање на који начин данашњи ђаци најбоље и најрадије уче, дала је конвенционално-неконвенционални одговор.
– Најбоље уче када добро загреју столицу, то се вековима не мења. А најрадије данас уче уз музику, тј. обавезне „слушке” у ушима. И то им треба дозволити, без поговора. Коме прија, наравно. Мој син Теодор је прави пример: после завршене Јовине гимназије, стипендиста Универзитета Ryerson у Торонту, Онтарио, на студијама компјутерских наука, асистент на истом Универзитету за предмет Data Structures Course Management Form, а истовремено ментор у приватној школи математике и физике за основце и средњошколце – закључила је.        
С. Милачић