26 Feb 2020

Hakovanje vašeg doma: Koliko su bezbedne IoT-Internet stvari?

Da li ste spremni za digitalne asistente odnosno za IoT, pametne (internet) stvari?
Futuristička tehnlogija se koristi danas, a do 2022. biće oko 50 milijardi korisnika.
Mogućnosti i blagodeti su beskonačne, ali ne treba zaboraviti rizike.
Najveći izazovi su bezbednost i privatnost. 
Zamislite da neko ima pristup kontroli elekrane? 
Kućna pametna vrata deca danas otvaraju otiskom prsta, domaćica naručuje hranu jer joj je frižider poslao SMS alarm da nema više putera, kosilica za travu radi bez čoveka, onaj hoće da udje u kuću u kojoj svira muzika uključuje je 5 minuta pre ulaska, neko želi da udje u topao auto da ne mora da čeka da krene grejanje... to su samo sitni primeri.
I gde završavaju sve te naredbe i podaci?
U oblaku, na serverima. Ko im ima pristup i kakve informacije mogu dobiti na uvid?
Velike firme, proizvodjači, kompanije imaju zaposlene ljude koji prate i analiziraju svoja prisluškivanja,
u cilju ažuriranja programa (i saznanja i kupcima!)
Tri najveće IT kompanije, Apple i Google su, navodno, privremeno obustavili prisluškivanje, Amazon ne, prema dosadašnjim informacijama.
Tokom 2019. godine povećani su hakerski napadi na IoT na 3 milijarde napada.
Profesor Veliša kaže: jedno od rešenja je Open Source.
Drugo rešenje je: korisnici IoT (pametnih stvari) treba da budu spremni da postanu sistem-administratori, jer to zapravo svaki korisnik IoT treba da bude.

Pogledate ovaj odličan video na temu IoT, pametnih stvari i digitalnih asistenata.


25 Feb 2020

Novi programi i teme u Komp Kampu 2020. DRUGI DEO


Prvi deo ovog teksta je na linku ovde.

A sada da ukratko objasnimo o čemu ćemo još pričati u Komp Kampu leta 2020.
  1. Šta je Blockchain?
  2. Šta je StartUp?
  3. Šta je sistem masovnog nadzora i kako biti bezbedan na internetu?
  • Blockchain

Blockchain je baza podataka koja se ne nalazi na jednom mestu, već je čine manje baze (blokovi) koje su međusobno digitalno povezani, a koji sadrže informacije o digitalnim transakcijama bilo koje vrste: od vlasničkih listova, preko podataka iz knjige rođenih, do ugovora kojima se regulišu autorska prava. Prilikom njihove razmene nema nikakvog regulatora osim same mreže koja sadrži informacije o svim transakcijama koje su ikada izvedene.[1] Blockchain ima oblik niza binarnih bitova, jedinica i nula koje računari mogu da obrađuju i pojednostavljuju tako da ih ljudi mogu čitati.[2]

Dakle, za razliku od klasične online baze podataka, blockchain tehnologija omogućava komunikaciju sa nekoliko računara (servera) između kojih se transakcija obavlja.[1]
Istraživanjem najjednostavnijeg objašnjenja, odlučila sam se za ovaj video:


Šta je blockchain? from Nemanja on Vimeo.


  • Šta je StartUp
Verujemo da ste se mnogo puta do sada, što u razgovorima što u vestima ili internet člancima, susretali sa terminom Startup (čita se kao Startap na engleskom), a da još uvek niste sasvim sigurni šta sam termin znači. Stvar dodatno komplikuje i nedostatak definicija, budući da se radi o prilično mladom terminu koji je ušao u upotrebu poslednjih decenija naglog IT razvitka. Ipak, iako se najčešće pod njim podrazumeva mlad IT tim, ne odnosi se samo na IT scenu niti na mlade ljude.

Slika preuzeta sa original teksta

Startup obuhvata sve vrste biznisa i označava pre svega model biznisa koji je je u razvoju. 

Dakle Startap ne mora obavezno da bude IT kompanija ili projekat. To može da bude i bilo koja druga firma ili preduzetnik u bilo kojoj sferi delatnosti, koja kreće da se razvija u potrazi za rešenjima i bez sigurne garancije uspeha. 

Startupovi se najčešće u početku finansiraju sami iz izvora svojih osnivača ili preduzetnika koji ih pokreću i često nemaju gotov proizvod već ga razvijaju tokom vremena. Zato je bitno da se odlikuju inovativnošću, što u samom pristupu radu to i u svojim idejama i proizvodima. U neku ruku to su biznisi koji startuju kao pioniri  razvoja proizvoda ili usluga, oslanjajući se na brzi rast i uspon. U radu se Startupovi najviše oslanjaju na pronalaženje rešenja u vezi sa problemima sa kojima se sretnu. Ono što karakteriše jedan Startup biznis su pre svega njegove mogućnosti skaliranja i razvoja. Skaliranje biznisa se odnosi na mogućnost da sa što manje raspoloživih resursa napravite što veći domet, oslanjajući se na savremene tehnologije.

Slika preuzeta sa original teksta

Za finansiranje daljeg razvoja oslanjaju se na dostupne hubove koji im pružaju podršku u smislu edukacije, informisanja ali i finansijskih ulaganja kroz privatne investicione fondove i fondove za razvoj koje obezbeđuje država. Kod nas su najpoznatiji hubovi za podršku Startup biznisima Start it centar Impact Hub, ICT Hub, Superste...

Pored toga postoje i online zajednice koje okupljaju one koje interesuju Startup projekti i koje služe za razmenu mišljenja, informacija i saveta na te teme.  Mi smo relativno skoro pokrenuli jednu takvu zajednicu na Fejsbuku i možete nam se pridružiti na ovom linku:  Serbian Startups.

Izvor za ovo sjajno objašnjenje je Nenad Jokšić 

====================================

Jedna od daljih definicija koja želi da razlikuje startapove od drugih preduzetničkih poduhvata je da je startap „novoosnovana ili nedavno osnovana kompanija sa globalnim ambicijama i globalnim potencijalom“.
Danas se termin startup koristi kada se govori o tehnološkoj kompaniji sa potencijalom velikog i brzog rasta.
Startup je kompanija u ranoj fazi razvoja koja pokušava da pronađe svoje mesto na tržištu i stabilan prihod. Nakon što ovo postigne, kompanija nastavlja svoj rast i prestaje da bude startup.
Ne postoji jedan tip startup kompanije i njenog poslovnog modela po kome će se svi ostali startup-i definisati. Svaki startup je drugačiji u zavisnosti od industrije u kojoj nastupa, kao i prirode samog proizvoda/usluge koju nudi. Ono što im je sigurno zajedničko jeste dinamika, brzi rast i pad.

#UPDATE #Ažurirano 2 dana od objave posta:
Jedan od poslednjih primera StarUpa
Čitajte ovde 

Korišćeni izvori:
Startup Hype
Wikipedia



Pošto je poslednje pitanje, iz ovog teksta u nastavcima, veoma kompleksno, 
  • Šta je sistem masovnog nadzora i kako biti bezbedan na internetu?
ostavljam ga za TREĆI DEO teksta na ovom blogu, taman da završim čitanje knjige "Trajno zabeleženo" Edvarda Snoudena. Pokušaću da je prepričam u najkraćim mogućem formatu, jer  smatram da je Edward Snowden  najkompeteniji za ovu temu.



Pozdrav
RadoslavaK
Pratite me na Twitteru, delim dobre linkove  😎








14 Feb 2020

Da li naša deca razgovaraju?

Zašto letnji kamp?

Priča jednog roditelja, direktora kampa i prošlog predsednika Američke Asocijacije letnjih kampova

„Hej tata“, saopštava mi moja ćerka tinejdžerka. "Danas sam razgovarala sa prijateljem."

Prekidam je - "Ček' dušo, jesi li zapravo razgovarala sa svojim prijateljem?"

Ona: "Kako to misliš?"

Ja: "Mislim, da li je iz tvojih usta izlazio zvuk, ulazio joj u uho i obrnuto?"

Ona: "Ah, naravno da ne, nikad ne razgovaram preko telefona osim sa tobom i mamom!"

O,da! Eto gde smo u 2020. godini. Reč "razgovor" izgubila je na značenju. Veštine komunikacije idu putem ptice dodo, s tim da se ljudska interakcija svodi na snimke, selfije, digitalne skraćenice (akronime), sramotne meme i apsurdno zabavne TikToks.

Mladi su digitalno povezani više nego ikad ranije, dok su značajno manje lično povezani kao ljudska bića.

Možda mislite da naša deca razgovaraju sa sobom u školi, ali većina škola danas daje deci laptop ili tablet računare da zure u njih veći deo dana. Kad dođu kući, šta žele, naravno? Oni su mali zavisnici od ekrana - i oni liče na većinu od nas.

Roditeljstvo u 2020. godini je ozbiljno teško. Verujte mi, znam. Potrebni su nivo discipline i posvećenosti s kojima se naši roditelji nikada nisu morali baviti - uglavnom zbog digitalnih uređaja. Od malih u našem džepu, do 72-inčnih, visoko rezolucije, šest-ziliona-prikaza-na-dohvat ruke.

Onda su tu i društveni mediji. O, Bože! Odmahujem glavom sa preazirom na gluposti! Volim, svidja mi se, poznanici / nepoznanici, prati / otprati tj. prekid veze, nasilje na mreži, predatori i pornografija - sve se prikaže samo na klik, ako ne obraćaš pažnju. . . zato obratite pažnju!

Šta je protivotrov? Kako se roditelji mogu boriti protiv ovog sve većeg čudovišta, naročito tokom letnjeg raspusta/odmora, kada deca imaju još više slobodnog vremena i dosade da hrane svoju zavisnost od ekrana?

Pa, postoji odgovor, oaza daleko od ekrana, gde deca zapravo razgovaraju jedni sa drugima koristeći drevnu veštinu govora i govor tela. Korak unazad, pre nego što su nas digitalni podaci počeli nadglasavati: letnji kamp.

Sada postoji puno programa koji sebe nazivaju "letnji kamp" i većina ima svoje zasluge, ali govorim o onima koji su napolju na travi, medju drvećem, na kiši, sa kremom za sunčanje, bubama i prljavštinom. Učenje kako plivati i kako držati loptu u odbojci ili luk i strelu, četku za farbanje i gitaru. Tamo gde deca skupljaju hrabrost da razgovaraju sa strancima, zatraže pomoć, popnu se na kameni zid i skoče na binu ili na zipline platformu!

I šta se dešava kad pada kiša? Reći ću vam šta se ne dešava - deca se ne tope poput šećera! Oni se urnebesno zabavljaju dok skaču u lokvama, natapaju se i igraju. To bi deca trebalo da rade kad su deca. Jer jednom pređu u odrasle. . . Mogu bi da završe samo da dobiju platu da ceo dan bulje u ekrane.

Istraživanja potvrđuju da su današnja deca više emocionalno krhka nego ikad ranije, nesposobna da se izbore sa nedaćama. Polovina studenata koja odlaze na fakultet ne stižu do diplome, ali većina roditelja je na nepokolebljivoj misiji da zaštiti svoju decu od životnih teškoća. Deca su zadržana unutra kada je prevruće, previše hladno, kišovito, ledeno. Odnosimo im njihove domaće zadatke u školu kada ih zaborave kod kuće. Ujutro ih probudimo, pomognemo im u domaćim zadacima, a onda se razljutimo zbog toga što to radimo. Ali u letnjem kampu njihovi sjajni savetnici mogu da im kažu da šta treba da „shvate“ kada imaju problema, a deca ih obično slušaju bez diskusije. Ako naša deca ne počnu da smišljaju stvari za sebe i ne bave se neizbežnim životnim izazovima, možemo ih naći kako žive kući kod roditelja dugo ili se kreću unazad kada stvari ne idu svojim putem.

Ljudi se ne rađaju sa velikim socijalnim veštinama. To su veštine koje učimo i vežbamo. Kao bebe, vrištimo kada smo uznemireni, ali na kraju naučimo kako da se izrazimo roditeljima i starateljima. Kamp je nastavak tog procesa. Kamperi su izloženi izazovnim situacijama i od njih se traži da kritički razmisle o mogućim rešenjima, baš kao i u stvarnom životu odraslih! Ponekad će svladati prepreke i uspeti, a ponekad jednostavno neće uspeti - što je super važna životna lekcija, postignuta bez roditeljskog uplitanja.

Roditelji rutinski troše ili pozajmljuju neumerene sume novca za fakultet svog deteta da bi ih pripremili za život.
Uporedo govoreći, ulaganje u letnji kamp predstavlja cenu za životne veštine koje deca razvija u svojoj mladoj dobi. Komunikacija, saradnja, kreativnost, nezavisnost i sposobnost sklapanja i zadržavanja prijatelja su „meke veštine“ koje poslodavci traže u 21. veku, kao i tipični ishod kampa sa višegodišnjim iskustvom (ili akreditovanog od Američkog udruženja kampova).

Stoga razmislite o tome da svojoj deci pružite iskustvo "stare škole", letnjeg kampa koje će deca u kampu naučiti i negovati do kraja života - to bi na kraju moglo biti najpametnije roditeljsko ulaganje koje ikada ulažete. A ako su vaša deca srednjoškolci ili studenti, podstaknite ih da rade u letnjem kampu kako bi poštovali iste životne veštine, zajedno sa empatijom i ozbiljnom radnom etikom!

Andi Pritikin je vlasnik / direktor Liberti Lake Dai Camp-a; bivši predsednik American Camp Association
Izvor
Prevod i adaptacija RK

Komp Kamp 2019. NORCEV, Fruška Gora
Komp Kamp 2019. NORCEV Fruška Gora
https://compcamp.net


5 Feb 2020

Novi programi i teme u Komp Kampu 2020. PRVI DEO


Da počnemo sa jednim sjajnim vicem na temu programera, jer programeri su vickasti ljudi 😀

Žena poslala muža-programera u trgovinu...
- Kupi paketić margarina, a ako budu imali jaja, kupi deset.
Informatičar se ubrzo vraća sa 10 paketa margarina i kaže:
- Imali su jaja!




PAKET SENIOR SPREMAN ZA LETO 2020.

Ako ste do sada već napredovali u softverima ili u programiranju, ovo je paket za vas. Ovde ćemo učiti da radimo u programu Maya i programski jezik Python.

Programer se za 15-ak dana prilagodi na bilo koji programski jezik jer je programerska logika ista, samo je potrebno prilagoditi se na sintaksu jezika u kojem tada programiraš.
Programiranje se može izučavati uz pomoć raznih programskih jezika. Danas su na univerzitetim širom sveta popularni jezici kao što su C, C++, C#, Java, a u poslednje vreme Python. 

Programski jezik Python je privlačan iz više razloga:
Može se izvršavati na svim platformama (uključujući i mobilne platforme)
Ima jednostavnu sintaksu
Uključuje osnovne strukture podataka kao deo jezika (liste, tuplovi, setovi, rečnici)
Ima bogate biblioteke (internu i eksterne)
Ima podršku velikog broja korisnika
Izučava se kao prvi jezik na poznatim univerzitetima (MIT, Harvard) (izvor)

Primer animacije pravljene programskim jezikom Python:
Autor: Teodor


MAYA 
je softver za 3D modelovanje i animacije, koristi se posebno u filmskoj industriji, ali i u video igrama.

Primer




5 TEMA kojima ćemo se baviti ovog leta:

  1. Šta je VR (Virtual Reality) i zašto je dobar ili ne?
  2. Šta je AI (Artificial Intelligence) koje su pozitivne i negativne strane i mogućnosti?
  3. Šta je Blockchain?
  4. Šta je StartUp?
  5. Šta je sistem masovnog nadzora i kako biti bezbedan na internetu?
DEO PRVI

1.
Šta je VR (Virtual Reality) i zašto je dobra ili ne?

Šta je virtuelna stvarnost?

Jednom reči rečeno: to je simulacija.
Virtuelna stvarnost stvara veštačko okruženje sa softverom. Veštačko okruženje predstavlja se publici na način koji ih podstiče da prihvate i veruju (imaju osećaj) da je to stvarno okruženje. VR tehnologija stvara primarno iskustvo fokusirajući se na dva čula, vid i zvuk.

Jedan od termina o kome verovatno mnogo čujete danas je „virtuelna stvarnost.“ To bi trebalo da bude ludo disruptivna (razorna inovacija),  tehnologija koja će promeniti način na koji radimo mnogo toga! Međutim, ako ste ikada kupili slušalice za virtualnu stvarnost (VR) ili isprobali nešto poput Google Cardboard-a, vaša reakcija je verovatno bila kao da ste bili pijani u magli.

Virtuelna stvarnost (VR) je simulirano iskustvo koje može biti slično ili potpuno drugačije od stvarnog sveta. VR obično uključuje audio i video povratne informacije, ali može dozvoliti i druge vrste senzornih i prisilnih povratnih informacija putem haptičke* tehnologije.

*Haptička tehnologija, poznata i kao kinetička komunikacija ili 3D dodir, odnosi se na bilo koju tehnologiju koja može stvoriti doživljaj dodira primjenjujući sile, vibracije ili pokrete na korisnika.

Vrlo kratka vremenska linija VR: 
1838. → Stereoskop je izumio Sir Charles Vheatstone. Ovo je naš prvi korak u 3D grafiku.
1968. → Damokalni mač izumio je Ivan Sutherland. Njegov je pronalazak pratio kretanje glave korisnika i prekriveni vid sintetičkom kompjuterski generisanom primitivnom žičanim 3D objektom.
1990-ih → VR je prvi put promovisan za širu javnost, ali uređaji nisu ispunili očekivanja.
2012 → Oculus Rift Kickstarter je lansiran i podržan. Facebook bi kasnije kupio Oculus za dve milijarde dolara.
2014 → Objavljen Google Cardboard.
2016 → Google Daidream 

https://arvr.google.com/daydream/


Praćenje

Za rad je VR potrebno neko praćenje. Inercijalne merne jedinice (IMU) su čipovi koji se koriste za praćenje rotacije. Google Cardboard, na primer, upotrebio bi IMU za praćenje naše rotacije dok pomičemo slušalice. Jedini nedostatak ove vrste praćenja je taj što IMU ne prati položaj. Da bismo pratili svoj položaj u prostoru, moramo koristiti druge tehnike. Neke slušalice koriste kamere, lasere ili magnetska polja za praćenje našeg položaja.

Što je bolest simulatora?

Jedan od najčešćih izazova razvoja VR-a naziva se „simulacijska bolest“ (ili sim bolest). Ovde se neko razboli (vrtoglavica, mučnina ili glavobolja) od VR iskustva. Sim bolest je uzrokovana zato što postoji nesklad između unutarnjeg osećaja kretanja tela i onoga što vidimo.

Virtuelna stvarnost (VR) se smatra važnom tehnologijom, što daje prostor za veliki skok i u nepovoljne oblasti... O tome ćemo više u kampu. Zato obavezno dodjite!

2.
Šta je AI (Artificial Intelligence) koje su pozitivne i negativne strane i mogućnosti?




Problem definicije veštačke inteligencije

Za razliku od drugih oblasti, u veštačkoj inteligenciji ne postoji saglasnost oko jedne definicije, nego ih ima više zavisno od različitih pogleda i metoda za rešavanje problema.

Artificial intelligence — veštačka inteligencija je simulacija procesa ljudske inteligencije od strane mašina, posebno računarskih sistema.

Definicija i ciljevi

Uprkos vremenu koje je prošlo od kada je Džon Makarti dao ime ovoj oblasti na konferenciji održanoj 1956. godine u Dartmudu, nije nimalo lako tačno definisati sadržaj i dostignuća veštačke inteligencije.

Najverovatnije, jedna od najkraćih i najjednostavnijih karakteristika koja se pripisuje veštačkoj inteligenciji, parafrazirajući Marvina Minskog, (jednog od stručnjaka i najpoznatijih istraživača veštačke inteligencije), je „konstruisanje računarskih sistema sa osobinama koje bi kod ljudskih bića bile okarakterisane kao inteligentne“.

Ovi procesi uključuju učenje, odnosno sticanje informacija i pravila za njihovo korišćenje. Posebne primene veštačke inteligencije uključuju ekspertske sisteme, prepoznavanje govora i mašinsku viziju koja omogućava mašinama da uče iz iskustva, prilagođavaju se novim tehnologijama i obavljaju ljudske zadatke. Cilj istraživanja veštačke inteligencije je razvijanje programa (softvera), koji će računarima omogućiti da funkcionišu na način koji bi se mogao okarakterisati inteligentnim. To podrazumeva, naravno, i  savladavanje prirodnog jezika kao i različitih veština koje će koristiti za obavljanje zadataka.

Odličan prikaz prenela je Ljubica Slavković, koji možete pogledati na ovom linku.

AI tehnike su postale suštinski deo tehnološke industrije i veoma su korisne u rešavanju mnogih izazovnih problema u računarstvu. 

Za teme VR i AI čitajte knjige  poznatog profesora istorije i filozofa, danas najaktuelnijeg pisca Yuval Harari  Knjige postoje prevedene na srpski jezik. 














DRUGI DEO 

Nastavak 5 TEMA sa kojima ćemo se baviti ovog leta čitajte sledeće nedelje.
Upišite svoju email adresu  na desnoj margini - Follow by Email za redovno dobijanje novih objava na ovom blogu.

U medjuvremenu pogledajte jedan od mnogobrojnih intervjua sa Yuval Noah Harari.




Pozdrav
Radoslava

Izvori korišćeni za tekst:
Studentski dnevni list autor Ljubica Slavković