5 Feb 2020

Novi programi i teme u Komp Kampu 2020. PRVI DEO


Da počnemo sa jednim sjajnim vicem na temu programera, jer programeri su vickasti ljudi 😀

Žena poslala muža-programera u trgovinu...
- Kupi paketić margarina, a ako budu imali jaja, kupi deset.
Informatičar se ubrzo vraća sa 10 paketa margarina i kaže:
- Imali su jaja!




PAKET SENIOR SPREMAN ZA LETO 2020.

Ako ste do sada već napredovali u softverima ili u programiranju, ovo je paket za vas. Ovde ćemo učiti da radimo u programu Maya i programski jezik Python.

Programer se za 15-ak dana prilagodi na bilo koji programski jezik jer je programerska logika ista, samo je potrebno prilagoditi se na sintaksu jezika u kojem tada programiraš.
Programiranje se može izučavati uz pomoć raznih programskih jezika. Danas su na univerzitetim širom sveta popularni jezici kao što su C, C++, C#, Java, a u poslednje vreme Python. 

Programski jezik Python je privlačan iz više razloga:
Može se izvršavati na svim platformama (uključujući i mobilne platforme)
Ima jednostavnu sintaksu
Uključuje osnovne strukture podataka kao deo jezika (liste, tuplovi, setovi, rečnici)
Ima bogate biblioteke (internu i eksterne)
Ima podršku velikog broja korisnika
Izučava se kao prvi jezik na poznatim univerzitetima (MIT, Harvard) (izvor)

Primer animacije pravljene programskim jezikom Python:
Autor: Teodor


MAYA 
je softver za 3D modelovanje i animacije, koristi se posebno u filmskoj industriji, ali i u video igrama.

Primer




5 TEMA kojima ćemo se baviti ovog leta:

  1. Šta je VR (Virtual Reality) i zašto je dobar ili ne?
  2. Šta je AI (Artificial Intelligence) koje su pozitivne i negativne strane i mogućnosti?
  3. Šta je Blockchain?
  4. Šta je StartUp?
  5. Šta je sistem masovnog nadzora i kako biti bezbedan na internetu?
DEO PRVI

1.
Šta je VR (Virtual Reality) i zašto je dobra ili ne?

Šta je virtuelna stvarnost?

Jednom reči rečeno: to je simulacija.
Virtuelna stvarnost stvara veštačko okruženje sa softverom. Veštačko okruženje predstavlja se publici na način koji ih podstiče da prihvate i veruju (imaju osećaj) da je to stvarno okruženje. VR tehnologija stvara primarno iskustvo fokusirajući se na dva čula, vid i zvuk.

Jedan od termina o kome verovatno mnogo čujete danas je „virtuelna stvarnost.“ To bi trebalo da bude ludo disruptivna (razorna inovacija),  tehnologija koja će promeniti način na koji radimo mnogo toga! Međutim, ako ste ikada kupili slušalice za virtualnu stvarnost (VR) ili isprobali nešto poput Google Cardboard-a, vaša reakcija je verovatno bila kao da ste bili pijani u magli.

Virtuelna stvarnost (VR) je simulirano iskustvo koje može biti slično ili potpuno drugačije od stvarnog sveta. VR obično uključuje audio i video povratne informacije, ali može dozvoliti i druge vrste senzornih i prisilnih povratnih informacija putem haptičke* tehnologije.

*Haptička tehnologija, poznata i kao kinetička komunikacija ili 3D dodir, odnosi se na bilo koju tehnologiju koja može stvoriti doživljaj dodira primjenjujući sile, vibracije ili pokrete na korisnika.

Vrlo kratka vremenska linija VR: 
1838. → Stereoskop je izumio Sir Charles Vheatstone. Ovo je naš prvi korak u 3D grafiku.
1968. → Damokalni mač izumio je Ivan Sutherland. Njegov je pronalazak pratio kretanje glave korisnika i prekriveni vid sintetičkom kompjuterski generisanom primitivnom žičanim 3D objektom.
1990-ih → VR je prvi put promovisan za širu javnost, ali uređaji nisu ispunili očekivanja.
2012 → Oculus Rift Kickstarter je lansiran i podržan. Facebook bi kasnije kupio Oculus za dve milijarde dolara.
2014 → Objavljen Google Cardboard.
2016 → Google Daidream 

https://arvr.google.com/daydream/


Praćenje

Za rad je VR potrebno neko praćenje. Inercijalne merne jedinice (IMU) su čipovi koji se koriste za praćenje rotacije. Google Cardboard, na primer, upotrebio bi IMU za praćenje naše rotacije dok pomičemo slušalice. Jedini nedostatak ove vrste praćenja je taj što IMU ne prati položaj. Da bismo pratili svoj položaj u prostoru, moramo koristiti druge tehnike. Neke slušalice koriste kamere, lasere ili magnetska polja za praćenje našeg položaja.

Što je bolest simulatora?

Jedan od najčešćih izazova razvoja VR-a naziva se „simulacijska bolest“ (ili sim bolest). Ovde se neko razboli (vrtoglavica, mučnina ili glavobolja) od VR iskustva. Sim bolest je uzrokovana zato što postoji nesklad između unutarnjeg osećaja kretanja tela i onoga što vidimo.

Virtuelna stvarnost (VR) se smatra važnom tehnologijom, što daje prostor za veliki skok i u nepovoljne oblasti... O tome ćemo više u kampu. Zato obavezno dodjite!

2.
Šta je AI (Artificial Intelligence) koje su pozitivne i negativne strane i mogućnosti?




Problem definicije veštačke inteligencije

Za razliku od drugih oblasti, u veštačkoj inteligenciji ne postoji saglasnost oko jedne definicije, nego ih ima više zavisno od različitih pogleda i metoda za rešavanje problema.

Artificial intelligence — veštačka inteligencija je simulacija procesa ljudske inteligencije od strane mašina, posebno računarskih sistema.

Definicija i ciljevi

Uprkos vremenu koje je prošlo od kada je Džon Makarti dao ime ovoj oblasti na konferenciji održanoj 1956. godine u Dartmudu, nije nimalo lako tačno definisati sadržaj i dostignuća veštačke inteligencije.

Najverovatnije, jedna od najkraćih i najjednostavnijih karakteristika koja se pripisuje veštačkoj inteligenciji, parafrazirajući Marvina Minskog, (jednog od stručnjaka i najpoznatijih istraživača veštačke inteligencije), je „konstruisanje računarskih sistema sa osobinama koje bi kod ljudskih bića bile okarakterisane kao inteligentne“.

Ovi procesi uključuju učenje, odnosno sticanje informacija i pravila za njihovo korišćenje. Posebne primene veštačke inteligencije uključuju ekspertske sisteme, prepoznavanje govora i mašinsku viziju koja omogućava mašinama da uče iz iskustva, prilagođavaju se novim tehnologijama i obavljaju ljudske zadatke. Cilj istraživanja veštačke inteligencije je razvijanje programa (softvera), koji će računarima omogućiti da funkcionišu na način koji bi se mogao okarakterisati inteligentnim. To podrazumeva, naravno, i  savladavanje prirodnog jezika kao i različitih veština koje će koristiti za obavljanje zadataka.

Odličan prikaz prenela je Ljubica Slavković, koji možete pogledati na ovom linku.

AI tehnike su postale suštinski deo tehnološke industrije i veoma su korisne u rešavanju mnogih izazovnih problema u računarstvu. 

Za teme VR i AI čitajte knjige  poznatog profesora istorije i filozofa, danas najaktuelnijeg pisca Yuval Harari  Knjige postoje prevedene na srpski jezik. 














DRUGI DEO 

Nastavak 5 TEMA sa kojima ćemo se baviti ovog leta čitajte sledeće nedelje.
Upišite svoju email adresu  na desnoj margini - Follow by Email za redovno dobijanje novih objava na ovom blogu.

U medjuvremenu pogledajte jedan od mnogobrojnih intervjua sa Yuval Noah Harari.




Pozdrav
Radoslava

Izvori korišćeni za tekst:
Studentski dnevni list autor Ljubica Slavković